Kako pobediti sivu ekonomiju

I pored očiglednih makroekonomskih poboljšanja posle 2014, naročito posle fiskalne konsolidacije u 2016, piramida angažovanosti stanovništva u Srbiji „dubi na glavi“ u odnosu na EU. Od 2,2 miliona radno aktivnog stanovništva 1,4 miliona je u privatnom, a 0,8 miliona u javnom sektoru. Od isto toliko neaktivnog stanovništva 1,7 miliona su penzioneri, a pola miliona je nezaposlenih, dok 600.000 ljudi radi u sivoj ekonomiji. Sa raciom zavisnosti (odnos aktivnih i izdržavanih lica) od 51 odsto nema održivog ekonomskog razvoja, a upravo je on prioritet nove vlade. Za održiv razvoj, uz investicije i zapošljavanje, potrebne su i mere za smanjenje sive ekonomije, jer su one način da se smanji poresko opterećenje privrede i građana. Efekti su rast konkurentnosti privrede i povećanje platežno sposobne tražnje stanovništva. Borba protiv sive ekonomije je ozbiljan problem ekonomske politike koji se, zajedno sa drugim merama, rešava razvojem bezgotovinskog plaćanja i eliminisanjem zavisnosti od gotovog novca. Zamena keša elektronskim plaćanjem je interes svih učesnika lanca koji čine: banke izdavaoci platnih kartica, potrošači, trgovina i banke prihvatioci platnih kartica. U pitanju je složen postupak čije se funkcionisanje bazira na informacionom sistemu koji treba da obezbedi evidentiranje svih transakcija i upravljanje rizicima. Inovativnost u primeni novih tehnoloških rešenja smanjuje troškove, povećava benefite za korisnike i unapređuje zaštitu bezgotovinskog plaćanja. Regulatorna tela u razvijenim zemljama se dugo nisu bavila međubankarskim naknadama za transakcije platnim karticama, ali u poslednje vreme, umesto tržišta, propisuju visinu tih naknada, što je i najosetljivije pitanje nove regulacije. Trend je da naknade budu što manje, uz objašnjenje da će od toga najveće koristi imati potrošači i trgovci, dok će za banke naknade ostati na razumnom nivou. Klatno, međutim, ne može da stane u sredini i otišlo je previše u drugu stranu, tako da preniska međubankarska naknada može da ugrozi razvoj kartičarstva, naročito na malim tržištima sa nerazvijenom digitalnom infrastrukturom. EU se uredbom iz 2015. pridružila trendu značajnog smanjivanja međubankarske naknade, ali su očekivani efekti te uredbe upitni, pre svega to važi za jačanje elektronskog plaćanja u malim i srednjim trgovinama i veću zaštitu interesa potrošača i trgovina. To potvrđuju i empirijske studije. U Španiji su, na primer, niže međubankarske naknade za plaćanje karticama smanjile i korist za potrošače - povećani su pristupni troškovi i redukovane neke pogodnosti koje su ranije imali – jer su finansijske organizacije gubitak prihoda zbog nižih naknada kompenzovale povećanjem godišnje članarine za 50 odsto. Povećane su i provizije za prekoračenje limita i kreditiranje korisnika. Ako od smanjenja naknada potrošači nemaju nikakvu korist, ko ima? I studija u Španiji i poslednje istraživanje u Estoniji pokazuju da to nisu ni mala i srednja preduzeća iz oblasti trgovine i usluga, već veliki trgovinski lanci. To potvrđuju i empirijska istraživanja u SAD, Australiji, Velikoj Britaniji, Slovačkoj i drugim zemljama. Srbija u procesu pristupanja EU nema obavezu usklađivanja svoje regulative po ovom pitanju, a preuranjeno donošenje takvog zakona ne može se pravdati argumentom kompatibilnosti sistema. Posebno što efekti tih rešenja u EU još nisu provereni, a zna se i da je i njihovo preispitivanje predviđeno za 2019. Uz to, empirijska istraživanja efekata ove mere daju nedvosmislene signale da bi se trebalo uzdržati od primene ove mere. U regulatornom okviru finansijskog sistema ne bi trebalo praviti greške kao sa trgovinskom liberalizacijom početkom prethodne decenije. Ako regulator već insistira na primeni, možda bi postepeno smanjenje međubankarske naknade, uz praćenje efekata, bilo bolje rešenje. U suprotnom, postoji opasnost da se razvoj elektronskog plaćanja zaustavi i preusmeri u drugom pravcu. U tom slučaju borba protiv sive ekonomije, kao jedan od ciljeva ekonomske politike, izgubiće smisao. Zadatak regulatora je da svojim merama obezbedi poštovanje načela da su „samo smrt i porez izvesne stvari u ekonomiji“. A ako zaustavi razvoj kartičarstva zbog povećanih troškova za krajnje korisnike, siva ekonomija će ponovo dobiti prostor za ekspanziju. Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu