Složna braća

Može se slobodno reći da je od 15. do 19. avgusta u Raški trajalo dobro uigravanje za iduću godinu, kada će se obeležiti 25 godina postojanja Raških duhovnih svečanosti koje se od 1993. održavaju svake godine u ovom gradu. Ove godine je počelo sa pozdravnom reči predsednika opštine Raška Ignjata Rakitića i poezijom Matije Bećkovića, a završilo se sa Nemanjićima i Miomirom Koraćem, koji je ovogodišnji laureat, dobitnik priznanja Stefan Prvovenčani za ukupan doprinos nacionalnoj kulturi. Ako se uobičajena gužva povodom gostovanja Matije Bećkovića očekivala, gotovo podrazumevala, raduje činjenica da je i za sve druge programe vladalo veliko interesovanje. To ne čudi ako se ima u vidu da je ove godine svako veče bilo posvećeno veoma zanimljivim gostima. Svoje književne večeri imali su, pored Bećkovića, i dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade Dragan Velikić i još jedan dobitnik ove nagrade, Milisav Savić. Bećković je govorio svoje stare i nove poeme, a Dragan Velikić je kroz razgovor sa Tamarom Krstić, članicom NIN-ovog žirija za roman godine, približio publici svoj poslednji roman Islednik, za koji je dobio nagradu našeg lista. Do sada je imao književne večeri povodom Islednika u više od 50 gradova u Srbiji, a publici je otkrio i da piše novi roman koji će se pojaviti za godinu dana, a govori o Beogradu. Profesorka dr Ana Stišović Milovanović bila je izvanredan tumač nove, knjige pisca Milisava Savića Epska Srbija, koja je predstavljena u Raški. Reč je o modernom putopisu koji svedoči da je ovaj autor išao tragom toponima iz narodnih pesama da bi pokazao kako oni izgledaju danas. Savić pripoveda modernim jezikom, potkrepljenim istorijskim dokazima, ali i mitom i legendom. Jedne večeri o Andriću je govorila upravnica Zadužbine Ivo Andrić Žaneta Đukić Perišić koja je ispisala neke od najdragocenijih stranica o životu i delu ovog nobelovca. Odlomak iz Andrićevog romana Na Drini ćuprija govorio je sjajni Tihomir Stanić. Iste večeri, predstavu U agoniji, u adaptaciji i režiji Ane Đorđević, igrali su Marija Visković, Radomir Vujović i Branko Cvejić. Umetnički direktor Raških duhovnih svečanosti Nikša Barlov, govoreći za NIN, objasnio je ovaj potez: „U velikoj jugoslovenskoj književnosti, Andrić i Krleža su bili nekako jedan uz drugog, poredili su se i isticali kao najveći pisci dva najveća naroda u bivšoj zemlji. Bilo nam je zanimljivo da ih i kao najveće antipode spojimo u jednoj večeri, jer publika nema priliku ni da vidi neko Krležino dramsko delo, niti se Krleža danas toliko čita u Srbiji. A o Andriću je govorila naša gošća, bez sumnje jedan od najboljih poznavalaca njegovog života i dela.“ Teško je opisati radost, pre svega mladih ljudi, koji su se tiskali da bi videli trejler upravo završene serije Radio televizije Srbije Nemanjići - Rađanje kraljevine. Prikazivanje spektakularnih snimaka pratilo je gostovanje glavnih protagonista Vojina Ćetkovića (Stefan Prvovenčani) i Slobode Mićalović (Ana Dandolo, druga žena Stefanova) kao i đakona Nenada Ilića u svojstvu stručnog saradnika. Ipak, najviše važnih informacija povodom ovog grandioznog poduhvata RTS dao je Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS koji je rekao da je snimanje seije završeno u rekordnih 100 dana pa sada predstoje složeni poslovi postprodukcije. Za NIN je to sažeo: „Iako RTS ima bogatu arhivu dramskog i serijskog programa, do sada nije rađena televizijska serija sa temom iz srednjeg veka. Valjalo je usuditi se, razbiti predrasude o tome da mi ne možemo napraviti dramu iz te epohe, formirati kreativne timove koji su u stanju da reše misterije kraljevine Nemanjića. Nemanjići – Rađanje kraljevine, zasnovani su na istoriji srpske srednjovekovne dinastije koja je vladala Srbijom više od 200 godina i dala 10 kraljeva i vladara. Raditi seriju o životima srpskih kraljeva mnogo je više od stavljanja likova u oklope i diskutovanja srednjovekovnog sadržaja. Savremeni gledalac bi veoma brzo izgubio interesovanje. Zbog toga Nemanjići donose akcione borbe koje asociraju na blokbaster spektakle, romansu, bratoubilački rat, neverstvo i legendu. Kraljevska krv struji kroz mišićave ratničke ruke, a gledalac može da hoda kroz zamišljene srednjovekovne građevine opsednut istorijskim marginalijama.