Pančevo, s pogledom u budućnost

Drugi grad po veličini u Vojvodini, sa bogatom tradicijom industrijske kulture i privatnog preduzetništva, i visoko razvijenim kulturnim potrebama i zahtevima stanovništva u pogledu standarda svakodnevnog života s druge strane, Pančevo od davnina uživa reputaciju po mnogo čemu posebnog grada. Udaljen samo 12 kilometara od Beograda, razvio je brži tempo života od većine panonskih mesta, ali je vojvođanski šmek sačuvao u širokim ulicama sa malim radnjama, parkovima i starim zgradama prepoznatljive austrougarske arhitekture, i pre svega - u blagoj naravi Pančevaca. Oni su veoma ponosni na bogatu istoriju svog grada koju su obeležili stvaraoci i graditelji, a ne ratnici i rušitelji, na imena poput Đorđa Vajferta, Mihajla Pupina, Miloša Crnjanskog, Uroša Predića, Isidore Sekulić, Miroslava Mike Antića... I pored slavnih ljudi i sjajnih spomenika kulture, Pančevo je godinama bilo najpoznatije po ekološkim problemima, u rascepu između potrebe da privredni giganti u njemu rade punom parom, i težnje da što manje truju životnu sredinu. Nažalost, ekološki problemi su „rešavani“ spontano, na najnepovoljniji način – zatvaranjem pojedinih firmi u vreme sankcija i privatizacije, što je prouzrokovalo niz drugih problema koji su zahtevali hitno rešavanje. Oči Pančevaca bile su – i danas jesu - uprte u gradsku upravu od koje se očekuju rešenja i u onim oblastima koje nisu u njenoj nadležnosti. Jedan od ključnih problema je, smatra gradonačelnik Saša Pavlov, visoka stopa nezaposlenosti uzrokovana negativnim trendom nasleđenim iz procesa privatizacije. „Procene su da je oko sedam hiljada ljudi u tom periodu ostalo bez posla“, kaže gradonačelnik. „Rešavanje problema nezaposlenosti nije direktno u našoj nadležnosti, ali jeste u okviru stvaranja privrednog ambijenta podsticajnog za investiranje i, posledično, za otvaranje novih radnih mesta. Gašenje velikih proizvodnih sistema koji su krasili grad kao privredni centar, dovelo nas je u situaciju da zauzmemo potpuno novi pravac u planiranju razvoja privrednog ambijenta i privredne slike grada. Pančevo više ne može da bude grad velikih privrednih subjekata, jer takvih kompanija čak i u Evropi ima svega jedan odsto, dok je sve ostalo u sektoru malih i srednjih preduzeća, za čiji razvoj do sada nije bio osmišljen privredni ambijent u Pančevu, iako je ranije preduzetništvo bilo razvijeno u ovom gradu. U saradnji sa pančevačkom privredom radimo na unapređenju ambijenta koji bi pogodovao razvoju tog sektora. Drugi pravac je opremanje industrijskih zona u cilju privlačenja stranih investitora, što nije jednostavno, niti je proces pregovaranja brz i lak, naročito ako se ima u vidu situacija koju smo zatekli, a ona nije sjajna: postojao je samo Generalni urbanistički plan kojim su bile definisane privredne zone, bez objektivnog opravdanja za njihovo postojanje na terenu. Privredne zone nisu bile infrastrukturno opremljene i planski osmišljene i praktično su predstavljale mrtvo slovo na papiru. Naš zadatak je bio da to mrtvo slovo pretvorimo u realan privredni ambijent, što je veoma skupo. Potrebno je najpre infrastrukturno opremiti zone, da bismo uopšte počeli pregovore sa investitorima. Poslednje tri godine intenzivno radimo na infrastrukturnom opremanju severne poslovne zone, i taj posao privodimo kraju. Iako je budžet stabilan, ne može da istrpi toliko velika izdvajanja odjednom, tako da smo sredstva iz budžeta izdvajali tokom nekoliko godina. Nadam se da će već sledeće godine severna zona biti dostupna investitorima.