Povratak verbalnog delikta

U pokušaju da obrazloži svu genijalnost sopstvene odluke da podrži Haradinaja kao premijera Kosova, Aleksandar Vučić je izvukao svoj glavni argument – groznu opoziciju. „Nemojte o patriotizmu lekcije da drže Janković, Pajtić i Obradović”, uzviknuo je, a potom i više puta kao refren ponovio, iako nikom nije bilo jasno kakve to veze ima sa temom konferencije. Dobro, svi su naviknuti na takve istupe, ali pominjanje Pajtića je baš delovalo čudno, naročito imajući u vidu da je kompletna Vučićeva svita nastavila da proziva lik i delo čoveka koji niti je lider neke opozicione stranke, niti je to bio u vreme kada se odlučivalo o Kosovu, a ponajmanje je trenutno u prilici da bude faktor nestabilnosti u ljubavnoj priči sa Haradinajem. Po svemu sudeći, u ulozi mete se našao zbog zločina nad zločinima u kom je učestvovao tog dana – objavio je tvit koji se predsedniku SNS-a, a formalno i ostalih građana, nije svideo. „Da je neko, do pre samo koju godinu, napravio Vladu sa Haradinajem, Vučić bi mu lično založio lomaču. Al’ tad je bio mlad, ni pet banki”, napisao je Pajtić i time direktno i preko reda uskočio na listu državnih neprijatelja sa društvenih mreža koje bi trebalo hapsiti ili na neki drugi način satrti. Zbog toga ne bi trebalo da nas čudi ukoliko u narednim danima Nebojša Stefanović i Aleksandar Vulin, po do sada već lepo uvežbanoj koreografiji, zatraže od tužioca da reaguje jer „Pajtić bez dokaza optužuje predsednika da je ubica”. Ili, ukoliko Vučić zaključi da mu je potrebna još jedna seansa na Hepiju i pokaže nam i Pajtićev tvit u bloku poznatom pod nazivom „uticaj Tvitera na predsednikov nervni sistem”. Možda to i ne bi bilo loše pošto je Vučić tokom prethodne emisije preskočio nekoliko veoma bitnih tvitova iako je došao baš dobro pripremljen. Uz već antologijski lament nad mislima Sergeja Trifunovića, sasvim spontano izvadio je papire i pročitao razgovore potpuno nepoznatih ljudi, pa smo saznali da je neko nekoj Tijani rekao: „A sad smradovi vratite se u rektum svoje majke kurve”, ali nismo saznali da se slični šalju, recimo, i povereniku Rodoljubu Šabiću koji je takođe istaknuti državni službenik. A šalju se i zvuče ovako: „Ti, neuspeli abortusu ne bi trebao nikoga da vređaš. Ti, neuspeli abortusu, treba da si neutralan. Tebe, neuspeli abortusu, treba strpati u zatvor”. Ili ovako: „Napušiš se svim ’botovima’ a znaš koliko nas ima i samim tim si svestan koliko je to kilometara kurca. Guzoljube Švabiću špijunu i izdajniče”. Kada smo već došli u situaciju da predsednik zloupotrebljava medije sa nacionalnom frekvencijom da bi se svađao sa tvitovima, možda će nam se posrećiti i da objasni u kom smeru će taj rat ići. Naravno, niko ne očekuje da će optužiti sopstvene botove i da će se zgroziti nad rečnikom koji koriste za diskusiju sa Šabićem, ali će nas bar možda informisati da li ponovo uvodi verbalni delikt. I da li će od sada sve tvitove koji nisu napisani u režiji SNS-a tretirati kao što je Tito tretirao kafanske priče koje mu nisu bile po volji i zbog kojih se završavalo na Golom otoku. I kako se u sve to uklapa njegova ispovest iz Majdanpeka, kada se novinarima požalio na pretnju opakog Trifunovića i pojasnio da je na državnim organima da se time bave, ali i da bi Tužilaštvo do sada „pola države pohapsilo” da je reč o bilo kome od tih koji su te pretnje izrekli, a da je izgleda to dozvoljeno kada je o njemu reč. Ako pogledamo ko je do sada pohapšen zbog tvitova i stavova na društvenim mrežama onda Vučićeva ugroženost i ne deluje baš uverljivo. U intervjuu koji je pre tri godine dao B92 i u kom je najavio da „za dve godine izlazimo iz krize” osvrnuo se i na Tviter i rekao da ga slabo prati, ali da mu je drago što tamo ima i zanimljivih stvari: „Najviše mi se dopalo ono oko mog letovanja, kada ležim na nekim ekserima”. Za to vreme samo u Beogradu je 15 ljudi privedeno ili saslušano u Odeljenju za javni red i mir beogradske policije, pošto su osumnjičeni za širenje panike na društvenim mrežama tokom majskih poplava. Na informativni razgovor je priveden novinar Pavle Ćosić koji je na svom fejsbuk-profilu zbilja pozivao na ubistvo Vučića i Tomislav Lovreković koji je obožavaocima Vučića rekao da prave „kult pomahnitalom i poremećenom čoveku”. Privesti sve te ljude nije bio baš lak zadatak pošto na osnovu važećeg Zakona o javnom informisanju društvene mreže nemaju status „Titovih kafana“ i da ne bi smele da imaju. Nisu ni u skladu sa međunarodnim pravilima jer su još 2011. ona utvrđena u Zajedničkoj deklaraciji o slobodi izražavanja i internetu i potpisali su je specijalni izvestilac UN za slobodu izražavanja i mišljenja Frank Laru i predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović, kao i predstavnici Organizacije američkih država i Afričke komisije za ljudska prava i prava naroda. Tom deklaracijom je utvrđeno da se ne može imati isti pristup drugim