Patriotsko ignorisanje

Naša partija, kaže gospodin Ivica Dačić, garantuje progres. Zato što je njen program usmeren, kako se izrazio gospodin Dačić, na sveukupne društvene reforme. Pa je naglasio parlamentarnu demokratiju i tržišnu ekonomiju. Šta je tu smešno! Na tom reformskom kursu je i odbijanje SPS da ide u NJujork na razgovor sa Albancima. Gospodin Dačić je njujorški razgovor nazvao takozvanim srpsko-albanskim dijalogom. Ključna reč je „takozvani“ Oseća se nijansa: ako je takozvani, onda ga nije ni bilo. Radi se, dakle, o patriotskom ignorisanju. Samo izdajnici naše zemlje mogu da vode razgovore na tuđoj teritoriji. Isto misli i američka državljanka, ministarka Milentijević... Vreme je pak za gospodina Dačića. Gospodin Dačić tim povodom kaže: „Razgovori o ostvarivanju prava i sloboda na Kosovu su potrebni, ali u našoj zemlji, bez internacionalizacije tog problema, uz puno poštovanje teritorijalnog integriteta i celovitosti naše zemlje“. Zato predstavnici SPS-a nisu ni uzeli dnevnice, a kamoli otputovali... Skromno napominjem da ni Dejton nije na našoj teritoriji, niti u institucijama našeg sistema... Biti blizak vlasti nije samo privilegija. Moja malenkost imala je zadovoljstvo da je tuži gospodin Dačić lično, jer je moja malenkost objavila vest da je gospodin Dačić kupio kafanu. Izgleda da je gospodin Dačić povukao tužbu, što je pametan potez, jer bi me, u protivnom, učinio žrtvom režima i mučenikom sistema. Kaznio me, međutim, umanjenjem imidža. Ivica Dačić, čija je zvezda bila u usponu, pa onda u padu (o tome kasnije), po svemu sudeći, ponovo se uspinje. Čim je izjavio, 22. marta u Azanji, da su sačuvani nacionalni i državni interesi, znači da je u usponu. Ne može svako svašta da izjavljuje. I nije svakom dato da kaže: „Opozicione stranke saglašavale su se sa ekstremnim krugovima međunarodne zajednice koji su se zalagali da se bombarduje Beograd, ne bi li se tako srušila vlast u Srbiji i Jugoslaviji!“… Nastavak priče je delikatna stvar. Zašto je Ivica Dačić bio u padu? Zato, kaže moj obično dobro obavešteni izvor, što je jednog dana u zgradi bivšeg Ce-Ka smislio vic o gospođi Miri Marković pred gospođom Mirom Marković. Ništa naročito, niti preterano duhovito. Nekritički opušten, Dačić je pitao Miru Marković: „Otkud Vi ovde?“ A to je zgrada Ce -Ka. I to je, kao, štos ... Imao je još jedan gaf, ali je brzo revidirao stav. Nesmotreno je izjavio, a na osnovu izbornih rezultata, da je opozicija dobila lokalne izbore u velikim gradovima. Gaf se dogodio 18. novembra uveče, ali je Dačić već 19. novembra ujutro revidirao lični stav izjavom da je njihova pobeda ubedljiva i na lokalnim izborima, s tim što su nešto slabiji rezultati u Beogradu i još nekim gradovima. Nešto slabije rezultate posle su popravljali Gonzales i OEBS… Jednom je moj dobrotvor dobronamerno ušao u resor ministarke Milentijević. Rekao je da se SPS zalaže za „slobodu medija kao Ustavom utvrđene prakse da nema nikakvih oblika političke cenzure“ i za „odgovornost medija za istinitost informacija, nasuprot brojnim primerima zloupotrebe slobode štampe, ataka na integritet i dostojanstvo ličnosti i rušenju ugleda novinarske profesije“. Ustavom utvrđenu praksu (donekle neobična formulacija: ne utvrđuje Ustav praksu, nego praksa Ustav) zasad sprovodi samo RTS: daje prave informacije, ne podleže cenzuri, ne zloupotrebljava slobodu štampe, ne atakuje na integritet i dostojanstvo ličnosti, ne ruši ugled novinarske profesije ... I ovo je, kao, štos... Ivica Dačić (1966, Prizren) diplomirao je žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, uređivao je „Epohu“ , list sa najmanjim tiražom u SRJ, i bio je šef mladih srpskih socijalista. Od biografskih pikanterija valja naglasiti prijateljstvo sa Cecom Veličković Ražnatović, od detinjstva. Zatim je postao predsednik FK „Palilulac“, oženio se i ostao na mestu portparola SPS. Gore pomenuti gafovi su mu oprošteni. Ponovo se penje. Gospodinu Dačiću, u poverenju, i u znak zahvalnosti što je odustao od tužbe: lova je u JUL-u! 11. april 1997. (NIN broj 2415)