Biznisu ne smetaju zastave

Nedavno smo bili svedoci kratkotrajnog ekonomskog sukoba između Hrvatske i Srbije, prouzrokovanog povećanjem hrvatskih taksi za poljoprivredne proizvode iz zemalja regiona, koje nisu deo EU. Srbija je uzvratila pooštravanjem procedura za uvoz iz Hrvatske. Srećom, nakon kratke vežbe strogoće, sve je rešeno na zadovoljstvo svih, pogotovo privrede. „Činjenica je da su države regiona, na prostorima bivše Jugoslavije, upućene jedne na druge - istorijski, kulturološki, ali pre svega poslovno. Za razliku od politike, koja može biti isključiva, biznis je integrativan, čak i avangardan, što se pokazalo i na ovim prostorima, gde se nakon sukoba najpre uspostavila poslovna saradnja. Biznis nema zastavu, što je uvek isticala Atlantik grupa, jedna od vodećih regionalnih kompanija, koja planove i projekte zasniva isključivo na zdravom poslovnom rezonu. To je ključ našeg poslovnog uspeha i temelj rešavanja svih ekonomskih izazova, a ima ih mnogo“, kaže Zoran Daljević, direktor centralnih finansija za Srbiju i Makedoniju Atlantik grupe. Prvo tromesečje ove godine proteklo je u znaku iščekivanja razvoja situacije u Agrokoru, no nakon što je Atlantik grupa u svrhu ograničavanja rizika tokom marta kontrolisano smanjila isporuke članicama ovog koncerna, a onda i donošenjem hrvatskog Zakona o postupku vanredne uprave u trgovačkim društvima, poslovni rizik se značajno smanjio i Atlantik je normalizovao poslovanje sa najvećim regionalnim maloprodajnim partnerom, iako je promet preko članica Agrokora i dalje niži nego u istom razdoblju prošle godine, ističe Daljević, uz napomenu da Atlantik grupa aktivno prati situaciju i poslovne rizike, koji nisu vezani samo za Agrokor, štiteći svoje poslovanje. On objašnjava i da je Atlantik grupa u kratkom periodu, širenjem saradnje sa drugim kupcima, premostila ograničenja vezana za teškoće u Agrokoru i u prvom polugođu 2017. je povećala prihod od prodaje za dva odsto, na 336 miliona evra,uz dvocifreni rast neto dobiti. Prodaja je povećana na većini tržišta na kojima Atlantik posluje, zahvaljujući rastu prvenstveno sopstvenih brendova kao što su Grand i Barkafe - turska kafa i espresso, zatim Cedevita, Donat Mg, Argeta, slatko-slani Štark brendovi, prvenstveno čokolade Menaž, Najlepše želje, Smoki, Prima štapići, Bananice, Napolitanke… Istovremeno je porasla i profitabilnost u gotovo svim poslovnim područjima, precizira Daljević. Na rast profitabilnosti - EBIT je za 6,2 odsto veći nego u istom periodu lane - najveći uticaj je imao kvalitetniji prodajni miks (uključujući i nove proizvode), uslovljen bržim rastom prodaje sopstvenih brendova, što je eliminisalo negativan uticaj rasta cena sirovina, prvenstveno sirove kafe, šećera, biljnih masti kao i efekte nepovoljnog kursa američkog dolara. Rastu neto dobiti od 15,4 odsto prvenstveno su doprineli niži finansijski troškovi i veće pozitivne kursne razlike. U prva dva kvartala ove godine rast BDP u Srbiji od 1,2 i 1,3 odsto bio je ispod ostalih zemalja regiona - u Sloveniji je bio pet, Crnoj Gori četiri, Hrvatskoj 5,7 odsto... Međutim, očekuje se ubrzanje rasta u drugoj polovini godine kako bi na kraju, za celu 2017. dostigao 2,5 odsto, što zbog suše, smatra Daljević, neće biti nimalo lak zadatak za državu i ekonomiju. Sa druge strane Atlantik grupa je u Srbiji povećala prihode od 2,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine zahvaljujući odličnim prodajnim rezultatima gotovo svih kategorija proizvoda. Manju prodaju preko Merkatora nadomestili su značajno veći prihodi drugih ključnih kupaca i ostalih prodajnih mesta manjih formata. „Uspeli smo da ostvarimo naše ciljeve, bez obzira na sporiji privredni rast u Srbiji“, kaže Daljević i precizira da je kompanija na drugim tržištima ostvarila veći rast – u Hrvatskoj 7,5, BiH 5,4 a u Rusiji i ZND za čak 19,5 odsto, gde je došlo do jačanja kursa rublje, ali i značajnog povećanja prodaje bebi hrane, donata i vitamina C. Pozitivno poslovanje rezultat je i konstantnog nastojanja da se fokusirano upravlja likvidnošću i zaduženošću, što pokazuje i pad troškova za kamate i smanjenje neto duga, kao i značajno povećane otplate obaveza za dugoročne kredite, kaže Daljević. Konkretno, u 2016. Atlantik je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Međunarodnom finansijskom korporacijom (deo Svetske banke) potpisao ugovore o izmeni uslova kreditiranja, kojima su definisani povoljniji finansijski uslovi i produžen rok otplate. Efekat je da su troškovi kamata u prvom polugodištu 2017. bili za 17 odsto manji od planiranih. Zaduženost, merena odnosom neto duga i EBITDA, pala je od kraja 2016. do kraja juna 2017. sa 3,17 na 2,99 dok je novčani tok iz poslovnih aktivnosti narastao na 10,9 miliona evra, što je dobra finansijska osnova, ako kamatne stope u narednom periodu počnu da rastu. Daljević zaključuje da uspeh Atlantika, ipak, čine zaposleni, njihovo međusobno poverenje i partnerski odnos, što je osnov međusobnog povezivanja i saradnje u jednoj multinacionalnoj kompaniji.