Pozivamo opoziciju: ’ajde stanite svi iza nas

Ne da(vi)mo Beograd poziva opoziciju da stane iza ove inicijative na predstojećim gradskim izborima jer, kako za NIN kaže aktivista Dobrica Veselinović, većina građana je opozicija celom sistemu, samo je pitanje da li smeju to jasno da kažu i izraze. „Građani se plaše jer postoji dobro razrađen mehanizam koji veliki broj ljudi drži ekonomskim vezama za sam sistem koji je užasno stranački politizovan. Razvijen je mehanizam koji drži ljude u strahu od bazične egzistencije i, kada gledamo od čega žive, od jedne plate ili penzije iz javnih izvora, od povremenih i privremenih slabo plaćenih poslova, svako zameranje je problem zbog narušavanja bazične sigurnosti. A kvalitet života postepeno opada, razvoj ili ’napredak’ ne idu brzo i svi su pod utiskom da može biti gore, neki rat, kriza, sankcije. Tu je izvor straha. I nama najbliži krug prijatelja kaže - ’pa dobro, pusti, imaš dete, nemoj to da radiš’ ili, još gore, što me ponekad i plaši - ’pa dobro, što se ne dogovorite’.” S kim? S naprednjacima. To pokazuje taj trend nemešanja ili povlačenja od ulaženja u sukobe, jer sukobi nužno nose praćenje, pretnje, finansijske udare na članove porodice, blaćenje preko tabloida. Ali, s druge strane, i to je ono što me ohrabruje, mnogo je više onih koji će vam reći „bravo“ kada u negativnom kontekstu izađete na naslovnoj Informera. Vlast kontroliše kanale komunikacije, trudi se da ne dozvoli da ovo malo medija naklonjenih istini priđe funkcionerima na vlasti i postave pitanje. Tako, na primer, na najavi za konferenciju za medije za FEST, Siniša Mali nije bio najavljen, ali je ipak govorio. I to tako traje mesecima, ta zamena teza, da je stvarno i pitanje koliko je to građanima jasno šta se stvarno dešava. Poruke vlasti su u svim mejnstrim medijima, a mi nemamo debatu ni po jednom važnom pitanju, sučeljavanje mišljenja bilo koga. Imamo izjave funkcionera i neku količinu kritike. Mislim da se veoma plaše, jer su uložili veliku količinu vremena i resursa da obesmisle sve što radimo, kroz priču da smo strani plaćenici, da je u pitanju svetska zavera i slično. NJihova teza oko nasilja koje mi provociramo, o destrukciji, totalna je laž i služi da prikrije da su nasilnici na vlasti i da su bili umešani u rušenja, kao u Savamali na primer. Na našim protestima, podsetiću, bilo je puno ljudi i nije bilo destrukcije. Pokušali su da vas zaustave, zaplaše pretnjama, otvorenim praćenjem? To su dva nivoa. Jedan je nivo prikupljanja operativnih podataka o nama, drugi nivo je zastrašivanje. Kako to rade konkretno? Sedimo sa profesorom sa fakulteta i preko puta nas dva čoveka snimaju sve vreme. Ili, dok sedimo u parku i čekamo da damo intervju, neko sve vreme sedi baš pored nas. Odemo u Mladenovac, opet dvojica sede i kreću se kuda i mi. To otvoreno pokazivanje da su tu zapravo je važniji nivo, jer pokazuje da je njih baš briga, da mogu da rade sve. Jasno je da mi ne predstavljamo nikakvu opasnost za poredak, državu, a ipak vode opsadnu akciju pratnje, dok istovremeno ne prate nekoga ko je prava opasnost. Tako vlast i službe funkcionišu na pravljenju kolektivne paranoje. Iako nas prate i znaju sasvim sigurno da se finansiramo iz donacija građana, Aleksandar Vučić ne preza da forsira priču o 8, 16, 30 pa i 40 miliona evra… … Soroševih? Nekad on, nekada su prema tvrdnjama vlasti to domaći tajkuni, nekada je to Amerika, nekada EU, zavisi, po potrebi. Zašto to rade? Zašto kroz toliko sejanje straha i laži, sprečavaju li time mogućnost za prirodnu zamenu vlasti? Štite svoj novac? Kako bi se održali na vlasti pokušavaju da uvere građane da je nemoguće da postoji iskrena i organski nastala opozicija, nego da je projektuje neko sa strane ko u tome ima neki interes. Tako razvijaju kolektivnu paranoju da su svi protiv njih