Samo malo pravde

Možda će se 90.000 korisnika stambenih kredita u Srbiji načekati do pravosnažnosti presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu koja im uliva nadu u malo pravde, ali ne mari - oni su se od novca koji su, ispostavlja se, poklonili bankama, već oprostili. Građani su godinama verovali da je plaćanje osiguranja Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, kojim se zapravo banka osigurava od eventualne štete, njihova obaveza, jer su im banke i država stvarale iluziju da drugog puta nema. Sud je, naime, presudio da su banke svoj trošak osiguranja prenosile na klijente koji nisu imali nikakva prava ni korist od tog osiguranja. Ugovor između NKOSK i banke je još jedan način kojim se banka osigurava od gubitka, ali je trošak tog osiguranja prenosila na građane od čije eventualne nemogućnosti plaćanja se već osigurala hipotekom i menicom. Republička služba NKOSK prihvatala je praksu da se obaveza banke prebaci na klijenta i podsticala je obaveštenjima upućenim građanima, a Narodna banka nikada nije osporila zakonitost ovog masovnog manira banaka. Štaviše plaćanje premije, koja u zavisnosti od visine kredita može da iznosi nekoliko hiljada evra, državni organi su tolerisali do te mere da, prema nekim prognozama advokata, sav teret ove nezakonitosti zbog toga može pasti na javni budžet. To bi zapravo značilo da se ne isključuje ni mogućnost da, ukoliko dođe do masovnog povraćaja novca građanima preko sudskih presuda, taj isti novac, zbog krivice za saučesništvo u zabludi koju su zajednički stvarale, banka naplati od države, to jest od svih građana - onih koji su nosioci stambenog kredita i onih koji nisu. Ni to ne bi trebalo da iznenadi, ako se ima u vidu formalni i neformalni status banaka spram građana Srbije. U tom statusu, uostalom, nalazi se odgovor i na najvažnije pitanje - zašto se toga pre nismo setili?