Jači od zakona

Teško da smo ikada imali priliku da vidimo nešto tako ponižavajuće po Srbiju kao neformalno takmičenje penzionera (koji, naravno, nikada u istoriji nisu živeli bolje) u pokušaju da sa par rečenica što upečatljivije iskažu sav svoj jad i bedu. U zavisnosti od njihovog umeća, imajući u vidu da Dragan Marković Palma nije imao preterano vremena da ih sasluša, već je samo u hodu hvatao „suštinu“, dobijali su jednu, dve ili tri hiljade dinara. Naravno, ne Palminog, već budžetskog novca pristiglog od građana. Samo po sebi to skaradno takmičenje u pričanju što tužnije priče, koje je poslednjih desetak dana usijavalo društvene mreže, na prvi pogled otkriva ono što smo oduvek znali – da je Palma uvek Palma i da je imao veoma slabu nadgradnju u moralnom, političkom pa i intelektualnom smislu od trenutka kada se prvi put pojavio na političkoj sceni kao pripadnik Arkanove stranke, poznate po tome što je malo „čistila“ po bivšim jugoslovenskim republikama. I to ne bi bila nikakva vest da kojim slučajem nije ogolila nekoliko činjenica koje aktuelni režim uporno pokušava da porekne: da građani žive neuporedivo gore nego u doba strašnih „žutih lopova“, da su ljudska prava apsolutno suspendovana i da institucije zadužene da to prate više neće da rade svoj posao. Za takvu tvrdnju dovoljno je samo uporediti događaj „provodadžisanja“ iz avgusta 2011. sa ovim poslednjim deljenjem novca. Naime, Palma je svoje zadiranje u tuđu privatnost te godine pretvorio u stratešku akciju Jedinstvene Srbije - da oženi neženje, momke starije od 38 godina, i da se u gradu i obližnjim opustelim selima „popravi natalitet“. Raspisao je konkurs, skupio oko 200 „udavača“ i organizovao „romantično veče“ sa svojih 140 „ocvalih momaka“ kojima je ponudio veći izbor od potražnje, ali i novčanu stimulaciju – ukoliko iz takve veze proistekne brak dobiće 3.000 evra. Već sama svota jasno govori koliko se lagodnije živelo pre šest godina u vreme „dosovske hunte“, kada su i bogati i siromašni mogli da dođu do te svote bez da moljakaju. Danas, ako neko želi da mu Palma udeli samo 10 evra mora pred kamerama da ispovedi kada je poslednji put jeo, da li može sebi da priušti neophodne lekove i čarape za zimu. I ne samo to, u vreme „besramnih lažova“ postojale su neke institucije koje se nisu baš mirile sa činjenicom da prvi čovek Jagodine ljudska prava i privatnost tretira kako sopstveni feud. Tada je Milan Antonijević, izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, poslao pritužbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti, navodeći da odluka o finansijskoj pomoći predstavlja težak oblik diskriminacije prema određenim kategorijama građana Jagodine i to na osnovu njihovog bračnog i porodičnog statusa (pare stižu samo ako nikada nisu bili u vanbračnoj zajednici) kao i starosnog doba. A tadašnja poverenica Nevena Petrušić je ustanovila da se zbilja radi o diskriminaciji „pošto je cilj odluke bio povećanje nataliteta i zaustavljanje gašenja sela“, pa ne postoji nijedan razlog da se diskriminišu oni koji su u vanbračnoj zajednici a ne bračnoj. A kao poseban vid diskriminacije istakla je uslov da će Palma „častiti“ samo i jedino one koji nemaju decu iz vanbračne zajednice i dodala: „Očekujem, naravno, da svi u Srbiji, a naročito organi javne vlasti, poštuju odluke poverenika“. Ovog puta se povodom Palminog ponižavanja penzionera nije oglasio niko, verovatno zato što više nikog i nema da kontroliše takve ispade. A nažalost svih, organi javne vlasti nisu ni te 2011. slušali šta kontrolori vlasti odlučuju i dozvolili su da ljudi poput Palme puste korenje na mestima na kojima se donose važne odluke i da tu opstanu sve dok se nisu našli u sasvim prirodnoj sredini. Jer, nema