Šutnite me, neradnici

To se zaista desilo prvi put u istoriji: gostovanje jednog predsednika države na televiziji poznatoj po opskurnom programu najavljeno je ne samo na tabloidni, već na potpuno skaredan način. „Ekskluzivno – pišaju po Vučićevom grobu, a on im prvi put odgovara“ – pisalo je na ekranima gledalaca TV Hepi, uz TV Pink, omiljene televizije predsednika Srbije. I to danima – iščašena pamet koja je smislila urinarnu najavu (logički neizvodljivu, osim ako nije reč o vaskrsnuću) nije se za to vreme postidela, niti je važni gost svoj dolazak uslovio uspostavljanjem načina komunikacije dostojnog funkcije koju obavlja. Za tužnu priču o saterivanju Srbije u septičku jamu – i to s predumišljajem - odgovorna je, izgleda, potreba da se zataška agresivni ispad naprednjačkog gradonačelnika Subotice Bogdana Labana (čija agresija nije bila usmerena ka političkom protivniku, na šta smo navikli, već prema stranačkom kolegi). U pomoć je pozvan mesec dana stari tvit glumca Sergeja Trifunovića u kome je, besan zbog zastarevanja slučaja samoubistva dečaka žrtve vršnjačkog nasilja, parafrazirao naslov kultnog romana Borisa Vijana „Pljuvaću po vašim grobovima“, promenivši, pri tom, glagol („pišaću“). Neko je, nažalost, izračunao da je dobit od skretanja pažnje sa naprednjačkog skandala, pride i mnogih drugih aktuelnih nepopularnih tema (nova etapa briselskih razgovora o Kosovu, zakon o BIA, potonuće Er Srbije, nova afera aflatoksin, kršenje obećanja da struja neće poskupeti...) mnogo veća od mentalnog zagađenja zemlje od koga će oporavak, ako ga bude, biti mučan i krajnje neizvestan. Ili je, možda, upravo to krajnji cilj – zagaditi politički život toliko da čoveku koji drži do ličnog dostojanstva postane potpuno nepodnošljiva i sama ideja političkog aktivizma? Nije da aktuelnoj vlasti nešto naročito remeti planove, ali, zar ne bi bilo još lepše kad bi se svaki ozbiljan zametak opozicije samoukinuo - kad je već toliko nepopularno otvoreno zabraniti političko organizovanje, osim u minimalnom i strogo kontrolisanom obliku? Da dno ne postoji, jer je uvek moguće spustiti se niže, prvo nas je podsetio gradonačelnik Subotice bujicom pretnji stranačkom kolegi i asistentu na Građevinskom fakultetu Vladimiru Polovini, u kojima je pominjano „čupanje grkljana“, „betonske cipele“ „mlevenje mesa“... Nakon što je audio-snimak procurio u javnost, novi korak naniže napravio je anonimni pisac saopštenja SNS u kome se stranka nije, kao što bi neko naivan očekivao, jasno ogradila od Labanovog postupanja, već je, ocenivši da su njegove reči „nedolične“, posegla za omiljenim receptom - prebacivanjem krivice na političke protivnike - ni najmanje se ne opterećujući činjenicom da je povod oglašavanja obračun u naprednjačkim redovima. Pravdajući Labanovo siledžijstvo, pisac saopštenja SNS krivca je pronašao u neidentifikovanim licima koja su, navodno, prepoštenog Labana „terala da krade“ a koja „štite zaštitnik kriminalaca Saša Janković i Demokratska stranka “. I eto kopče sa grubom i bajatom metaforom impulsivnog glumca: „Istina je da je taj isti Janković sa svojim najbližim saradnikom Sergejem Trifunovićem najavljivao da bi rado i sa nestrpljenjem mokrio po grobu predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, pisalo je u jednom od skandaloznijih u žestokoj konkurenciji uvredljivih i činjenicama neopterećenih saopštenja SNS. U razradu scenarija uključili su se tabloidi i njihove glavne vedete, a najdalje je, kao i obično, otišao Dragan J. Vučićević, čovek koji uživa ogromno Vučićevo poverenje: „Da li je Vučić živ? Jeste. Dakle, da biste pišali na njegovom grobu, morate prvo da ga ubijete. To je direktan poziv na ubistvo predsednika Republike“, izjavio je Vučićević. Tužilaštvo, međutim, (još) nije reagovalo na navode o namerama jednog glumca i političara koga glumac podržava da ubiju šefa države i to uprkos činjenici da ga je na to pozvao i ministar policije Nebojša Stefanović svojim javno izrečenim „očekivanjem“. Ali, ne znamo zašto -da bi se ostaci tužilačke institucije sačuvali od učešća u tragikomičnom scenariju, ili da se ne