Ubija li Tramp dolar

Egzibicionista: Donald Tramp bi mogao da zažali ako previše bude testirao moć dolara. Tim pre što finansijska tržišta već mesecima šalju signale da nemaju poverenja u njegovu politiku Skoro čitavo stoleće na američki dolar se gledalo kao na poslednju sigurnu luku finansijskog sveta. Nijedna druga valuta nije obećavala isti stepen sigurnosti i likvidnosti akumuliranog bogatstva. Kad bi u prošlosti došlo do nevolja, prepadnuti investitori i oprezne centralne banke su imovinu pretvarali u dolare, posebno u obveznice američkog ministarstva finansija. To možda više neće biti slučaj. Haotična administracija predsednika Donalda Trampa ozbiljno je potkopala poverenje u dolar. Od inauguracije pred fantomskom „milionskom“ masom, Tramp ne prestaje da zapodeva svađe s vladama niza zemalja, uključujući tu i saveznike poput Australije i Nemačke. U skorije vreme, doveo je svet na ivicu nuklearnog rata ukrstivši rogove s severnokorejskim diktatorom Kim DŽong-unom. Dolar će se uskoro suočiti s ozbiljnim testom. Hoće li globalni investitori nastaviti da svoj novac čuvaju u zemlji čiji lider glasno provocira Severnu Koreju preteći joj „ognjem i gnevom“, ili će finansijsko utočište potražiti negde drugde? Nikada u periodu posle Drugog svetskog rata sigurnost dolara nije bila pod takvim znakom pitanja. U posleratnom periodu, američko izvanredno velika i dobro razvijena finansijska tržišta obezbeđivala su neuporediv nivo likvidnosti. A zbog toga što su Sjedinjene Države bile dominantna vojna sila, bile su u stanju da obezbede i geopolitičku bezbednost. Nijedna druga zemlja nije bila u boljoj poziciji da obezbedi sigurna i fleksibilna sredstva visokog kreditnog rejtinga u obimu koji je globalni finansijski sistem zahtevao. Kao što je njujorška ekspertkinja za investiranje Keti A. DŽons u maju 2012. izjavila za NJujork tajms, „kad su ljudi zabrinuti, svi putevi vode ka američkom ministarstvu finansija“. Jedan primer za to jeste pucanje balona američkog tržišta nekretnina 2007. Svi su znali da su finansijska kriza i recesija koja je usledila započele u Sjedinjenim Državama, i da su one bile krive što je globalna ekonomija došla na ivicu kolapsa. Pa ipak, čak i kad je kriza bila na vrhuncu, veliki talas kapitala preplavio je američka tržišta, omogućavajući Federalnim rezervama i ministarstvu finansija da primene protivmere koje su osmislili. Samo u poslednja tri meseca 2008, neto iznos kupovine američke imovine premašio je 500 milijardi dolara - tri puta više nego u prethodnih devet meseci. Ne samo da dolar nije depresirao, nego je i ojačao. Tržište obveznica koje je izdalo ministarstvo finansija izdvojilo se kao jedan od retkih finansijskih sektora koji su glatko funkcionisali. Čak i nakon što je agencija za ocenjivanje kreditnog rejtinga Standard end Pur snizila rejting vrednosnih papira koje je ovo ministarstvo izdalo - što je bila reakcija na kratkotrajnu blokadu finansiranja savezne vlade sredinom 2011 - strani investitori su nastavili da gomilaju dolare. Dobar deo objašnjenja za rekordnu potražnju za dolarima pre deset godina leži u čistom strahu: niko nije znao koliko bi loše stvari mogle da budu. Isto bi moglo da se kaže i za aktuelnu eskalaciju između SAD i Severne Koreje. Ali, hoće li se istorija ponoviti, i hoće li investitori ponovo krenuti da masovno kupuju dolare? Kratak odgovor na to pitanje je: ne računajte na to. Tržišta već mesecima šalju signale da nemaju poverenja u Trampa. U ovom trenutku, strah od nove krize mogao bi da podstakne kapital da krene da beži od dolara, što bi SAD moglo da dovede u situaciju da, osim o potencijalnom vojnom konfliktu, moraju da razmišljaju i o krizi dolara. Rizik da dođe do krize dolara činio se minimalnim u prvim sedmicama nakon Trampove iznenađujuće izborne pobede prošlog novembra. Zapravo, do kraja 2016. priliv kapitala je dolar pogurao naviše do nivoa koji nije viđen duže od decenije, zahvaljujući očekivanjima da će uslediti masovna deregulacija, kresanje poreza i fiskalni stimulansi u vidu ulaganja u infrastrukturu i povećanih izdvajanja za ekonomski navodno „devastiranu“ vojsku. Ekonomski rast, verovali su u tom trenutku investitori, mogao je samo da bude još veći. Ali kako je Trampova administracija krenula da zapada iz jednog skandala u drugi, postizborni pozitivni ekonomski trendovi krenuli su da blede, zajedno s poverenjem u dolar. U prvih 200 dana administracije, dolar je izgubio skoro deset odsto svoje vrednosti. Dok je Tramp na Tviteru objavljivao besmislice, investitori su počeli da tragaju za alternativnim sigurnim lukama na drugim tržištima, od Švajcarske do Japana. Ovaj trend započeo je pre najnovijih tenzija između SAD i Severne Koreje, ali je tada to bilo samo curenje. Sada to curenje preti da se pretvori u poplavu koja će dolaru naneti trajnu štetu. Naravno, moguće je da Trampova administracija zapravo želi da dolar oslabi, i da pusti druge da preuzmu ulogu globalne sigurne luke. Ali bi ta abdikacija bila istorijski - i opasno - kratkovida. Popularnost dolara kao „čuvara vrednosti“, Sjedinjenim Državama daruje nesvakidašnju privilegiju. Kada investitori i centralne banke svoj imetak čuvaju u obveznicama američkog ministarstva finansija i drugoj imovini denominovanoj u dolarima, američka vlada može da nastavi da troši koliko god želi kako bi i dalje ispunjavala preuzete bezbednosne obaveze širom sveta, te finansirala svoj trgovinski i budžetski deficit. Utisak je da se svojim transakcionim pristupom politici Tramp više fokusira na troškove nego na prednosti situacije u kojoj je američki dolar globalna rezervna valuta. Ali on ne može da se nada da će „učiniti Ameriku ponovo velikom“ ako mora da brine zbog odliva kapitala, i neće biti u stanju da sprovodi svoju domaću agendu ako će morati da se prilagođava negativnom raspoloženju na stranim tržištima. Neće biti ničega sjajnog za Ameriku ukoliko žrtvuje svoju dominantnu poziciju u globalnom finansijskom sistemu. Ako Tramp bude previše testirao dolar, verovatno će doći trenutak kada će zbog toga zažaliti.