Nebeski putevi

Nema tog obećanja koje vlast ne može da da, a kamoli ispuni, pa i obećanje predsednika Aleksandra Vučića i ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović da će Koridor 10 biti gotov iduće godine spada u taj koš. „Iduća godina“ nikako da stigne, a ministarka je utvrdila da je teren na tom neuporedivo teži nego na Koridoru 11. Verovatno je očekivala da će iznenadna, doduše medijski propraćena poseta tom drugom koridoru proći bolje od obilaska prvog. Međutim, na 26,2 kilometra dugoj deonici od Uba do Obrenovca zatekla je tek nekoliko radnika i pred TV kamerama najavila penale zbog nepoštovanja rokova. Pošto kreditori bez tendera određuju izvođače, a ovi podizvođače radova, na zapuštenom potezu (ne) rade kineski Šandong i domaće firme. Kao mogućnost pominjao se i raskid ugovora, jer su krivci pre toga već dobili „žuti“ karton. A kako i ne – za tri godine uradili su manje od pola ugovorenog posla, a rok im ističe za tri meseca. Ministarkin opravdani gnev samo dan kasnije ohladio je predsednik Vučić, koji je obišao deonicu od Surčina do Obrenovca, koju gradi druga kineska firma. Teško da je na stranačku koleginicu mislio kada je rekao da će „mnogi pokušati da pokvare čelično prijateljstvo Rusije i Kine“, ali deluje da je njegov obilazak radova trebalo da preduhitri eventualne nesporazume na relaciji Peking-Beograd. I sama Zorana Mihajlović je naknadno kazala da je Šandong jedina kineska firma koja ne poštuje rokove, da su svi sporazumi potpisivani u prisustvu kineskog ambasadora i da ih je i on prekorno opomenuo zbog debelog kašnjenja. Nekoliko dana kasnije pesimizam je ponovo ustuknuo pred naletom optimizma. „U vazduhu se oseća da se grade putevi“, tvrdi ministarka. Možda ih zato nema na zemlji. Ili tako mora biti kada se prave putevi za nebeski narod. Ma, čudo su ta asfaltna isparenja.