Šesti oktobar – dan Državne bezbednosti

Mnogi slavni pisci, od Kazanove do Lorensa Darela, radili su za svoju zemlju, dakle, po potrebi su bili i špijuni. To je valjda izraz patriotizma, biti u misiji u ime bolje budućnosti. Ili, tačnije, imati tačku identifikacije sa postojećim režimom, raditi za prestiž svoje zemlje. Uvek sam se pitao za koga radi naš DB? Da li je pedigre Ozne i Udbe zauvek odredio senzibilitet osoblja tajne službe? U kojoj meri je poluvekovna negativna selekcija kadrova, koju je na širem planu sprovodio DB, pogubno delovala i na samu Službu? Nije li najvažniji zadatak te institucije očuvanje mentaliteta koji učvršćuje svaku satrapsku strukturu? I nije li sve ono što se desilo nakon ubistva Zorana Đinđića, uključujući i samo ubistvo, delo DB-a? Jer, tek što su se nakon 5. oktobra odškrinula vrata prema Evropi, a već su treskom zalupljena. I tako je ostalo do danas. I ne samo da je ostalo, nego je proces restauracije režima, koji je početkom devedesetih godina prošlog veka Srbiju odveo u ratove i katastrofe u potpunosti sproveden i okončan vladavinom naprednjaka. Sistem vrednosti je poremećen, postali smo u svakom pogledu dno dna, šudre Evrope, bez ikakve perspektive da se sa tog dna pomerimo. Svakoga dana građani Srbije su izloženi pogubnoj propagandi medija koji legalizuju laž, korupciju i pljačku. Sve je dozvoljeno u osvajačkom pohodu na zdrav razum, na ono malo slobodnih medija, na sve one koji se ne mire sa postojećim stanjem. Ostvarenje pogubne metamorfoze srpskog društva omogućili su i pripadnici stranaka demokratske orijentacije na privremenom radu kod naprednjaka, međutim, koliko sutra izmestiće se tamo gde budu vlast, moć i novac. Stranački predznak samo je maska ispod koje diše uvek jedno te isto lice. Za to lice radi naš DB. Sve je učinjeno da 5. oktobar nestane iz srpskog kalendara. Taj ukradeni dan čuva se u crnom fondu DB-a, najvećeg javnog preduzeća Srbije. I to je poražavajuće, to demorališe i stvara apatiju kod one ćuteće većine, drži je u stanju hibernacije. Jer, kada nema pravne države, ugrožene su osnovne norme morala jednog društva. Kod nas je država ta koja najviše krši Ustav. Zato je moguće da predsednik sa lažnom diplomom nakon isteka mandata ostane u državnoj rezidenciji, koja mu se za njegove penzionerske potrebe još i renovira. A pride dobije sinekuru u vidu nekakvog Nacionalnog saveta za saradnju sa Kinom i Rusijom. To mu je valjda nagrada za to što se nije mešao u svoj posao tokom predsedničkog mandata. Naša priča nije počela sa Oznom i Udbom. Pre njih je bio pandur Josa iz Sumnjivog lica. Čitajte Nušića! Čitajte Steriju! Čitajte Domanovića! NJegova Danga je satirična pripovetka u kojoj građani žele da budu žigosani, da im se na čelo lupi pečat (danga) kao dokaz moralne ispravnosti i poslušnosti vlastima. Čast im je da budu jahani. Što ih više jašu, ugled im je veći. Potomci tih građana su današnji botovi, sav onaj polusvet koji nikada nije mislio svojom glavom, kojim se tako lako manipuliše. Svakodnevica je prevazišla Domanovićevu alegoriju. Šta radi Vulin, nego doslovno jaše generale. Ima li većeg poniženja za Vojsku od činjenice da je takav lik ministar odbrane? Ipak, nisu vulini, bajatovići, bojići, babići i ostale kreature samorodni. Duga je geneza kvarljivog ljudskog materijala u Srba. U prirodi je svake vlasti da zloupotrebljava svoju moć. Međutim, zato postoje institucije. One čuvaju demokratski poredak. Nije slučajno prvi korak naprednjačke vlasti bio obesmisliti i do kraja uništiti institucije. Šta nas čeka ukoliko se ovakvo stanje produži? Srbija je već dve decenije prva na listi u regionu po iseljavanju, uglavnom mladih i obrazovanih. Uskoro ćemo ostati bez lekara. Zdravstvo će kolabirati. Uvozićemo sumnjive prehrambene proizvode. Neće biti penzija. Srbija će postati deponija u svakom pogledu. To će biti posledice naše duhovne i fizičke kapitulacije. Bićemo Rumunija iz vremena Čaušeskua. Vratimo na izborima u martu 5. oktobar u kalendar Srbije!