Suficit Vučića i druge blagodeti

Tradicija se nastavlja: kada vide ovaj broj NIN-a, čitaoci će već znati šta je predsednik Srbije imao da im poruči u ovonedeljnom obraćanju javnosti, u utorak uveče. Ali jedno je sigurno - prvih sto dana predsedničkog mandata pokazalo je da prelazak na funkciju kojoj Ustav daje skromnija ovlašćenja od premijerskih nije Srbiju ostavio s deficitom Vučića. Naprotiv. Čini se, čak, da je preplavljivanje javnog života Vučićevim nastupima, planovima i animozitetima još snažnije nego tokom prvih pet godina uspona do pozicije apsolutnog gospodara Srbije. Neumerenost je, uostalom, bila njegova glavna osobina i kad je bio antizapadni nacionalista i nakon što se preobratio u proevropskog modernistu. Odatle i onaj pompezni dvostruki početak predsednikovanja, obeležen polaganjem zakletve nad Ustavom i Miroslavljevim jevanđeljem 31. maja, a potom i „inauguracijom“ 23. juna, kojoj nisu prisustvovali veliki svetski zvaničnici, ali to nije smetalo propagandnoj mašini da talambasa o „najvećem skupu u Srbiji u poslednjih 40 godina“. Šta bi moglo uslediti posle teatralnog početka, nego vladavina obeležena prenaglašenim govorom (trenutno smo dobacili do „zapišavanja“, ali sutra je novi dan, a mogućnosti su neslućene) i ostalim svakodnevnim dramama koje nas, baš kao što smo navikli, drže u neprekidnom vanrednom stanju: jeste da je čudan jutarnji udes sa čudnim ljudima u preskupom automobilu skrajnut i omalovažen („ne palim se na atentate“, reče predsednik Srbije) ali je broj onih koji Vučiću „rade o glavi“ obogaćen u odnosu na stalni sastav neprijatelja iz premijerskog vremena. Sudeći prema njegovim rečima i medijskim spinovima, neidentifikovane „strane sile“ ne posustaju u namerama da Srbiju liše Vučićevog vođstva, a ne odustaju ni osvedočeni unutrašnji neprijatelji, među koje je (trenutno?) dospeo i koalicioni partner Bogoljub Karić. Na spisku opasnih neprijatelja našle su se i majka i ćerka iz Jasike kod Kruševca koje su, nakon perioda prijateljevanja sa aktuelnim šefom BIA Bratislavom Gašićem, upućivale pretnje preko svojih fejsbuk-profila i svom bivšem drugu, ali i samom predsedniku Srbije, zbog čega su privedene u policiju. Bilo je, s druge strane, tokom prvih sto dana predsednikovanja i silnog „cvetanja“: od konačnog dolaska kompanije Ikea u Srbiju, praćenog Vučićevim PR tekstom u štampi, preko najava povećanja plata i drugih blagodeti, do otvaranja fabrika, ali i raznih manifestacija (roštiljijada u Leskovcu, festival viteštva „Despot Stefan Lazarević“, LJubičevske konjičke igre, sajam šljiva u Osečini...). Ta permanentna kampanja, na koju smo navikli prethodnih godina, praćena je i takođe stalnim nagađanjima o tome kada će nas i na kom nivou, zadesiti novi izbori. Dobili smo i tri velike teme: najpre, poziv na „unutrašnji dijalog“ o Kosovu (bez preciziranja o tome gde bi se i kako „dijalog“ mogao voditi u zemlji iz koje je javna debata proterana), a potom i nešto slično o Ustavu (bez objašnjenja o kojim promenama je reč). Obe najave tumačene su u svetlu obećane buduće „normalizacije“ odnosa sa Prištinom, pa je, reklo bi se, s ciljem smirivanja time uzburkanih „nacionalnih strasti“ lansirana ideja o pisanju Deklaracije o opstanku Srba. O svemu tome obavestio nas je Vučić lično, dok je formalna premijerka Ana Brnabić imala da doda da će „Vlada učestvovati u unutrašnjem dijalogu o Kosovu“ - tačno u skladu sa očekivanjem da će, i nakon prelaska na predsedničku funkciju, Vučić biti taj koji suštinski vlada. Ta prognoza dobila je i mnoštvo drugih potvrda, poput, recimo, smirivanja iznenadnog kratotrajnog „rata“ sa Makedonijom (pomiriteljski telefonski razgovor sa tamošnjim premijerom nije vodila ovdašnja formalna premijerka, nego predsednik). O vođenju glavne reči na sastanku sa delegacijom MMF, hvalisanju od koga je potekla ideja za rešavanje problema malinara ili najavi dolaska turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana sa delegacijom turskih privrednika, da i ne govorimo. Zato obojica naših sagovornika bez dileme odrečno odgovaraju na pitanje da li se nešto u Srbiji promenilo nakon što je Vučić promenio funkciju. „Nisu se promenili politički odnosi, ni u Srbiji, ni u Vladi“, kaže politikolog Boban Stojanović. Biće da je