i unose pometnju. Pobeda u Beogradu je važna, kako kaže Sanda Rašković Ivić, ne samo radi prekidanja besmislenih projekata poput fontana i umesto toga bavljenja infrastrukturom, institucijama, već zato što bi u simboličkom smislu to značilo da je kolo sreće počelo da se okreće? Kolo se okreće u svakom trenutku, ali u jednom momentu postaje važnije da mi kao građani počnemo da se organizujemo oko konkretnih problema na lokalnom nivou – tipa „park ili parking“, javni prevoz… Za nas je Savamala početak kraja bavljenja najopštijim stvarima, zaverama i svetskom politikom. Ako uspemo da nametnemo realne probleme za teme, to je pobeda. Pobeda građana. I oni će tada osetiti da imaju moć da menjaju i pokazaće drugim gradovima da je to moguće. Subotici, na primer? Na primer. Ali nije Laban jedini. Svi oni nastupaju s tim narativom. Imate Sinišu Malog koji ima kontrolu narativa u javnosti, ali i krivičnu prijavu protiv njega za nasilje u porodici. Poenta je da se pozicija moći koristi da se prikrije loš, kriminalni način operisanja. Nažalost, Laban je samo uhvaćen u tome, ali je to situacija koja se ponavlja svugde. Tako se desi da Beograd ima gradonačelnika Sinišu Malog za koga građani nisu ni glasali i umesto da fokus bude na Skupštini koju smo birali, imamo gradonačelnika koji je postavljen odozgo, tako da građani nemaju pristup odlučivanju. Gradonačelnici „čupaju grkljane“, izlivaju betonske cipele, ili dele novac pred kamerama, upravljaju gradovima poput feuda, ali kada preti gradonačelnik Subotice, Aleksandar Vučić uzvraća – program opozicije je ubiti Vučića po svaku cenu? Svakog dana se donose neke odluke u naše ime i traži se još para koje su naše. Zato se mi zalažemo za apsolutnu transparentnost u vođenju grada i države. Učešće građana u svakom segmentu i koraku vlasti je legitiman zahtev. Oni koji traže ispunjenje tog svog osnovnog prava nisu neprijatelji države, naprotiv. Mi se nikada Vučićem nismo bavili, bavio se on nama. Kao inicijativa počeli smo i zaustavljamo se na pitanjima lokalnih problema. To je naša želja i naš domet. To jeste povezano sa državnom politikom, koja se zasniva na lokalu, na samom građaninu. Pa onda, ako je tako, hajde da vidimo koji je nivo održavanja vašeg bloka u kojem živite, kako se prevozite na posao, da li imate zdravu vodu? Vučić tu nije bitan. Suštinska promena mora da dođe na nivou drugačijih politika. Vlasti su obavezne da transparentnim učine podatke o tome kako su pare dolazile, iz kojih izvora, kako su se donosile odluke. To je inovacija i na polju demokratičnosti, jer demokratija zahteva transparentne partijske sisteme, a mi imamo politiku liderskih stranaka sa nejasnim načinima finansiranja, nejasnim odlučivanjima i ljudima koji stoje iza toga. Smatra se naivnim verovanje da će Vučić i interesni lobi oko njega izgubiti izbore u Beogradu, jer je na dosadašnjim izborima u prestonici prolazio nešto lošije nego u ostatku Srbije, a sad će se tek svom mašinerijom fokusirati na nju... On je svakako pet godina ovde. Zar ne? A taj put promene vlasti neće biti lak. Biće spor i težak, ali samo zato što idemo daleko. Nije ovo blickrig. Neće se sve rešiti za ovih par meseci kampanje, potreban je konstantan rad sa ljudima na terenu i žao mi je što nismo videli toga više od strane opozicije, već imamo kalkulisanje oko nekakvih kolona. Jesu li vas zvali predstavnici opozicije na dogovor? Bilo je nekakvih naznaka, ali jasnog poziva ne, nije bilo, što pokazuje nedostatak osnovne demokratske kulture. „Ne bi bilo loše da se vidimo“, kažu, ali nije bilo zvaničnog poziva na sastanak gde je određeno ko je pozvan, šta je tema. Mi se nismo time bavili, ali je možda potrebno da mi pozovemo sve na sastanak, možda je to sledeći korak. Mi smo spremni da ih pozovemo da stanu iza nas, jer imamo kredibilitet, ideju