Vučić vlada kao huligan

Razgovor sa Vukom Jeremićem, budućim predsednikom stranke čije ime još drži u tajnosti je ugovoren još pre dva meseca s namerom da prvi izvučemo od njega ime stranke i imena osnivača. Posle 90 minuta negovog tvrdoglavog opiranja i mog dubljenja na glavi uspelo mi je ovoliko. Dokle ste stigli sa formiranjem stranke? Trenutno se formiraju inicijativni odbori širom Srbije - od Subotice do kosmetskih opština, a osnivačka skupština je planirana za kraj oktobra. To će biti nova politička organizacija čestitih i odgovornih ljudi koji ne odustaju, ne mire se sa nepravdom i ne žele da sede skrštenih ruku dok se oko njih sve urušava. Stranka će biti pozicionirana na političkom centru, i počivaće na građanskim i nacionalnim vrednostima. Kako će se zvati ? Ne bih želeo da objavljivanjem imena pre formalne registracije otvorim prostor vlasti za birokratske smicalice slične onima koje su nedavno priredili Saši Jankoviću. Povlačim pitanje, ali se nadam da nema razloga da se kriju imena osnivača? Veoma sam zahvalan, između ostalih, piscima Siniši Kovačeviću i Vladimiru Kecmanoviću, proslavljenom sportisti Miloradu Čaviću, advokatu Vladi Gajiću, voditelju Marku Stepanoviću na dosadašnjem angažovanju i podršci. Među osnivačima će biti još onih koji su poznati široj javnosti, ali mi ćemo biti pre svega stranka običnih, časnih ljudi koji vole svoju zemlju i žele da poštenim radom zarađuju za sebe i svoju porodicu. Uz nas je i dosta pristojnog sveta koji nam pomaže na različite načine, ali se jednostavno plaše posledica ukoliko bi se njihova imena otkrila. Pretnje i metode pritisaka kojima su izloženi ljudi u unutrašnjosti Srbije su još dramatičnije od onih sa kojima se susrećemo u većim gradovima. Da li je samo ova poslednja rečenica dovoljan dokaz da se ništa nije promenilo u odnosu na predsedničke izbore? Promenilo se - situacija je mnogo gora, a sve se urušava čak i većom brzinom nego što je tada moglo da se predvidi. Da li je brzina urušavanja zemlje obrnuto proporcionalna sporosti reagovanja i trežnjenja opozicije? Nažalost, moram da priznam da je tako. Dobrano kasnimo ne samo kada je reč o formiranju zajedničkog fronta, već čak i po pitanju jedinstvenog stava o izbornim uslovima, gde ne bi smelo da bude bilo kakvih prepreka za saradnju. Kakva je to nova stranka na čijem čelu je čovek koji je imao priliku da menja stvari i bio deo vlasti koju veliki deo javnosti prepoznaje kao glavnog krivca za situaciju u kojoj smo danas? To je fer pitanje, ali istini za volju, moje prethodno bavljenje politikom u Srbiji je bilo pre svega usmereno na međunarodne odnose. Predsednički izbori su bili moje prvo pravo okušavanje u domaćoj politici. U kampanji sam napravio niz grešaka, uključujući i tu da sam potcenio važnost organski izrasle stranačke infrastrukture. Zato sam i proveo poslednjih nekoliko meseci gradeći njene začetke. Ali, želim jasno da kažem: to neće biti stranka Vuka Jeremića! Ja ću verovatno biti njen prvi predsednik, ali to će biti demokratski ustrojena organizacija ostvarenih ljudi kojima nije moguće samovoljno upravljati i manipulisati, i koja će svakako nadživeti moje angažovanje u političkoj areni. Sa našom energijom, sveobuhvatnim programom i krugom ljudi koji očekujem da nam pristupi, mislim da možemo da napravimo značajnu dodatnu vrednost u vremenu koje dolazi. Voleo bih da na promene ne čekamo godinama i da naš rad počne da donosi rezultate već na beogradskim izborima. Mislite da je to moguće bez obzira na „dobrano kašnjenje“ opozicije da napravi bilo kakav dogovor? Još uvek postoji prostor da opozicija na tim izborima pobedi. Ali mislim da to neće biti moguće bilo kojim drugim nastupom osim zajedničkim. Samo tako ćemo moći da probudimo snagu naroda koji vapi za jedinstvom, i uprkos nefer uslovima - od medijskih do svih drugih - odnesemo pobedu. Ako se to ne desi? Ukoliko dođe do potpuno dezintegrisanog nastupa, ukoliko svako bude išao na svoju stranu sa svojom listom i svojom pričom, bojim se da ćemo propustiti realnu