Za šta je spreman Plenković

Ploča sa ustaškim pozdravom „Za dom spremni“ još uvek stoji tamo gde su je, u znak sećanja na jedanaestoricu svojih dugova iz Prve satnije „Ante Paradžik“, pripadnici Hrvatskih odbrambenih snaga (HOS) postavili prošlog novembra - u Jasenovcu u blizini nekadašnjeg logora. Hrvatski premijer Andrej Plenković tada je pokazao dosta tolerancije, objasnio je da je reč o „ploči postavljenoj dobrovoljcima koji su poginuli braneći zemlju od velikosrpske agresije“ i da to „nije ploča u spomen nekome u kontekstu Drugog svetskog rata i ustaškog režima“. Sada su skidanje ploče zatražili koalicioni partneri iz HNS-a, Milorad Pupovac predsednik SDSS, kao i Furio Radin, potpredsednik Sabora iz Kluba nacionalnih manjina. A Davor Bernardić, predsednik SDP-a, poručio je da „hrvatskoj javnosti treba da postane jasno da ima vlast koja se stidi antifašizma i podstiče fašizam“. Plenković se tako našao pred malo složenijim zadatkom, da se održi između pritisaka tvrde linije u stranci, unutrašnje konkurencije koja želi da ga potisne i zahteva koalicionih partnera. Ako želi da zadrži vlast mora da pomiri sve te struje. Sada su u igri rešenja poput premeštanja ploče, bez brisanja čuvenog ustaškog pozdrava, donošenje zakona o simbolima svih totalitarnih režima (gde se podrazumeva i komunistički), proglašavanje Jasenovca mestom posebnog pijeteta. A premijer, čija je vlada dovedena u pitanje, daje drugačije izjave. On je podsetio da je vlada učinila dosta za poštovanje onih koji su dali život u Domovinskom ratu, ali i da „je svima jasno da kontekst ustaškog logora i pozdrav `Za dom spremni` u Jasenovcu ne idu zajedno“. I ne idu, ali ne ide ni da premijer to shvati tek kada njegove pozicije budu ugrožene.