i plan. I mi jedini možemo da ih pozovemo, i da iskreno kažemo – „’ajde sad stanite iza nas svi“. Šta to nudite? Proces! I to je najteže shvatiti. Osmislili smo vremenski okvir uključivanja ljudi. Ne nudimo nekakav program u deset tačaka, koji je sastavilo pet do deset ljudi, nego proces u koji će biti direktno uključeni građani u rešavanju pitanja i nametanju tema šta to Beogradu treba. To radimo kroz onlajn platformu i na terenu kroz 200 mesnih zajednica. To treba da se završi do kraja godine, kako bismo početkom 2018. imali dokument koji odslikava prave potrebe i želje. Zašto vas smatraju igračima vlasti? Ne znam. Zašto? Možda zato što ste odustali od protesta? Otupela vam je borbena oštrica? Protesti su jedan način borbe i defakto nisu prestali, samo su promenili okvir... Masovni protesti nisu urodili onim što smo hteli – odgovornošću vršilaca javne vlasti, procesuiranjem odgovornih. Još nemamo odgovor na dešavanja u Hercegovačkoj. Nismo uspeli da nateramo protestima, ma kako masovni bili, da se vlast, kao što joj Ustav i zakon nalažu, transparentno odnosi prema građanima koji je plaćaju da obavlja taj posao za njih. Ni godinu dana kasnije nemamo odgovor na pitanje ko je rekao policiji da se ne javi na poziv građana! I onda, godinu dana kasnije, promenili smo taktiku, obelodanili smo ideju ulaska u politiku. Bila je to za nas teška odluka, jer smo krenuli kao građanska inicijativa oko Beograda na vodi. Šta ćete u politici, u tom mulju kojeg se pristojna većina kloni? Strah je evidentan, ali odabrali smo da se toga ne plašimo. Da, iako ti ponori depresije i apatije postoje, oni zapravo mogu mnogo da nam pokažu. Naše delovanje je pokazalo da se može drugačije. Na nama je da postavimo temelje da je drugačije od ovoga što je sada mulj moguće. A mulj se može pregaziti samo ako postavimo dobre osnove, što leži u jasnim planovima i procedurama i transparentnosti upravljanja. Gradski izbori početak su kraja diktature? Diktatura je teška reč, ali bih rekao - da. Ima još vremena, ali mislim da će se pokazati zašto sam optimističan. To su, za početak, stvari koje smo nazvali mapa žarišta, zapravo je to mapa borbe i otpora. A mi do sada imamo više od 20 različitih građanskih borbi u Beogradu. Aleksandar Vučić i vlasti nam redovno referišu ko vas finansira i… … I, podigli smo tužbe zbog takvih laži u Informeru da rušimo Vučića, da smo deo zavere i slično. Videćemo kako će se završiti. Bilo je nekoliko ročišta i očekujem da pobedimo jer su dokazi jasni. Dokazi o tome kada i gde ste se „sastajali sa tajkunima“? Soroša nikada nismo videli (smeh), ali ostali tajkuni… sa njima smo se sastajali. Imali smo događaje „Budi i ti tajkun koji nas plaća“, ljudi su nam donirali novac, mnogi drugari, umetnici, pravili su nam magnete za frižider koje smo prodavali. To su naši tajkuni. Imate li šanse s njima? Uključili su čitavu mašineriju protiv nas, no i to pokazuje da su apsolutni diletanti i da ne mogu tako doveka uz svu pomoć medija i tajkuna, ne mogu sve da podvedu pod kontrolu. Ove divlje rekonstrukcije po gradu zbog kojih se ne možete kretati tek će pokazati da je moguća promena, jer svakodnevno ljudi izražavaju svoje nezadovoljstvo, a vera ljudi u promene raste. Koliko je to realno, kada Goran Vesić kaže da je destrukcija jedina politika današnje opozicije i da svi koji kažu lepu reč o sadašnjoj vlasti prolaze kroz medijsku harangu? Interesantno da gradski menadžer sada već ima redovne kolumne u Politici kojima se bavi svim samo ne gradskim temama. On tu pokušava da obrne situaciju, da ubedi građane da se destrukcijom bave oni koji su žrtva destrukcije. Kontrola medijskog narativa je na vrhuncu došla kroz razne akvizicije i privatizacije medija, ali sa druge strane kroz razne akcije, peticije i proteste građana vidljivi su bunt i pobuna.