Nezavisnost na poček

Evropa nije ovog 10. oktobra dobila novu državu, kako je izgledalo, jer se predsednik katalonske vlade Karles Puđdemon nije usudio da do kraja zaoštri situaciju formalnim proglašenjem nezavisne republike Katalonije. U govoru koji je trajao oko 25 minuta ponovio je okolnosti pod kojima se glasalo 1. oktobra, zahvalio svima koji su to omogućili, osudio vladu u Madridu koja nije htela da sluša argumente katalonske strane, tvrdio da demokratija postoji i mimo Ustava, ponovio da je rezultat referenduma dao pravo narodu Katalonije da ima nezavisnu državu, ali je posle svega nezavisnost u formi republike proglasio samo simbolično i odmah predložio njenu suspenziju kako bi se narednih nedelja u dijalogu sa vladom u Madridu potražilo rešenje koje bi zadovoljilo obe strane. S druge strane, vlada u Madridu Puđdemonovo izlaganje je protumačila kao unilateralno proglašenje nezavisnosti uprkos „amandmanu“ o privremenoj suspenziji rezultata referenduma i najavila hitnu intervenciju, bez iznošenja detalja šta bi ona mogla da podrazumeva. Iako je predsednik katalonske vlade stigao u parlament neki minut posle 17 časova, sednica na kojoj se očekivalo unilateralno proglašenje nezavisnosti nije počela na vreme. Na zahtev samog Puđdemona, koji je zatražio konsultacije sa najbližim saradnicima, početak je odložen za jedan sat čime je produžena neizvesnost i pojačana napetost. Jedna od pretpostavki zbog koje je odložena sednica je i, kako su navele agencije, razgovor s predsednikom Evropske komisije Žan-Klod Junkerom. Druga teza, koja je kako je vreme odmicalo dobijala na težini, bila je moguća kriza unutar separatističkog vrha jer stranka CUP (Kandidatura narodnog jedinstva) ne prihvata nijednu drugu opciju osim proglašenja nezavisnosti. Sa svih strana stizale su poruke i pritisci da se okane namere o unilateralnom proglašenju nezavisnosti, ali nije bilo lako pogaziti sve ono što se govorilo od dolaska na vlast i što je kulminiralo (nelegalnim) referendumom 1. oktobra. S obzirom na to da je policija zabranila okupljanje oko parka Siudadela u kome se nalazi katalonski parlament, pobornici separatizma - mada ne u nekom impresivnom broju - okupili su se oko ovdašnje Trijumfalne kapije koja je u neposrednoj blizini parka. Tamo je bio postavljen veliki video-bim na kome su okupljeni građani, uglavnom sa katalonskim zastavama u rukama, pratili izlaganje predsednika katalonske vlade. Politička „šahovska partija“ nastavljena je posle „kovertiranog poteza“ Karlesa Puđdemona, predsednika katalonske vlade, ali kraj se još ne nazire. Ono što je u trenutku „prekida“ izgledalo kao laka poziciona prednost katalonske strane, u međuvremenu se pretvorilo u napetu završnicu u kojoj vlada u Madridu, čini se, ima prednost. Naime, neki Katalonci bi da žive u nezavisnoj republici, ali mnogi - pokazali su to nedeljni protesti u Barseloni - nemaju ništa protiv ostanka u okviru parlamentarne španske monarhije. Procene prisustva na impresivnom skupu koji se završio mitingom ispred stanice Francuska išle su od 350.000 do 950.000 ljudi. Bilo koja cifra da je tačna, bio je to snažan odgovor druge Katalonije, one koja nije glasala (najmanje 3,2 miliona birača nije izašlo ne referendum) i one koja pita može li 2,2 miliona onih koji su glasali za otcepljenje da predstavlja svih 7,5 miliona stanovnika pokrajine. U sedam dana između dva broja NIN-a nije se desilo ništa što bi pojasnilo situaciju, ali bilo je poteza i događaja koji, uglavnom, nisu išli naruku separatistima. Oni nisu mogli da ponude ništa novo što već nisu rekli, druga strana