Veliki šef i mali od palube

Gradski dvojac Mali – Vesić sa kormilarom uveliko se sprema da izađe na crtu svim tajkunima u Beogradu. „Izbori su blizu, sa mojom ostavkom ili bez nje“, otkrio je toplu vodu gradonačelnik Siniša Mali za Novosti. I nema mu se šta zameriti. Ako ništa drugo, ostao je bar dosledan, jer je i ranije rekao da će „možda podneti ostavku, a možda i neće“ i da „najverovatnije neće biti kandidat na narednim izborima“. No, čak i ako se kandiduje, Mali, za razliku od velikog šefa, neće prekršiti reč. Prosto, nikada nije obećao da će podneti ostavku i da se neće kandidovati. S druge strane, Aleksandar Vučić je onoliko tvrdio da mu ne pada na pamet da se kandiduje, pa je ipak postao predsednik Srbije. A ako je reč pogazio kapetan lađe, što ne bi i mali od palube? Uostalom, zna se ko se za sve pita. Pa, šta mislite ko je zaista odlučio da se plate pripadnicima Vojske, MUP-a i BIA povećaju za 10 odsto? Premijerka Ana Brnabić ili Vučić, koji je to najavio još 6. septembra posle sastanka sa Nebojšom Stefanovićem, Aleksandrom Vulinom i Bratislavom Gašićem? Nije samo jasno zašto je premijerka čekala 39 dana i noći. Osim ako nije mislila da će bar neko zaboraviti ko je i kada doneo i tu odluku. Teško je ne primetiti da Vučić sebi najviše zamera to što Malog nije zaštitio od negativnih posledica noćnog rušenja „udžerica“ u Savamali. Očito je zaboravio na „kompletne idiote“, a i Mali se žali da su on i njegova porodica zbog te afere prošli medijski linč. „Mene nema u izveštaju tužilaštva“, pobedonosno otkriva. I ne sumnjam da ga nema. Jedino sumnjam da tužilac nije našao za shodno da ispita i njegovu suprugu, Mariju Mali, koja je za NIN od 2. marta ove godine izjavila da je njen muž „naočigled javnosti srušio, kako mi je rekao, udžerice u Savamali“. „Ja sam spremna da svoja saznanja o tome kažem nadležnim istražnim organima, ako me pozovu. Do današnjeg dana me niko nije pozvao“, izjavila je Marija Mali. Za više od 230 dana, koliko je od tada prošlo, niko nije našao za shodno da proveri da li su te tvrdnje tačne ili nisu. I kako onda očekivati da će se bilo čije ime naći u izveštaju tužilaštva? Marija i Siniša su se u međuvremenu pomirili, ali ostale su na papiru zapisane njene reči da se „iskreno nadala da institucije poput sudstva ne mogu u toj meri da budu korumpirane“. Ni drugi čovek Beograda, Goran Vesić, ne zaostaje za svojim pretpostavljenim. Nisam ga video od prošle jeseni, kada je sa grupom naprednjaka došao pred Viši sud da podrži prijatelja Nebojšu Stefanovića u sporu protiv NIN-a. Godinu dana kasnije još jednom je pokazao kako on shvata slobodu medija. „Ako hoćete da se raspravljate, učlanite se u stranku i onda se kandidujte“, posavetovao je mlađu koleginicu sa N1, Maju Nikolić, nezadovoljan što insistira da joj odgovori zašto su, prema tvrdnjama Saveta za borbu protiv korupcije, od 2012. značajno pali prihodi od izdavanja gradskog građevinskog zemljišta i poslovnog prostora kojim gazduje Beograd. To je, dakle, Vesićev recept za novinare. Nema rasprave sa njima dok se ne učlane u stranku. A onda će lako da ih optuži da su „žuti“, „beli“ ili „zeleni“, bez obzira na to što nisu. Samo da ne zaboravimo, za razliku od nekih novinara, kojima se to spočitava, Vesić je bio „žuti“ - ima i sertifikat - a Mali je nekoliko godina radio za „žute“. Samo su se na vreme prebacili na pobedničku stranu. I zato Vesić misli da može da novinarima određuje pravila u stilu – učlani se u stranku pa ćemo da raspravljamo. Ma, kako da ne. Nismo ni mi s kruške pali. Pa, zar Nataša Vučković iz DS i lider Dveri Boško Obradović posle tirade šefa poslaničkog kluba SNS-a Aleksandra Martinovića u Upitniku RTS-a 10. oktobra nisu izgledali mnogo gore nego novinari posle Vesićeve konferencije za medije? Ima, nažalost, i gorih stvari. Još mi u ušima odzvanja nehotično priznanje ministra Vulina da se kaje što je u „aferi tetka“ „rekao istinu i postupio po zakonu“!? Šta to znači? Da ubuduće neće da govori istinu i da neće postupati po zakonu? Odgovor na ovo pitanje ne očekujem od Vulina. Nisam toliko naivan. Na to pitanje morala bi da odgovori Ana Brnabić. A da bi bila sigurna da njen ministar govori istinu, neka ga samo zamoli da joj pokaže pasoš sa 23 pečata kanadskih carinika. Zar je to problem? Ako jeste, e onda to nije samo Vulinov problem.