reč samo o detaljima - prema njegovoj oceni, period su obeležili štrajkovi u Fijatu i Goši, a njima se bavila premijerka, a ne predsednik. „Vučić sada ima osobu koja će se baviti nepopularnim poslovima. S druge strane, on je otvarao puteve i fabrike, a premijerka se tu nije oglašavala“, kaže Stojanović, dodajući na spisak još jedan elemenat: i dalje su tu Aleksandar Vulin i Nebojša Stefanović da pokreću teme (Vulin regionalne, Stefanović unutrašnje), nakon čega se Vučić pojavljuje kao spasilac koji gasi požar. I Cvijetin Milivojević, direktor agencije Pragma, misli da promena nema i da Vučić i dalje „drži sve konce u svojim rukama, nezavisno od toga kako Ustav i pozitivno zakonodavstvo definišu funkciju koju obnaša“. I nimalo na takve ocene ne utiču medijski napisi o tenzijama između ministara i premijerke, ili javno demonstrirano neslaganje pripadnika vlasti oko Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Stojanović podseća da je sukoba u Vladi bilo i ranije i kao primer navodi redovni mesečni obračun Zorane Mihajlović i SPS. „Možda neko pokušava da se bolje pozicionira, ali to je problem samo Ane Brnabić. Svi znaju da odluke zavise od predsednika, a on ta neslaganja može samo da koristi kao opravdanje za izbore ili rekonstrukciju Vlade“, kaže Stojanović. To važi i za učešće na međunarodnim skupovima na koje, zbog nivoa organizovanja, sada povremeno odlazi formalna premijerka, a ne Vučić, što je dovelo do ocena o njegovom „nezadovoljstvu zbog međunarodne skrajnutosti“. Stojanović je uveren da „ništa veliko“ ne može bez njega da prođe, jer „oni koji pozivaju na visoke skupove znaju da sa Anom Brnabić ništa važno neće moći da se dogovore“. Da li to znači da ne važe teorije prema kojima Vučić uveliko razmišlja o kombinacijama koje bi ga mogle vratiti na premijersku funkciju? Recimo, tako što bi promenom Ustava predsednik ubuduće bio biran u parlamentu, pa bi to bio razlog za nove izbore i povratak na mesto u Vladi? Uz ogradu da su kod Vučića uvek brojne kombinacije u igri, a o njima nisu obavešteni ni najbliži saradnici, sagovornici NIN-a veruju da za tu verziju, koju ne bi trebalo odbaciti, ipak još nije trenutak. Milivojević, recimo, kaže da je varijanta sa Anom Brnabić kao premijerkom za Vučića idealna, „jer ona nije sposobna ni za politiku, ni za ekonomiju“. On procenjuje da je aktuelni način funkcionisanja moguć „sve do trenutka kad bude raspisan referendum o bilo kakvom normalno postavljenom pitanju koje otvara opcije, bilo da je reč o `obavezujućem sporazumu` sa Prištinom, Ustavu, ulasku u NATO“. Stojanović veruje da za povratak na funkciju premijera, zgodan zbog činjenice da Ustav ne ograničava broj premijerskih mandata, sada nema ni vremena ni potrebe. Mnogo su, prema njegovom mišljenju, izvesniji vanredni parlamentarni izbori 2018, zajedno s beogradskim, čime bi se povećale naprednjačke šanse da sačuvaju vlast u prestonici. „Parlamentarni izbori izazvali bi haos u opoziciji, gde postoje novi igrači koji imaju potencijal, ali nemaju novac i organizaciju“, kaže ovaj sagovornik NIN-a i dodaje da bi se tako „vezali“ mandati novog parlamenta i Vučića – i jedan i drugi istekli bi 2022, kada bi, prema njegovom mišljenju, bilo pravo vreme za promenu načina izbora predsednika i povratak u Vladu. Kao jedini razlog protiv takvog scenarija, Stojanović vidi ulazak snaga koje vode Saša Janković i Vuk Jeremić u parlament, što bi im dalo finansijsku stabilnost. Milivojević „tipuje“ na nešto raniji termin održavanja beogradskih izbora od redovnog u martu 2018. godine (novembar, decembar), slaže se da je opcija vanrednih parlamentarnih izbora uvek otvorena, ali dodaje i mogućnost raspisivanja opštih lokalnih izbora, koji bi se mogli podudariti sa formiranjem Zajednice srpskih opština na Kosovu, „što bi bio izborni dar za SNS“. Obojica se slažu i da bi eventualni gubitak na beogradskim izborima za Vučića bio ozbiljan udarac i da će zato učiniti sve da se to ne desi. „Šta god da učini, imaće podršku cele koalicije“, siguran je Milivojević. Pa čak i ako do tada ne bude realizovana Vulinova inicijativa o Vučićevim fotografijama u državnim institucijama, koju formalna premijerka proevropske Srbije pozdravlja kao „nastavak jačanja kulta nacionalnih simbola države“?!