Politika praznih stomaka

Jedna od najboljih balkanskih vesti ovih dana svakako je ta da trenutno ne saobraćaju autobusi od Prištine do Beograda. Kako nije jasno? Autobusi su zaustavljeni kako bi sprečili novu masovnu migraciju kosovskih Albanaca ka zapadnoj Evropi, beg ekonomske prirode, a na Balkanu je uvek dobra vest kada ljudi ne beže pred puškama, već pred glađu. Prištinsku autobusku stanicu prethodne sedmice, kažu medijski izveštaji, okupirali su Albanci koji - suprotno srpskim stereotipima - uopšte nisu delovali zainteresovano za to da proteruju Srbe. Naprotiv, činilo se da su ti ljudi voljni da Srbima ostave i celo Kosovo, samo da sami sa njega zbrišu. „Nameravam preko Beograda i Mađarske do Nemačke, jer ovde nema budućnosti; Idemo, ali niko ne zna kuda će; Kada bih imao posao koji donosi 400 evra mesečno, nikada ne bih otišao...”, odlomci su izjava koji su nesrećnici davali novinarima. Četiristo evra mesečno, a ne hiljadugodišnji raj(h), to je plafon ljudskih želja, plafon i nad Prištinom i nad Beogradom. No kako se Evropljani zbog toga ljute, upravnik prištinske autobuske stanice objavio je da se za Beograd do daljeg više ne vozi. Gledali su, veli, snimke, i videli „grupe koje ohrabruju odlazak sa Kosova i organizovano kupuju autobuske karte“. Kosovska policija pak za BIRN tvrdi da se ni na stanici ni na granici nije dešavalo ništa neobično, i da se niko iz EU nije žalio zbog viška azilanata u pokušaju. Kosovski parlamentarac Enver Hodžaj pozvao je građane da ne padaju na provokacije; uključujući, verovatno, i provokativno krčanje stomaka gladne dece. U prethodnom talasu ekonomskih migranata, 2015, sa Kosova su na Zapad pokušale pobeći desetine hiljada ljudi. Azil nije odobren gotovo nikome.