Pisacemo po kolumnama

Ovih dana u Srbiji je zavladala opšta panika. Ne, nije zbog pretnje nuklearnim ratom, jer su za te svrhe građani već pripremili zalihe od 5,9 košnica po glavi stanovnika. LJudi se plaše da slučajno ne nalete negde na Sergeja Trifunovića, a još ako pride nije dugo išao u toalet, teško onome ko ga sretne. Mada, ako ste živi, nema bojazni po vas jer, ako je verovati vladajućoj garnituri koja se već nedeljama svojski trudi da nam pojasni njegov tvit o parafrazi naslova jednog romana, on mokri samo po grobovima. No, ako ste kojim slučajem metar ispod zemlje, može vas spasiti jedino ako malo šara i eventualno vas promaši, ili, što bi ministar policije rekao „driftuj malo“. Kad smo već kod driftovanja, narodski rečeno šlajfovanja, nedavno je odjeknula vest da su tri sumnjiva lika na Topčiderskoj zvezdi pozajmljenim „bentlijem“ uletela u kolonu u kojoj se nalazilo i predsednikovo vozilo. Da su, nakon hapšenja, kojim slučajem umesto priče o tome kako su krenuli da natoče gorivo za jednog fudbalera, izjavili kako im se žurilo u toalet, pa su se, pošto u blizini nije bilo nijednog, uputili ka obližnjem Topčiderskom groblju da se olakšaju, odmah bi bili prepoznati kao atentatori. Ovako, imali su sreću da je istraga utvrdila kako nijedan od njih nije Sergej Trifunović, što će im se, svakako, uzeti kao olakšavajuća okolnost. Mada, zašto da se lažemo, kada i deca koja tek uče pisanje (s, ne š) znaju ko jedini može biti pravi vlasnik pomenutog „bentlija“. Ako to nije Saša Janković, onda je sigurno Dragan Šutanovac, a ako nije ni on, onda mora da je Bojan Pajtić kome je prethodno auto prodao Vlado Georgiev, koji ga je kupio od prve vlasnice Jelene Maćić. Da se razumemo, svaku pretnju po bilo čiji život, a kamoli predsednikov, potrebno je ozbiljno istražiti, a za to što takve stvari shvatamo sve manje ozbiljno, dobrim delom su zaslužni i političari zbog svojih izjava koje uglavnom služe tabloidima da ne šalju baš prazne listove u štampariju. Setimo se samo slučaja Jajinci gde se tresla avalska gora, a rodio miš i to u obliku ministra koji se predstavio kao lav koji brani ranjivog Aleksandra Vučića. Iz tog razloga, javnost sa pravom sumnja da i ovaj slučaj nije neko novo driftovanje iz kuhinje, bolje rečeno auspuha vladajuće garniture. U svakom slučaju, budite oprezni ako ovih dana na društvenim mrežama kačite neki tekst, a svi znaju da vas mrzi da kucate kvačice na slovima, jer vrlo lako možete biti privedeni zbog pretnje smrću. „Pisacu kolumnu za NIN“ - aha, preti smrću i to iz onog nedeljnika koji je protiv Vučića! „Pisanje razvija kognitivne funkcije“ - evo ga, terorista, i još priča u šiframa! „Pisacemo po Tviteru“ - to je O.K. taj Tviter ionako služi samo za ugrožavanje Vučićeve bezbednosti i mnogo je opasniji od onog „bentlija“ što driftuje. I tako se u Srbiji ovih dana dešava redak fenomen da se od šuma Trifunovićevog mokrenja ne čuje ništa drugo, poput pitanja javnosti ko je rušio u Savamali, izbegavanja krivične odgovornosti gradonačelnika Subotice koji je pretio čupanjem grkljanja, žmurenja na Palmino nezakonito deljenje para siromašnim građanima pred kamerama, proturanja kroz mala vrata zakona kojim se šefu BIA Bratislavu Gašiću daju nedemokratska ovlašćenja da radi šta mu je volja, pa ako želi i da tera radnike da pred njim lako kleknu i slične stvari, manje interesantne od tvita jednog glumca. Kada se na sve to doda i driftovanje gumama, buka postaje nesnosna, a nama ne ostaje ništa drugo nego da u sebi glasno negodujemo, dok uriniraju po nama.