“ Jedna od primarnih delatnosti gradske uprave i gradskih preduzeća je održavanje komunalnog reda. Da li je ulaganje u opremanje industrijske zone dovelo u pitanje kvalitet komunalnih usluga? Vodili smo računa o tome da ne ugrozimo kvalitet funkcionisanja komunalnog sistema. Dosta smo radili na tome da osmislimo poboljšanje kvaliteta komunalnih usluga, bez dodatnih finansijskih opterećenja konzumenata tih usluga, odnosno građana, i bez dodatnog kreditnog opterećenja budžeta. Smatramo da je javno-privatno partnerstvo najbolji mogući model koji nam zakon dozvoljava u ovom trenutku. Javno-privatno partnerstvo je na neki način dovođenje investitora, jer treba privatnog partnera zainteresovati da ulaže u delatnosti od javnog interesa. U ovom trenutku su u fazi nacrta tri projekta javno-privatnog partnerstva za četiri osnovne usluge. Prvi je pojačano održavanje i upravljanje lokalnim putevima, a drugi je upravljanje javnim osvetljenjem i uvođenje LED osvetljenja radi povećanja energetske efikasnosti. Veoma bitan je i projekat u vezi sa sistemom daljinskog grejanja kojim pokušavamo da deo energenta koji sada koristimo (gas), zamenimo obnovljivim izvorom energije, odnosno biomasom. Pošto je opština pre svega poljoprivredni kraj, uvođenjem biomase smanjili bismo zavisnost od gasa, koji je sada stoprocentni energent u sistemu, i zaštitili bismo se u određenoj meri od potencijalnih trzavica na tržištu gasa. Paralelno sa zamenom energenta, planiran je rad na poboljšanju toplotne izolacije najslabije energetski efikasnih objekata, objekata za kolektivno stanovanje pre svega. Najveći broj zgrada u Pančevu je izgrađen pre tri ili četiri decenije kada se nije mnogo mislilo o energetskoj efikasnosti. Pored poboljšanja energetske efikasnosti, i sam izgled grada bio bi obnovljen i podmlađen. Time ćemo omogućiti korisnicima daljinskog sistema grejanja, nakon podizanja energetskog razreda zgrada u kojima žive, uvođenje kalorimetara i naplatu grejanja prema utrošku. Četvrti projekat na kojem radimo je upravljanje deponijama, što je jedan od većih komunalnih problema koje Pančevo ima. Pre dve godine konačno smo uspeli da otvorimo regionalnu deponiju, ali tada su se pojavili novi problemi, na prvom mestu upravljanje otpadom. Morali smo da promenimo stav da je otpad samo otpad, a ne i kapital, kako bismo unapredili rad deponije kroz razradu uništavanja otpada preko projekta javno-privatnog partnerstva. Istovremeno, postepeno radimo na saniranju starog smetlišta i divljih deponija po naseljenim mestima. Grad Pančevo u svom sastavu ima velika naseljena mesta, kako po površini, tako i po broju stanovnika. Saniranje deponija bi unapredilo kvalitet života ljudi u naseljenim mestima, a regionalnoj deponiji bi bio obezbeđen potreban kapacitet otpada da bismo bili kompetitivni u razvoju projekta javno-privatnog partnerstva. Svaka tehnologija zahteva određeni kapacitet, bez toga se ne može naći najkvalitetnije rešenje. Da li to znači da ekološki problemi koje uzrokuju privredni subjekti za Pančevce više nisu na prvom mestu? Pre bih rekao da su već pomenuti problemi jednako važni kao i pitanje ekologije. Veoma smo zahvalni Gaspromu kao investitoru u Pančevačku rafineriju, koji je uložio zaista velika sredstva i trud u renoviranje postrojenja, ali i Petrohemiji i Azotari koje su, u skladu sa novim zakonskim rešenjima, uložile nemala sredstva da bi prilagodile svoju proizvodnju novim ekološkim zahtevima. Pančevo je danas daleko manje zagađen grad nego što je bio. To je važno ne samo zbog poboljšanja kvaliteta života građana – što jeste na prvom mestu, već i zato što se sada otvaraju nove mogućnosti razvoja poljoprivrede. Oko 80 odsto površine grada Pančeva jeste poljoprivredno zemljište, a sa ranijom lošom ekološkom situacijom bilo je praktično nemoguće razvijati poljoprivredu. Sada je otvorena mogućnost ulaganja većih sredstava u poljoprivredu, što znači u sektor u kojem je Pančevo sirovinski najbogatije. Koliko je danas teško biti na čelu grada koji je prošao ogromnu transformaciju, od grada privrednih giganata do grada koji traga za novim razvojnim mogućnostima? Imate li podršku viših nivoa vlasti, i međunarodnu podršku, u realizaciji planova o kojima ste govorili? Moja porodica vekovima živi na ovim prostorima i velika je