Bog protiv svih

Film Blejd Raner 2049 reditelja Denisa Vilneva je remek-delo, a mnoštvo razloga ide u prilog ovoj tvrdnji. Vilnevovo zaveštanje distopijskom filmu, po kompleksnosti ideje, virtuoznosti izvedbe, humanističkoj perspektivi, tehnologiji posve prilagođenoj funkciji, ali i po još mnogo čemu drugom, ostaje svetionik savremenog filma. Trideset pet godina od nastanka svog arhetipa, filma Blejd Raner reditelja Ridlija Skota, koji se ovom prilikom javlja kao producent, film Blejd Raner 2049 pomera vremensku skalu (u Kaliforniji smo 2049. godine!), ali intenzifikuje moralnu, pa i filozofsku perspektivu koju je Filip Dik 1982. ustupio Ridliju Skotu na metafizičko korišćenje. Policajac Kej (izvrsni Rajan Gosling) otkriva brižljivu i dugo čuvanu tajnu čije ga odgonetanje vodi u potragu za pređašnjim Blejd Ranerom Rikom Dekardom (Harison Ford). Blejd Raner Denisa Vilneva u još većoj meri od Ridlija Skota decentrira čoveka kao meru svih stvari i time posve subverzivno destabilizuje konstitutivna načela poretka. Jedna od velikih ideja ovog filma jeste da je ljudska vrsta, upravo izumevši replikante kao robove izgubila na nevinosti i posve je u funkciji dehumanizovane perspektive, a da, na drugoj strani, paradoksalno, jedinu pravu humanost produkuju sami ti replikanti. Ova dramatična rotacija suočava nas sa ključnim pitanjem elitističkog nasleđa, odnosnom diskutabilnom dehijarhizacijom čoveka kao supremantnog etičkog modela. Upravo u Blejd Raneru 2049, nova, sofisticiranija vrsta replikanata, adaptibilnog roblja njihovih manipulativnih gospodara, legalizuje svoje pravo na učešće u humanističkom činu, čime u potpunosti erodira etika ljudi. Strukturalno, Vilnevov film se sastoji od mnoštva mikrofilmova koji se upisuju u jedan složeni mozaik. Ovaj mozaik je organska celina koja derivira pobude učesnika u ovoj inteligentnoj polifoniji. Blejd Raner 2049, filozofski rečeno, primenjuje načelo „svak za sebe a Bog protiv svih“, ali etički, teologiju oslobođenja poštuje i pretpostavlja kao svoju jedinu pravu dogmu. Takođe, film je savršenstvo filma detekcije, jer je potraga njegov osnovni narativni modus. Gotovo da jedva možemo pobrojati ko sve za kime traga. Naizmeničnost potraga filmu obezbeđuje narativnu gustinu ali, istina, čini da se on ponekad prati s naporom. No zato vodi neponovljivom ritmu, koji najpre duguje upravo ovoj smeni učesničkih perspektiva koje se na kraju interferiraju u vrhovni sukob. Pritom treba imati u vidu Vilnevovu fascinantnu vizuelnu kulturu kojoj je enormni doprinos dao Rodžer Dikins, njegov direktor fotografije (uzgred, jedan od najvećih u savremenom filmu). Ono što najpre zapanjuje jeste upravo vizuelna konzistentnost. „Toniran“ olovnosivom bojom, Vilnov nam prikazuje jedan apokaliptički ambijent u kojem se diljem filma smenjuju kiša ili sneg, koji neprekidno padaju. Ako je kiša u simboličkoj funkciji rastakanja, sneg ima pročišćavajuću funkciju. Uostalom, sneg služi katarzičkoj svrsi. Van sumnje je da će neke, ako ne i mnoge scene ovog filma, postati antologijske i biti u funkciji citatnosti mnogih budućih kritičkih revizija modernog filma. Takva je na primer nezaboravna sekvenca dvoboja na život i smrt u vodi koja po svim parametrima montaže atrakcije vodi jednoj vrsti spektakularnosti, koja strogo tehničku izvedbu oblikuje kao novu ontologiju. Najzad, svet Blejd Ranera 2049 satkan je od ironije i paradoksa. Ingerencije ljudske vrste i humaniteta preuzimaju replikanti. Treba li to da nas veseli? Film: Blejd Raner 2049 Režija: Denis Vilnev Uloge: Rajan Gosling, Harison Ford