Ovolicko

Neće više biti potrebno ni ovolicko prostora za tih nekoliko reči, skromnih, tačnih, duhovitih, nežnih, istinitih. U stvari, neće više biti ni tih reči, napisanih rukom i pameću autora koji je sa Ovolickim napisao svoje ime u bogatoj istoriji ovih novina. Taj prostor će, verovatno, otići nekom drugom, nadajmo se bar malo gladnijem belog, javnog papira i za bar zrnce manje talentovanom od pređašnjeg vladara najmanje rubrike, po svoj prilici svih novina u našoj nevelikoj zemlji - i po kvadratnim centimetrima i po broju slovnih znakova, otići će, dakle, nekom drugom, namerno kažemo manjem, jer nam se čini da je, iako kraljevstvo malo, ono eto, dalo prvog pravog velikog Kralja male rubrike. Kako to ponekad biva sa kraljevima i kraljevinama, posle Kralja često ne ostaje - ništa. Ovolicko pak ostaje u našim srcima, zajedno sa fotografijom Kralja male novinske zemlje, njegove lične izmišljotine, sa njegovim ludama na svakom prstu desne šake i majušnom teritorijom smeha i zaborava, kako reče pisac. Hvala ti Deda, za Ovolicko!