“ Treba reći da je veliko interesovanje za ovu seriju bilo i u Sarajevu, gde su prikazani isti trejler i promotivni materijal tokom nedavno završenog filmskog festivala. Šta ovaj festival znači za Rašku? Možda je najbolji odgovor na to pitanje dao Radenko Cvetić, direktor Turističke organizacije opštine Raška, koji se nakon diplomiranja u Beogradu vratio u svoj rodni kraj i danas kaže da je Raška prva adresa na kojoj stanuje srpska duhovnost, što se iz godine u godinu potvrđuje sve većim interesovanjem gostiju. Autorka ovih redova je ove godine bila iznenađena ne samo brojem gostiju, već pre svega kvalitetnim izborom programa u kome je bilo mesta za likovna dostignuća, kao i za program namenjen najmlađima. LJubitelji muzike su ove godine imali krunu zadovoljstva kada je program ovogodišnjih Svečanosti završio svojim koncertom Dušan Bogdanović, gitarista i kompozitor klasične muzike, beogradski đak koji je uspešno debitovao 1977. godine u Karnegi holu u NJujorku. Dvadesetak godina je predavao na Konzervatorijumu u San Francisku, a danas je profesor na Ženevskom konzervatorijumu u Švajcarskoj. A tome je prethodilo uručenje nagrade Stefan Nemanja koju je ove godine dobio dr Miomir Korać, direktor Arheološkog projekta Viminacijum, uz obrazloženje da je na primeru ovog objekta, dostojanstvenik ovogodišnjih Duhovnih svečanosti pokazao šta se sve može uraditi u naučnom, kulturnom, edukativnom i medijskom smislu kad je reč o jednom, u svetskim razmerama vrednom nalazištu. U dirljivom slovu zahvalnosti, Korać je rekao da tu nagradu deli sa svojim roditeljima i profesorima: „Smatram da su u jednom društvu najznačajnije oblasti kultura i nauka. Ima još važnih delatnosti, ali samo je kulturi i nauci nebo granica.“ Publika je bila veoma dirnuta kada je rečeno da novčani iznos svoje nagrade dr Korać poklanja jednoj šestočlanoj izbegličkoj porodici koja živi u Raškoj i školuje četvoro uspešne i vredne dece, studente i đake. Važno je otkriti još jednu dimenziju uspeha ove manifestacije. Pre svega, ona se, pod pokroviteljstvom Opštine Raška realizuje u zajedničkom poduhvatu Turističke organizacije Raška i Centra za kulturu Gradac, kojim rukovodi Dejan Koturanović. Tim ljudi koji tu rade, funkcionišu kao jedan i posvećuju ogromnu pažnju gostima, ali i novinarima. Zadivljuje inventivnost u organizovanju posebnih turističkih tura za novinare koji obilaze okolinu Raške da bi se upoznali sa svim znamenitostima i prirodnim lepotama ovog kraja. Ove godine su posetili nekoliko manastira, među kojima i Đurđeve stupove, potom Jošaničku Banju, Kopaonik... Agilna i pouzdana Ana Koturanović iz Turističke organizacije Raška, pobrinula se da grupa novinara – sa nama je bio i naš neprevaziđeni vodič Milisav Savić, ali i raspoloženi Dragan Velikić – dobije ručak u seoskom domaćinstvu Zorana Košanina, o kome DŽejmi Oliver može da sanja. Bilo je tu još mladih ljudi koji su svakog trenutka na usluzi i koji imaju zajedničku osobinu: oni vole ovo što rade i njima je veoma stalo da u Rašku privuku što veći broj turista iz Srbije. I kada na kraju ovog druženja u Raškoj pitamo Nikšu Barlova šta sprema za iduću godinu, on odgovara: „O tome počinjem da mislim od sutra. Čim se naspavam. Važno je znati da ovaj posao radi složna ekipa ljudi i radi ga najbolje što ume. A svi umeju. Posebno mi je važno što imamo ogromno razumevanje čelnika u našoj opštini, što imamo slobodu u umetničkom izboru i što iz godine u godinu imamo sve više posetilaca.“