šansu da režimu nanesemo udarac od kojeg ne bi mogao da se oporavi. Šta je opozicija uradila u međuvremenu da obezbedi uslove za fer izbore i pošteno brojanje glasova? Da budem iskren - gotovo ništa. Jeste li spremni da kažete: ukoliko ne budu obezbeđeni elementarni uslovi za fer i poštene izbore, moja buduća stranka na tim izborima neće učestvovati!? Način na koji će se naša buduća stranka postavljati prema tom i svakom drugom pitanju neće zavisiti isključivo od mene. Lično smatram da bojkot predstojećih izbora ne bi trebalo da bude opcija koja se apriori odbacuje. Vlastima treba da zajednički uputimo vrlo razumne i jednostavne zahteve na koje je teško reći NE. Ako oni ne budu ispunjeni, bojkot bi trebalo da bude na stolu. Naravno, što je više onih koji su spremni da stanu iza takve ideje, to će šanse za makar i delimično uspostavljanje pristojnih uslova biti veće. Da li je najveći problem za dogovor o vašem zajedničkom nastupu sa PSG Saše Jankovića neslaganje oko toga da li u toj koaliciji ima mesta za Boška Obradovića i „Dveri“? To jeste problem, ali nije najveći. Saša Janković je dobio ubedljivo najviše glasova na predsedničkim izborima i ostajem pri tome da mu to daje pravo da vuče bele figure u ovom procesu. Dobro bi bilo imati što je moguće širi opozicioni narodni front, pogotovu u Beogradu gde postoji kapacitet za pobedu. Lično verujem da bi to bilo lakše ukoliko bi i „Dveri“ bile u njemu prisutne, ali nijednog trenutka nisam postavio nijedan ultimativan zahtev bilo kome od svojih sagovornika. Ako to nije pitanje „Dveri“, šta je najveći problem? Najveći je problem u razumevanju da je pitanje zajedničkog nastupa ključ za pobedu, i da stoga ne bi smelo da bude bilo kakvih taktičkih konsideracija. Mislim da smo na predsedničkim izborima ozbiljno pogrešili - zašta i ja nosim deo odgovornosti - i da tu grešku ne bismo smeli da ponovimo. Verujem da naše ideološke razlike padaju u drugi plan kada se uporede sa onim čemu se suprotstavljamo. Kada kažete da niste imali nikakve ultimativne zahteve kome je mesto u predizbornom savezu, da li ste postavljali uslove s kim ne želite u istu kolonu? Ne. Za mene i ljude sa kojima sarađujem jedina prava crvena linija razdvajanja je odlučnost potencijalnih partnera da nakon izbora ne uđu u koaliciju sa režimom. Da li ste ohrabrivali Sašu Jankovića na raskid sa DS? Ne, nipošto. Ali razumem Jankovića koji je Šutanovčevu iznenadnu ponudu Vučiću za saradnju po pitanju Ustava protumačio kao spremnost na kolaboraciju. Osim što razumete Jankovića, da li mislite da je dobro protumačio namere DS-a? Šutanovac svakako nije napravio koristan potez, ali hajde da vidimo kako će to dalje da se odvija. Nemoguće je boriti se protiv ovako ustrojenog režima jednom nogom stojeći na njihovom brodu. Oni koji su spremni na takvu akrobatiku, kroz dijalog ili učešćem u lokalnoj vlasti, po meni ne predstavljaju istinsku opoziciju. Da li se Demokratska stranka po vašim kriterijumima ispisala iz toga što zovete „prava“ opozicija? Nadam se ne trajno. Želim da verujem da je moguće da svoj stav revidiraju, te da se razgovori o zajedničkom nastupu obnove. Šta je vaš odgovor na pitanje: Kako Vuku Jeremiću nije bio problem da sarađuje sa Vučićem tražeći njegovu podršku da se kandiduje za generalnog sekretara u UN i zašto je tek kada nije prošao postao tako strog prema svim oblicima saradnje? Hajde da već jednom demistifikujemo tu stvar. Vučić prstom nije mrdnuo da pomogne tu kandidaturu - naprotiv, sve vreme ju je aktivno podrivao. A do same nominacije ne bi ni došlo da pred samo isticanje roka za njeno podnošenje Vučić nije bio obavešten od strane jedne uticajne zemlje, članice G20, da će me oni kandidovati ukoliko Srbija to ne učini. Nije imao kud, s obzirom na to da se to dešavalo svega desetak dana pred parlamentarne izbore 2016, i da nije želeo da mu takva sramota pokvari finiš kampanje. Iako bi moje šanse za pobedu u trci za generalnog sekretara verovatno bile daleko veće da sam u njoj učestvovao kao kandidat te druge