sredstvima komunikacije i internetu, a da bi efikasno sredstvo za ograničavanje neprihvatljivog govora na internetu bila samoregulacija. Ili, kako je to objasnila Share fondacija: „Imajući u vidu sve aspekte položaja digitalnih medija, od izuzetne je važnosti da ove platforme i u budućnosti ostanu van regulatornog okvira koji je osmišljen pre svega za tradicionalne medije. Kao što smo mogli da vidimo, pokušaji da se društvene mreže, blogovi i slične platforme stave pod regulaciju su više nego očigledni. Kako bi korisnici mogli i dalje slobodno da koriste ove platforme za razmenu ideja, mišljenja i informacija, neophodno je razviti i promovisati samoregulatorne mehanizme i taj proces treba da karakteriše učešće civilnog društva, kompanija i drugih relevantnih aktera”. Međutim, od kada je „Srbija izašla iz krize” pa je Vučić uspeo da nađe vreme za Tviter, hapšenja su dobila na ubrzanju bez obzira na navedene preporuke. Najdrastičniji primer svakako predstavlja Milorad Nikolić iz Crvenke koji je uhapšen samo zbog SMS poruke koju je poslao prijatelju i koja je sadržala kritiku na rad Vučića, nakon čega je prisilno hospitalizovan i prema rečima njegovog advokata umro pod nedovoljno razjašnjenim okolnostima. Najbizarnije je bez sumnje privođenje dva funkcionera DS-a u Prokuplju zbog grafita koji nisu napisali ali na kojima je stajalo „Lažeš, Vučiću”. A najsvežiji, hapšenje majke i ćerke iz Kruševca zbog „pretnji Aleksandru Vučiću i Bratislavu Gašiću na Fejsbuku” predstavlja primer ugroženosti Vučića u odnosu na ostale „zbog kojih tužilaštvo odmah reaguje”. Te dve dame su u maju objavile lične podatke novinarke Danasa Katarine Živanović kao oglas za prostituciju, ali je u tužilaštvu rečeno da „nema osnova za prijavu”. Naravno, osnov za reagovanje se odmah pronašao kada su „ozbiljno zapretile” našim komandantima oružanih snaga. I što je najgore, pasivnost nadležnih organa u odnosu na ozbiljno praćenje i ugrožavanje Katarine Živanović i Tužilaštvo i aktuelna vlast mogu da opravdaju činjenicom da je Krivični zakon u međuvremenu promenjen i da su se tek sada stekli uslovi da Tužilaštvo reaguje. Ali se ta ista pasivnost u odnosu na pretnje Šabiću ne može pravdati jer su pretnje upućene njemu izrečene posle donošenja zakona. Tako da između ta dva primera možemo da pratimo sledi li nam verbalni delikt i da li svima ili samo onima koji ne vole velikog vođu. U junu mesecu ove godine na snagu je stupilo novouspostavljeno krivično delo proganjanje iz člana 138a Krivičnog zakonika. Najavljivano je kao mera u sprečavanju pre svega polnog uznemiravanja i nasilja nad ženama, na taj način je i vođena javna rasprava, a u praksi je formulisan tako da se pod njega može podvesti sve i svašta (pokušaj da sa drugim licem uspostavi komunikacija putem sredstava komunikacije, preti napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica, preduzima druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica prema kome se radnje preduzimaju). Dakle, stvoren je pravni okvir da vlast po ceo dan urla na Tužilaštvo, kao što su prethodnih dana to mnogi radili („Ne samo što očekujem da će Tužilaštvo da reaguje, već se pitam zašto do danas nije reagovalo”, Milenko Jovanov iz SNS-a) ne samo kad je nekom od njih putem „sredstava komunikacija” prećeno već i kad se neko drznuo pišući im tvit da stupi u neželjenu komunikaciju sa njima. Na pitanje šta ovaj član zakona konkretno znači i da li je to put ka verbalnom deliktu, dr Đorđe Krivokapić, asistent na Fakultetu organizacionih nauka i programski direktor Share fondacije kaže: „Kada pogledate ovakvo delo moguće je da skoro svaku konfliktnu komunikaciju na mreži podvedete pod radnju krivičnog dela značajno proširujući polje ’verbalnog delikta’. To je sa jedne strane dobro jer omogućava zaštitu zagarantovanih osnovnih vrednosti poput života i ličnosti u novouspostavljenom digitalnom okruženju ali sa druge strane može biti rizično jer se od strane sistema može zloupotrebiti kao instrument zastrašivanja građana i obeshrabrivanja slobode govora i kritike javnih funkcionera i drugih koji zaslužuju pažnju javnosti. Usled toga neophodno je raditi pažljiv monitoring primene ovog dela od strane pravosuđa kako selektivna zaštita i zloupotreba prava ne bi prošle nezapažene. Vlast je dužna da odgovori na pitanja bila ona postavljena poštom ili Tviterom. Funkcioneri su dužni da trpe neposredan odnos sa javnošću i kao javnim ličnostima granica ’proganjanja’ mora u pogledu njih biti znatno viša, naročito ako građani uspostavljaju kontakt i postavljaju pitanja u vezi sa njihovom nadležnošću. Sa druge strane svaka pretnja napada na život i telo treba biti preispitana i procesuirana ukoliko je stvarna”. A sve to će pažljivo morati da izvaga nezavisno Tužilaštvo pod paljbom ljutih naprednjaka koji viču „hapsi”. I sve to mora da uredi u praksi još nezavisnije pravosuđe. Neće im biti lako, ali neće ni nama.