Lažu li nas političari?

Lane smo imali najbrži rast u regionu, u Evropi, u kosmosu, svejedno, a sad ispade da smo bili i ostali - na samom začelju. Ali, to više nije tema. Sada se predsednik Srbije raduje novom uspehu, kaže - imamo najnižu stopu nezaposlenosti u poslednjih 25 godina! A to što nezaposlenost računamo drugačije nego pre četvrt veka, koga to interesuje? Naprosto me raduje što niko iz medija nije predsednika pitao da objasni - zašto sabira babe i žabe? Jer znamo šta bi odgovorio - ti, što pitaš, sram te bilo! I tebe i tvoju medijsku kuću, plaćeničku i izdajničku. Uostalom, ne sabira on za svoje, nego za naše dobro, za razliku od prethodnih vlasti... Nije istina da je pre 25 godina stopa nezaposlenosti bila ista kao danas. Prvo, ne znamo, neuporedivo je, babe i žabe nema smisla sabirati. Drugo, kad bismo se upustili u poređenje, hajde i to da uradimo, ispalo bi da je danas stopa nezaposlenosti (koja je, kažu, ispod 11 odsto) upola manja nego te 1992. godine (kada je bila iznad 20 odsto). Ko bi se, normalan, poredio sa godinom u kojoj su rezultati bili duplo lošiji nego danas? I još pri tome poredio - neuporedivo? Da još ima direktora ili ministara od integriteta, makar onog mangupskog, savetovali bi Vučiću da kaže - ma kakvih dvadeset i pet, postigli smo najnižu stopu nezaposlenosti u poslednje četrdeset tri godine! I to bi, naravno, bilo besmisleno, ali bi makar te babe i žabe, jadnice, uredno prebrojali. Nikome na kugli zemaljskoj nije jasno kako to da neka zemlja može da prepolovi nezaposlenost, a privreda jedva raste? Zašto zaposliše te ljude, kad ne stvaraju novu vrednost? A stvaraju. To su mahom postojeći, „na crno“ zaposleni radnici, samo ih sada statistika uredno beleži. Sem njih, statistika sada beleži i sezonske radnike, pa kad berba prođe, stopa nezaposlenosti će opet da skoči do nekih 14 odsto, kolika je bila u doba Mirka Cvetkovića - kada sezonce nisu računali. Samo, ni taj Cvetković nije nedostižan, ako ćemo pravo. Nezaposlenost se, bez ikakvih reformi i gnjavaža, može još smanjivati, a može se i prepoloviti! Pamćenja je vredan potez crnogorskih vlasti iz 2011, kada su stopu nezaposlenosti smanjili na pet odsto i kada je ceo svet o tome zadivljeno pisao. Kako to? Lepo. Doneli su propis prema kome se zdravstvene knjižice više ne overavaju u birou za zapošljavanje, već u domu zdravlja, pa se nezaposlenost preko noći istopila, jer ljudi ni do tada nisu išli na biro zbog posla, već da overe knjižicu! Propis je kasnije izmenjen, nezaposlenost se vratila na starih 20-25 odsto - i to više niko ne pominje. Kao što ovde niko ne pominje Vučićevy izjavy o najvećem rastu u regionu, ili onu da mu ne pada na pamet da se kandiduje za predsednika Srbije, da neće smanjivati penzije, ili onu - da će izaći na TV duel sa opozicionim liderima... Zašto to rade, kad ih stvarnost neprestano demantuje? Bilo bi najlakše reći - političari lažu. Ali nije stvar u tome. Nisu to laži. Onaj ko laže zna šta je istina, pa pokušava da je sakrije. Ovde istina nema nikakvog značaja. Ova pojava se toliko proširila da je konačno dobila i teorijsku osnovu. Profesor Hari Frankfurt sa Prinstona, jedan od najuticajnijih filozofa morala u svetu, još 2005. je ovakvu praksu u javnoj komunikaciji u originalu imenovao terminom bullshit, a tako je glasio i srpski prevod Frankfurtove knjige: O proseravanju. Govorniku, kaže Frankfurt, nije cilj ni da kaže istinu ni da slaže - već da pošalje poruku o svojim vrlinama i uspesima. Ako ih nema - ništa lakše! Govoriće o protivnikovim manama i gresima - o kojima će lagati, ili govoriti istinu, opet nebitno! Besmisleno je, zaključujem, demantovati predsednika kada govori o najbržem rastu, najmanjoj stopi nezaposlenosti, ili o bilo čemu drugom. Na svaku primedbu stići će odgovor poput ovog: „Ako pažljivo pročitate sve primedbe protiv mene, videćete da je to više ili manje lična mržnja“, ili ovog: „Ne mogu da zadovoljim one koji prosto mrze i koji u svemu vide nešto loše“. Još manje ima smisla pitati predsednika - može li onaj ko mrzi da bude u pravu? Naravno da može, i šta onda? Onda pročitajte Frankfurtovu knjigu. Lekovita je.