države, ja sam ipak želeo da to bude u „dresu“ Srbije. Toliko o tome da mi je Srbija „rezervna opcija“. Koja je to bila država? Iz poštovanja prema toj zemlji neću je imenovati, ali državnom vrhu Srbije je poznato o kome je reč. Zalažete se za povratak pristojnosti u javni dijalog. U isto vreme izjavljujete da Beograd mora da bude oslobođen od „primitivne kamarile izgrednika i prepisivača i diletanata“, da li je to u suprotnosti jedno sa drugim? To jeste dosta teška karakterizacija, ali stojim iza nje. Što se tiče diletantizma i prepisivanja verujem da nema potrebe da bilo šta posebno objašnjavam. A ako rušenje sa fantomkama u Savamali nije izgredništvo, onda ne znam šta jeste. „Diletantima“ ste osim gradskog rukovodstva nazvali i one koji su doneli odluku o povlačenju službenika naše ambasade u Skoplju. Replicirajući na taj komentar, ministar Dačić je izjavio da ne razumete državne interese i nacionalnu bezbednost i da ga čudi da o diletantima govori onaj u čije vreme je Makedonija priznala Kosovo. Šta je vaš odgovor? Koliki sam ja bio diletant u međunarodnim odnosima, ostavljam drugima da procene. Ali takav kakav sam bio, izabran sam za predsednika Generalne skupštine i bio drugi na izborima za generalnog sekretara UN. Potpuno je nezabeleženo u diplomatskoj praksi da neka zemlja povuče celokupno osoblje ambasade i da ga nedelju dana kasnije vrati. Ali ovde nije samo reč o poznavanju diplomatskih protokola, već i o mnogo više od toga. Recimo, onaj ko iole razume državne interese morao bi da zna da od odnosa Srbije i Makedonije zavisi stepen buduće angažovanosti kineskog kapitala u Srbiji. Ukoliko destabilizujete te odnose, kineski „put svile“ će od Pireja ka Evropi proći negde drugde. Glavna karakteristika naše regionalne politike je veštačko kreiranje kriza za potrebe naslovnih strana režimskih glasila. Umesto da se vodi ozbiljna politika, smišljaju se špijunske sapunice koje imaju za cilj da ih oni isti koji su ih režirali nekoliko dana kasnije i reše, ne bi li se pokazali kao mirotvorci i garanti stabilnosti na Balkanu. Taj krčag će ići na vodu dok se ne razbije, sa teškim posledicama. Premijerka Ana Brnabić kaže da je uverena da će predsednik makedonske vlade Zoran Zaev da ispuni obećanje koje je njoj dao i da će Makedonija ostati uzdržana u glasanju za ulazak KiM u Unesko? Ne postoji nijedan promil šanse da, ukoliko dođe do glasanja, Makedonija ne glasa za članstvo Kosova u Unesku, baš kao i Crna Gora. Znači li to da Zaev ne govori istinu Ani Brnabić, ili da ona ne govori istinu nama ? Voleo bih da verujem da Ana Brnabić naprosto nije razumela šta joj je Zaev rekao. Inače, sva je šansa da ove godine neće ni doći do glasanja. Albanci anticipiraju ulazak u Unesko sa podrškom Srbije, što bi bio rezultat dogovora koji Vučić planira da napravi, a koji bi podrazumevao prekid otpora kosovskom članstvu u svim međunarodnim organizacijama uključujući i UN, a kamoli Unesko. Da li ste ostrašćeni kad regionalnu politiku svodite na „sapunicu“ u nedelji u kojoj je predsednik Srbije bio u zvaničnoj poseti Sarajevu? Kad smo već kod toga, pomenuću još jedan primer iracionalnog i nesistematskog ponašanja. Pričom o zajedničkoj Deklaraciji Srbije i Republike Srpske se u potpunosti prenebregava činjenica da je još 2011. usvojena Strategija za odnose matice i Srba u regionu i dijaspori, koja predstavlja institucionalni zakonski okvir daleko veće specifične težine od neke neobavezujuće deklaracije. Takve stvari služe isključivo da se zabašure druge teme, kao što je na primer omogućavanje notornom zločincu Ramušu Haradinaju da postane premijer Kosova direktnom podrškom iz Beograda. To nije jedini primer grotesknog gaženja časti i narušavanja vitalnih nacionalnih interesa. Svi relevantni parametri naše stvarnosti su poražavajući. Dajte mi jedan konkretan parametar koji je u suprotnosti sa parametrima uspeha o kojima smo dnevno obavešteni? Imamo najnižu stopu privrednog rasta u okruženju, ali počeću od obrazovanja - u trenutku kada Vlada govori da nam je ono