bi ometalo medijsko orgijanje pre nego što donese željene rezultate? Neki efekat već je donelo Vučićevo letošnje jadikovanje da ga čak ni ljudi iz njegove stranke ne štite dovoljno od „napada“ kojima tvrdi da je izložen: u „odbrambeni bedem“ hrabro je stao i Milenko Jovanov, ona mlada naprednjačka uzdanica u kojoj je Vučić prepoznao sebe u mladosti, mada ga je šira javnost zapamtila po nesuvisloj optužbi na račun Nataše Jeremić koju je, u vreme predsedničke kampanje njenog supruga Vuka Jeremića, bez blama optužio da upravlja narko-tržištem u Srbiji. „Ne samo što očekujem da će Tužilaštvo da reaguje, već se pitam zašto do danas nije reagovalo. Zaista mislim da bi neko trebalo da reaguje u najmanju ruku da se određeni ljudi hospitalizuju i sklone sa ulice, jer su očigledno opasnost po okolinu. Danas imaju tastaturu, sutra ko zna šta mogu da dograbe, pa da počnu da realizuju ono o čemu pišu“, rekao je Jovanov, koga prethodne očigledne laži izrečene u žaru političke borbe nisu diskvalifikovale iz javnog života - što najbolje govori o tom životu. Javnosti se predstavio i Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora SNS, koji se nakačio na slučaj pogibije u stanu Saše Jankovića iz vremena mladosti: „Ubiti čoveka i nositi nekog na duši nije lako i to se najbolje vidi po ponašanju i izjavama koje daje Saša Janković. Pozivati na ubistvo Aleksandra Vučića i pišanje po grobovima mogu samo veoma opasni ljudi, jer ko ubije jednom, ubiće opet“, rekao je Glišić, direktno optuživši političkog protivnika za najozbiljniji zločin - ali i potpuno negirajući rezultate istrage nadležnih organa koji su se tim slučajem uveliko bavili. I tako je pripremljen teren za onako ogavno najavljen nastup našeg glavnog junaka - iz koga je, međutim, izostala svaka spektakularnost koja bi mogla poslužiti kao opravdanje za urinarnu terminologiju. U više od dva sata dugom razgovoru sa novinarom sa kojim je toliko blizak da jedan drugom ne persiraju - sasvim neuobičajeno za obraćanje predsedniku države - dobili smo uobičajenu dozu priče o (navodnim) velikim uspesima i Vučićevim (navodnim) ogromnim žrtvama kojim su ti uspesi plaćeni, naravno, uz permanentno zaklinjanje u neustrašivost pred strašnom alom protivnika i kritičara. Bilo je u medijima, što stranim, što domaćim, mnogo analiza tekstova potpisanih Vučićevim imenom, koji su poslednjih godina, različitim povodima, objavljivani u štampi. Činjenica da nema nikakvih dokaza da je sam Vučić, a ne neko od njegovih savetnika, autor tih mešavina grdnji „lenjog naroda“ i snoviđenja svetlije budućnosti, bogato začinjenih citatima slavnih ličnosti, nije, naravno, razlog za dovođenje u pitanje tih analitičkih napora – iz prostog razloga što ih predsednik Srbije, ranije premijer, javno potpisuje i staje iza njih. Ali, zar se ne bi trebalo malo pozabaviti i analizom javnog nastupa, na koji su savetnici možda donekle uticali, ali teško da su ih mogli bitno „prekrojiti“i do kraja savladati Vučićevu osebujnu ličnost? U tu svrhu, nudimo samo mali, malecni deo transkripta Vučićevog ovonedeljnog glavnog TV nastupa. Za slabije upućene, bitno je objasniti da su „oni“ politička opozicija, ali i ostali kritičari, sa naglaskom na tviteraše (pa makar bili i potpuno anonimni i sa organizovanom opozicijom ne imali nikakve veze). Prosečan građanin, takođe, teško da je upoznat i sa živopisnom pojavom „novinara“ Milovana Brkića koji već decenijama objavljuje gadosti o ljudima s javne scene, naročito o pripadnicima vlasti, ko god to bio. U javnosti ne postoji nijedan dokaz o povezanosti Brkića i bilo kog predstavnika opozicionih stranaka - osim ako se ne nalaze na spisku onih koji su protiv njega pokretali sudske procese. Ali to nije prepreka Vučiću da izjednači političke protivnike sa opskurnim likom sa javne margine, pa čak i više od toga – Brkića je u poslednjem nastavku proglasio idejnim vođom opozicije, uvredivši time više od milion građana koji tu istu opoziciju podržavaju. I zato: dame i gospodo birači, stručnjaci raznih profila, gospodine Mekalister, dalje govori predsednik Srbije Aleksandar Vučić: „ ...Nije problem u njemu (Sergej Trifunović, prim.nov.). Nikad niko ne bi odgovorio na to, da politika Milovana Brkića, politika psovki, ta militantno-urinarna ili kako god hoćete da je nazovete politika, ne postaje jedina politika koju imaju. I pošto nemaju politiku u kojoj bi rekli - idite u Evropu brže, uradite sa Kosovom nešto brže, ili nemojte da idete u Evropu zato što nam to ne valja, zbog toga i toga, ili, dajte da uradimo nešto sa investicijama, kako da ih privučemo više, kad ih mi imamo više od BiH, Albanije, Makedonije, Crne Gore i kako oni računaju Kosova zajedno. Pošto imamo zajedno više stranih investicija, onda se čude kako to i na koji način ide... ... Vi (opozicija, prim. nov.) morate da naučite da poštujete pravila demokratije i da se ponašate pristojno. A pristojnost, sva pristojnost vam leži u politici Milovana Brkića. Milovan Brkić je jedan kriminalac koji ima papir iz ludnice da je lud, jer na svakom suđenju sve tera do kraja, a onda uvek donese papir da je lud da ne bi bio kažnjen. A on je postao glavni ideolog srpske opozicije uz podršku pojedinih spoljnih krugova koji bi želeli srpsku vladu što slabiju i predsednika što slabijeg... ... Svi ovi ljudi zajedno, u svoj toj silnoj mržnji, neznanju, nedovoljnom obrazovanju...Najsmešnije je kad oni počnu da pričaju o diplomama. Najsmešnije je kad ONI počnu da pričaju o diplomama. Pa zamislite njih sa njihovim diplomama. Kojim diplomama? Kakvu diplomu oni imaju? Od Živkovića, Šapića, svih njih, kakve diplome oni imaju? Koje su to diplome? Gde su ih stekli, na koji način? Samo znaju drugima da pričaju. O znanju, obrazovanju, hajde da se takmičimo, o znanju stranih jezika, o čemu hoćete, hoćete o istoriji, geografiji, o čemu hoćete, izaberite oblast! Na kraju, nema ni o čemu. Jer ne znaju ništa! Hoćete o ekonomiji? Ne znaju ništa! Znaju samo da se takmiče u psovkama... ...Suština politike je politika Milovana Brkića. Ubij, udaraj, kao što ovde imate bezbroj tvitova koje sam doneo, koji se tiču samo (nekadašnjeg direktora RTS-a Dragoljuba, prim. nov.) Milanovića, i to visoki funkcioneri opozicioni govore – proći ćete kao Milanović, ako imate snimak da ljudi vide kako se to prolazi kao Milanović i čime oni misle ljudima da prete. Kažu, mogu političari da zaborave, ali narod ne zaboravlja, pa vodite računa. Vi ćete da me bijete? Vi ćete mene da bijete koji radim po ceo dan, vi neradnici jedni koji nikad ništa ne radite, samo čekate da opljačkate ovu zemlju. Vama ću da se izvinjavam zato što radim pošteno i odgovorno, vama koji ste krali po 20 tona zlata, vama koji ste uzimali sve od ove zemlje, vama koji ste razorili ovu zemlju, vama koji danas ništa ne radite, koji se vozikate gliserima po moru, na moru provodite po dva meseca, vi ćete to meni da govorite koji nisam uzeo tri dana odmora i to u poslednjih pet godina?! Vi ćete da mi govorite da treba da vas se plašim! Ja vas da se plašim? Pa vi niste normalni! Pa meni je savest toliko čista, toliko mirna, volim ovaj narod, volim ovu zemlju, uvek ću da budem ovde. Da li ću da izgubim jednog dana poverenje naroda? Mogu da ga izgubim, ali obraz neću, jer za razliku od vas sam pošten i uvek ću da znam za šta sam se borio za ovaj narod. Za razliku od vas, koje narod ne interesuje, interesuju vas samo fotelje i interesuje vas da možete da uđete u kombinacije, da možete da kradete i da pljačkate, i mislite da će neko da vas se uplaši. Da nećeš ti, Vuče Jeremiću, ili ti, Saša Jankoviću, da me šutiraš? Pa skupite se svi zajedno, dođite. Dođite, sam sam, dođite da vidite da li možete da me šutnete jednom. I to svi zajedno dođite!“ Sve to i još mnogo sličnog izgovorio je Vučić u svom „urinarnom traktatu“ u ponedeljak. Do pojave ovog NIN-a na kioscima mogući su, naravno, novi nastavci, kako s njegove, tako i sa strane opozicionih delatnika, poznatih po raskošnom talentu za postizanje faulova. Malo je, međutim, verovatno da će „napadnuti“ predsednik dobaciti do rečenice koja deluje kao logičan nastavak aktuelne drame - „kome se ne sviđa, nek ide“. Jer, ko bi, u tom slučaju, bio kriv za gladne radnike na ulicama?