je imala neke sačuvane ili spontane adute koje je počela da koristi. Najefektniji je bio protest građana prošpanske orijentacije - nedelju dana posle nelegalnog referenduma - na kome su govorili nobelovac Mario Vargas LJosa i bivši predsednik Evropskog parlamenta, socijalista Đuzep Borelj. Ozbiljan udarac separatistima zadao je i odlazak brojnih firmi iz Katalonije. Čak su i dve vodeće katalonske banke, Sabadelj i Kaiša, pred padom akcija na berzi i odlivom kapitala, odlučile da svoja sedišta premeste u Alikante i Valensiju. Još najmanje 15 firmi iz različitih sektora (energija, zdravstvo, industrija, osiguranje...) je ili otišlo ili najavilo odlazak ako Katalonija proglasi nezavisnost. Izjava Orilola Žunkerasa, lidera Republikanske levice, da se radi o privremenim odlascima, deluje krajnje neubedljivo. Ekonomisti, uključujući i MMF, upozoravaju na opasnost po špansku i naročito katalonsku ekonomiju u slučaju proglašenja nezavisnosti. U novijoj istoriji Katalonija je bila nezavisna 1934. nekih.... deset sati! LJuis Kompanjs (1882-1940), predsednik katalonske vlade, proglasio je 6. oktobra 1934. Državu Kataloniju federalne Španije ali niti je bilo nezavisne Katalonije niti federacije. Kompanjs je oko 20 časova tog 6. oktobra rekao građanima Barselone da „monarhističke i fašističke snage pokušavaju da sruše Republiku“ i da je zbog toga odlučio da, uz podršku vlade kojoj je predsedavao, proglasi nezavisnu Kataloniju ali je sledećeg jutra uhapšen, zajedno sa članovima svoje vlade, i zatvoren na brodu Urugvaj. Osuđeni su na dugogodišnju robiju ali su po izbijanju građanskog rata 1936. oslobođeni. Kompanjs je napustio Kataloniju i sklonio se u Francusku gde ga je 1940. uhvatio Gestapo i izručio Frankovom režimu koji ga je 15.oktobra 1940. streljao u tvrđavi na brdu Monžuik iznad Barselone. Nedaleko od mesta na kome je streljan nalazi se Olimpijski stadion, izgrađen 1929, koji nosi ime Luis (ili na katalonskom LJuis) Kompanjs. Pablo Kasado, funkcioner Narodne partije prisetio se u ponedeljak Kompanjsa rekavši da Karles Puđdemon može završiti kao LJuis. Ubrzo se malo ogradio rekavši da je mislio na hapšanje a ne streljanje tadašnjeg lidera katalonske Republikanske levice koja je poslednjih godina glavni zagovornik katalonske nezavisnosti. Funkcioner španskih narodnjaka dodao je i da „Puđdemon može da traži dijalog samo sa svojim advokatima“. Nasuprot ovakvom čvrstom stavu, mnogo je onih koji ipak izlaz traže u nastavku razgovora. Iz Madrida poručuju da su spremni ali da se nema o čemu razgovarati ako katalonska strana dolazi isključivo sa tezom da Katalonija treba da bude nezavisna država. Pedro Sančez, lider španskih socijalista, ironično je rekao da premijer Marijano Rahoj ima „tri rešenja za Kataloniju: kasno, loše i nikakvo“. Ipak, najavio je podršku vladi za slučaj da katalonska vlada primeni DUI, novu skraćenicu u španskoj političkoj terminologiji koja u suštini znači jednostranu deklaracije o nezavisnosti. Đoan Manel Serat, poznati katalonski kantautor, rekao je da „Rahoj i Puđdemon treba da sednu i razgovaraju, a ako ne mogu treba da ustupe mesta onima koji hoće i mogu“. Premijer Marijano Rahoj je rukovodstvu svoje partije kazao da će pred secesionizmom primeniti „čvrstu ruku bez kompleksa“. Saradnicima je poručio da će se „uraditi sve što je neophodno, ne isključujući nijedan instrument koji Ustav i zakon predviđaju“. Dok je trajala neizvesnost rastao je pritisak na Puđdemona da izlaz potraži u takozvanoj „simboličnoj nezavisnosti“ iako niko ne pojašnjava do kraja šta bi to u praksi značilo. Može se nagađati da bi to bio nekakakv izlaz za ovu katalonsku vlast koja nazad ne sme, jer je na programu nezavisnosti i stigla tu gde jeste, a napred ne može, osim glavom kroz zid... „Simbolična nezavisnost“ bi značila proglašenje „nezavisne katalonske države“ bez ikakvog pravnog efekta i bez ikakvih promena u praksi. Katalonski separatisti bi se, bar delimično, zadovoljili nezavisnom državom a pobornici teritorijalnog integriteta Španije činjenicom da deklaracija o nezavisnosti nema nikakav praktični i još manje pravni značaj. Da li bi to značilo da je i vuk sit i ovce na broju, ostaje da se vidi ali zna se da ovce često zalutaju a vuk još češće ogladni... U jednom dokumentu koji je pronađen prilikom hapšenja 20. septembra Đozep Marie LJada, visokog funkcionera katalonske administracije, stoji da put ka nezavisnosti podrazumeva „izazivanje konflikata i forsiranu diskonekciju“. Taj dokument analizira sve moguće postupke i poteze vlade u Madridu, pravnih institucija i policije kao i kontramere koje treba da povuče katalonska vlada sa ciljem izazivanja političke nestabilnosti uz napomenu da su politički i policijski šefovi totalno uključeni u separatistički proces. Katalonska nacionalna skupština (ANC) sazvala je za utorak u 18.00, dakle u vreme obraćanja Karlesa Puđdemona članovima Parlamenta, miting pred zgradom skupštine sa jasnom podrškom nezavisnosti ali je (isključivo) katalonska policija rano popodne blokirala ceo kvart. U Parlament su mogli da uđu samo poslanici i preko 1.000 akreditovanih novinara. Preko socijalnih mreža, uz poziv za prisustvo, poručeno je da su građani rekli „da“ nezavisnosti i da je sada na redu njeno proglašenje. Ostaje pitanje šta sa onim delom Katalonaca koji se protive jednostranoj nezavisnosti? Nije zanemarljiv ni redakcijski komentar Vanguardije, najstariojeg katalonskog političkog dnevnika koji izlazi od 1883. i koji u uvodniku kaže da „još nije kasno da se izbegne katastrofa“ i direktno traži da Puđdemon i njegova vlada arhiviraju deklaraciju o nezavisnosti. Iako ono što kažu novine koje izlaze u Barseloni u ovoj situaciji ima veću težinu, nije nebitan i redakcijski komentar madridskog Paisa, lista koji je od 1976. učinio mnogo za špansku demokratiju. Napisano je da u slučaju unilateralno proglašene nezavisnosti „niko i ništa ne stoji uz separatiste: samo ekonomski haos i politička usamljenost.“ List podseća na katastrofalne posledice nezavisnosti ako ona bude proglašena uz konstataciju da niko od evropskih partnera iz solidarnosti sa Španijom ili sopstvenih interesa, neće priznati nezavisnu Kataloniju. Gradonačelnica Barselone Ada Kolau pozvala je Puđdemona i Rahoja da ne miniraju dijalog već da traže mostove što bi u trenutnom stanju visoke tenzije bio, kako je rekla „vredan akt”. Od Puđdemona je zatražila da odustane od proglašenja nezavisnosti što bi bio odgovorni čin dok je od Marijana Rahoja zahtevala odgovornost države i osluškivanje glasa građana. Založila se i za izbegavanje primena člana 155. Ustava koji predviđa intervenciju države ako neka autonomija otkaže poslušnost. Novi udarac separatistima zadalo je udruženje katalonskih industrijalaca, sa korenima iz 1771. U saopštenju je pozvalo katalonsku vladu da ne pravi više nijedan korak ka unilateralnoj nezavisnosti uz ocenu da ovo što se događa nanosi veliku štetu na nacionalnom i međunarodnom planu. Manje od dva sata pred početak zasedanja katalonskog parlamenta iz Evropske unije stigla je poruka u kojoj se od Puđdemona zahtevalo da ne proglašava jednostranu nezavisnost Katalonije jer bi takva odluka „dijalog učinila nemogućim“.