prioritet, plate u prosveti su 17 odsto manje od prosečnih i ubedljivo najniže u odnosu na sve države bivše SFRJ! Školska godina je ponovo počela štrajkovima, a ovaj put i protestima roditelja zbog pokušaja države da po svaku cenu ukloni „neposlušnog“ direktora, uprkos poverenju koje taj čovek očigledno uživa. Niko, (osim vlasti) ne dovodi u pitanje vaše pravo da kritikujete predsednika Srbije i njegovu politiku unutar svoje zemlje, da li prihvatate kritiku da ste napravili prekršaj kritikujući Vučića u Vašington postu? Nisam kritikovao svoj narod ili zemlju, već zapadnu politiku prema Srbiji koja de fakto daje pun vetar u leđa represiji koju nad građanima sprovodi Aleksandar Vučić. Da li vas je iznenadilo oglašavanje bivšeg ambasadora Majkla Polta koji je podržao Aleksandra Vučića i doveo u pitanje vaše pravo da kritikujete situaciju u Srbiji jer ste deo bivše vlasti „koja je izneverila dobar i pošteni srpski narod“? Bio bih začuđen kada bih čuo da bilo koji ostrašćeni zagovarač kosovske nezavisnosti ne podržava Vučića. Takvi kao što je Majkl Polt, Vučića s pravom vide kao najveću nadu za njeno puno zaokruživanje. Verujete li da je pitanje KiM jedini razlog za podršku koju dobija iz Brisela, kao i iz Vašingtona? Stiče se utisak da postoji jedan broj zapadnih političara koji imaju interes da Balkan posluži kao „tampon zona“ Evrope prema Bliskom istoku. Imajući u vidu tamošnja dešavanja, prirodno je očekivati da u budućnosti ponovo dođe do eskalacije krize poput one izbegličke 2015. godine. Zato je potrebno oformiti predvorje kontinenta, gde će biti moguće apsorbovati sve potencijalne šokove. Šta će im demokratija i sloboda govora na takvom prostoru? Tu je demokratski poredak višak - potreban je samo Upravnik, a Aleksandar Vučić ispunjava sve karakteristike efikasnog upravnika kampa. Zbog toga okreću glavu od njegovih bezobzirnih ekscesa. Očekujete li nove pozive na nove „unutrašnje dijaloge“? Mislim da je pred nama duga serija dijaloga Vučića i Marića o svim ključnim državnim pitanjima. Ne govorim metaforično, plašim se da on zaista doživljava razgovor s Marićem u „Ćirilici“ kao adekvatnu formu za unutrašnji dijalog. Šta je vaš odgovor na javno upućen Vučićev poziv da dođete da se „šutirate“? Da je tako nešto izgovorio prvi put, verovatno bih bio zapanjen - ovako nisam. To naprosto odražava njegov huliganski mentalni sklop, i sistem vrednosti gde je fizičko nasilje legitimni sastavni deo. To je matrica ponašanja koju on propagira i prenosi u sve pore društva - zato imamo gradonačelnika Subotice koji govori onakve stvari sugrađanima, zato smo svedoci dnevnih najcrnjih hronika, zato su rijaliti programi slika naše stvarnosti. Kada ustajete? I kako tumačite Vučićeve komentare na tvitove i njegov poziv na takmičenje u poznavanju stranih jezika? Prilično rano, ali mi ne pada na pamet da se takmičim na tom prizemnom nivou shvatanja politike. U životu sam napisao manje tvitova nego što ih on dnevno pročita. Ali zapanjen sam da on poziva bilo koga da se utrkuje u znanju stranih jezika. Verujem da nije mislio na engleski, jer čovek mora mnogo da se napregne da bi ga razumeo kada pokuša da ga koristi. No suština je da je takav način njegovog obraćanja deo strategije da se skrene pažnja ljudi sa daleko ozbiljnijih tema. Ne želim da u tome učestvujem, učiniću sve da stranka koju budemo osnovali pronađe načine da se i pod uslovima medijske blokade u javnosti otvori diskusija o realnim problemima u društvu - na slobodni pad u svim oblastima, od ekonomije, preko obrazovanja i kulture, do poljoprivrede i očuvanja ključnih nacionalnih interesa. Svakim danom, mesecom i godinom trajanja ove elementarne političke nepogode, mi tonemo sve dublje i dublje. Zbog toga se iskreno nadam da će biti dovoljno mudrosti i pragmatizma da se tome stane na put u Beogradu. Šta je vaša poruka onima koje pozivate da vam se priključe u borbi protiv režima? „Na kraju, nećemo se toliko sećati reči naših neprijatelja, koliko ćutanja prijatelja“. Ko je to rekao? Martin Luter King.