čast biti gradonačelnik grada u kome sam rođen, odrastao i koji najviše volim. To je i velika odgovornost jer sam eksponiran kao nosilac politike i ideologije koja je dobila većinsku podršku građana. Svaki posao je veoma zahtevan, ali ako se radi posvećeno, ne bi trebalo da bude težak. Na moju veliku sreću i zadovoljstvo, nalazim se na funkciji u vreme kada nema velike političke raznolikosti na različitim nivoima upravljanja, što umnogome olakšava saradnju i podršku koju dobijamo. Stranka ispred koje se nalazim na poziciji gradonačelnika na vlasti je i u pokrajini i u republici i zahvaljujući tome imam izuzetnu saradnju sa višim nivoima upravljanja. Pošto sam pre izbora za gradonačelnika bio na funkciji zamenika gradonačelnika, znam koliko je teško kada situacija nije takva. Pančevo je tokom poslednje decenije mnogo toga pretrpelo zbog nerazumevanja viših nivoa vlasti prema lokalu. Mnogo je problema, promašenih i nezavršenih projekata bilo u tom periodu. Sada je situacija potpuno drugačija. Pokrajini dugujemo zahvalnost za podršku raznim projektima, ali i za volju, želju i osećanje političke potrebe da se pomogne renoviranje pančevačke bolnice. Pokrajina je odvojila više od 500 miliona dinara za taj posao koji će uskoro biti započet. Novac je obezbeđen, a nakon završetka radova, građani celog Južnog Banata, koji gravitiraju Opštoj bolnici Pančevo, imaće daleko bolje uslove i zdravstvenu negu. O tome se već dugo priča, ali se do sada sve svodilo na razradu projekata, prvi put će projekat biti finalizovan. Veliku zahvalnost dugujemo i ostalim sekretarijatima u okviru Pokrajine, na prvom mestu Sekretarijatu za poljoprivredu i ekologiju, kojem kao poljoprivredni kraj sa ekološkim problemima najviše gravitiramo. Za zajedničko učestvovanje u projektima sa Pančevom, odvojili su nemala sredstva. Uloženo je u projekat završetka atarskih puteva, radove na kanalizacionoj mreži, rešavanju navodnjavanja i mnogim drugim. Pančevo je tokom ove godine od Pokrajine dobilo sredstva više nego u poslednjih deset godina zajedno. Iako od Republike nismo dobili toliko velika sredstva, moramo se pohvaliti izuzetnom saradnjom i sa tim nivoom vlasti. Prvi put od kada Pančevo postoji kao grad, ostvarena je saradnja između Pančeva i Ministarstva privrede u zajedničkom finansiranju određenih projekata. Izgrađena je savremena saobraćajnica u Ulici 7. jula, investicija je vredna 130 miliona, a Ministarstvo privrede učestvovalo je sa 50 odsto sredstava. Zajedno sa gradom ovo ministarstvo učestvuje na izgradnji podtamiškog kolektora kišne i fekalne kanalizacije koji je dug oko 8,5 kilometara, a pruža se od severne poslovne zone do prostora Luke Dunav gde će se u narednom periodu graditi fabrika za preradu otpadnih voda. Investicija je kapitalna iz više razloga - kolektor prolazi kroz delove grada koji do sada nisu imali kišnu, a jedan deo ni fekalnu kanalizaciju. Pored toga, završetak kolektora predstavlja završnu aktivnost u opremanju severne poslovne zone, finalizaciju radova na zoni i početak dolaska investitora. Kada je reč o međunarodnoj saradnji, Grad Pančevo stalno učestvuje u IPA projektima međuregionalne saradnje. Svake godine jedan ili dva projekta realizujemo sa državama iz okruženja, pre svega sa Rumunijom. Navešću jedan primer: pošto je Pančevo, između ostalog, i grad sporta, ove godine smo kroz IPA projekat privukli blizu milion evra za renoviranje postojeće Hale sportova. Sredstva će biti utrošena za podizanje energetske efikasnosti hale i renoviranje zastarelih mašinskih delova. Trenutna analiza potreba i troškova održavanja ukazuje na to da nam nije potrebna nova hala sportova, već da bi bilo bolje uložiti novac u postojeću. Grad je često podržan i od strane evropskih fondova, pre svega vezano za projekte u oblasti socijalne zaštite, a manjim delom i za projekte vezane za infrastrukturni razvoj. Pančevci su poznati po tome što veoma cene dobro