sumnje da naprednjacima bolje stoji Palma nego što je stajao demokratama, ali su ga prigrlili i negovali i jedni i drugi, puštajući ga da svoje retrogradne ideje dobro izbrusi. Tada je Neveni Petrušić odbrusio: „Ta žena koja me kritikuje, pa neću sigurno da podržavam gej paradu. I šta je još problem u Srbiji? Što mi postavljamo na čelne funkcije neke koje nemaju porodicu i koje se nisu udavale, jer ne mogu da budu objektivne. Ne znaju šta znači porodica“, a danas istu poruku šalje premijerki Ani Brnabić. Na prvu naznaku da bi ona mogla da bude na čelu Vlade je uzvratio: „Ne želim to da komentarišem, to je neka debela šala“, da bi koji dan kasnije dodao: „Vi znate ko su kandidati, ko je ušao u uži izbor, rekao sam da ne znam da li je on ili ona“ i na kraju poentirao: „Novu vladu treba da vodi domaćin, koji ima porodicu, koji zna šta su deca”. Neodgovorno, neodmereno i diskriminatorski, uzvratila je Brnabićeva i dodala „svaki dalji moj komentar o ovome ne bi bio konstruktivan“. Vučić je pokušao lepim, onako kako zaslužuje čovek koji je tražio da se slika tada aktuelnog predsednika Nikolića izbaci iz ambasade i na njeno mesto smesti Vučićeva, da je „Maja Gojković odličan predsednik parlamenta, iako nema decu“. Pa, pokazalo se da ni uz premijerkinu suzdržanost i predsednikovu edukativnost nismo dobili baš neku konstruktivnost u višedecenijskom problemu, što nam je na vlasti neko ko, kako je objasnila Nevena Petrušić, „širi mržnju i netrpeljivost, što zabranjuju Ustav i zakoni Republike Srbije“. Uostalom, to se i moglo očekivati od nekog ko se javno izrugivao pravosuđu kada ga je kaznilo zbog govora mržnje protiv LBGT populacije, rečima: „Kakva bre populacija? To su grupice ljudi koje od svojih i tuđih zdravstvenih problema prave biznis“. Nekadašnji iznajmljivač šatora za estradu (pevala mu je Ceca Ražnatović na uvce, ali Betoven i Šopen nisu jer je, kako kaže, „bio mali“ u vreme njihovih nastupa), špediter, snabdevač ugljem, prodavac automobila i osnivač TV Palma plus jednostavno nije hteo da se u komunikaciji uzdigne čak ni do diplome koju poseduje – srednje škole učenika u privredi. Ne samo da se još u osnovnoj školi uči kada je živeo Betoven, već se u nižim razredima saznaju granice Evrope, ali je i pored tog oficijalnog obrazovanja u parlamentu, braneći projekat Beograd na vodi, izjavio: „Ja sam išao u Dubai da vidim najvišu zgradu u Evropi, zove se Burdž Kalifa“. Ono što se nije moglo očekivati je da će taj i takav Palma, sa pripadnicima svoje stranke, ostati jedan od ključnih ljudi u vlasti koju vodi gej premijerka bez dece i predsednik koji prezire svakoga ko uopšte letuje, posebno kada to čini u inostranstvu. A Palma je još 2014, nakon Vučićevog izričitog upozorenja, otišao u grčko letovalište (i nastavio to da radi svake godine) i to lakonski opravdao: „On je u maju apelovao da se letuje u Srbiji, a ja sam aranžman u Paraliji platio još u februaru“. Sve to je bilo premalo da se vlast liši Palminih usluga, ali teško da bi se njegova pozicija mogla oceniti kao apsolutno sigurna. Neće je ugroziti ni homofobija, ni bezobrazluk ni neobrazovanje (time se diče mnogi trenutno veliki igrači), ali hoće činjenica da taj i takav Palma bolje razume i lakše pronalazi put do srca prosečnog birača aktuelne vlasti. Ono što Vučić nije shvatio na vreme – da svojim uvredama ne vređa samo opoziciju već i svoje poklonike (na primedbu zašto fontana na Slaviji nije pristupačna građanima uzvratio je da „oni izgleda hoće da peru noge u njoj“) - Palma i te kako zna. I kada najavljuje izgradnju vodopada u Jagodini, to ume da proda na pravi način: „Posetioci će moći da se slikaju pored njega, da se opuste i reše psihičke probleme“. A nema sumnje da će ih mnogi imati.