obrazovanje, nauku i kulturu. Da li ste zadovoljni ulaganjem u društveni i socijalni standard u gradu? Pančevo je grad koji je uvek bio odlično uređen u oblastima obrazovanja i kulture. Među retkim je gradovima u Srbiji čiji segmenti obrazovnog sistema nisu u dugovima ili blokadi, već redovno izmiruju svoje obaveze. Na teritoriji Pančeva ima 19 osnovnih i osam srednjih škola, koje kvalitetno pružaju svoje usluge, ni dana nisu bile u blokadi i to je nešto čime škole, ali i Grad, mogu da se pohvale. Velika sredstva, više od tri miliona evra, izdvajaju se za oblast socijalne zaštite, kroz različite programe ustanova kao što su Centar za socijalni rad, Dom za nezbrinutu decu Spomenak, Gerontološki centar, Dom slepih. U oblasti zdravstva - ako se izuzme apotekarska delatnost koja je ugrožena u celoj Srbiji i za koju se traži i naći će se adekvatno rešenje na republičkom nivou - Pančevo predstavlja primer dobrog funkcionisanja i stalnog ulaganja u razvoj. Svako naseljeno mesto ima dom zdravlja i iz gradskog budžeta se, osim osnovne zdravstvene zaštite, neretko finansira i specijalistička zdravstvena zaštita. Dodatno se plaćaju lekari specijalisti koji u određenom periodu vrše preglede u domovima zdravlja u svakom naseljenom mestu. Recite nam, za kraj razgovora, kako vidite Pančevo u budućnosti? Pančevo mora da doživi potpuni preobražaj i svojevrsni rebrending. Naš grad mora ostati predvodnik privrednog razvoja, ali kroz potpuno promenjenu sliku privrednog ambijenta i strukture privrednog razvoja. Ne može više biti sedište ekološki neprihvatljivih tehnologija. Nadam se da će veliki privredni subjekti, odnosno Petrohemija, Rafinerija i Azotara zadržati i povećati svoj nivo proizvodnje i, samim tim, i zaposlenosti. Stabilnim funkcionisanjem ove tri fabrike Pančevo je zadovoljilo svoje potrebe za velikim i ozbiljnijim industrijskim postrojenjima i sada je vreme da ponovo postane ono što je nekada bilo - grad preduzetnika, kroz razvoj malih i srednjih preduzeća i porodičnih firmi. U tom segmentu je budućnost Srbije, pa tako i Pančeva. U Srbiji odavno više nije aktuelan socijalizam, svako mora da preuzme odgovornost za sebe, da radi i privređuje. Država više ne može da obezbeđuje socijalni mir, svako mora da se pobrine za sebe, a briga države biće samo oni građani koji iz zdravstvenih ili drugih objektivnih razloga ne mogu sami da privređuju. Sa druge strane, veoma je bitno učiniti od Pančeva mesto koje je pogodno za život. Pančevo se nalazi veoma blizu Beograda i mnogi ljudi su svojim poslom vezani za Beograd. Smatram da je potrebno od Pančeva napraviti grad u kojem oni mogu da žive i u koji će se posle posla, gde god radili, vraćati. Da bi se to ostvarilo, dosta toga mora da se promeni. Treba da se još popravi ekološka situacija, da se razvije stanogradnja, uvede urbanistički red i da se dodatno radi na stvaranju sadržaja koji će privući ljude da žive ovde. Od svega toga, stanogradnja je već prilično živa i cena stanova po kvadratnom metru je dosta niža nego u Beogradu. Turistički potencijali su još jedan segment koji bi trebalo dodatno razviti. O turizmu se nikada nije ozbiljno razmišljalo, a Pančevo zaista ima šta da ponudi turistima. Za sada je na dosta visokom nivou manifestacioni turizam. Tokom godine se u gradu održava preko pedeset raznih manifestacija, od kojih su četiri ili pet najbolje brendirane u Srbiji. Ukratko, Pančevo je grad koji ima potencijal za sjajnu budućnost, i sve što danas radimo, radimo s pogledom u budućnost. Ko je gradonačelnik Pančeva? Saša Pavlov rođen je u Pančevu 1973. godine, po zanimanju je pravnik. Radio je u Ministarstvu unutrašnjih poslova - sektoru državne bezbednosti, bio je generalni direktor Petrohemije i predsednik Upravnog odbora ovog privrednog giganta. Zamenik gradonačelnika Pančeva bio je od 2012. do 2016. godine, kada je izabran za gradonačelnika. Oženjen je, otac dvoje dece. Govori engleski jezik.