Није увек лако, тврди наш саговорник, убедити издаваче да вам издају књигу кад захтевате да књиге буду и бесплатно доступне на интернету. Већ неколико деценија пише о међународним финансијским системима који се мистификацијом удаљавају од обичних људи, па му је важно да њихово функционисање буде свима доступно и лако разумљиво. Узгред је изградио и репутацију често читаног и цитираног аутора, те ипак успева да нађе и некога ко би стао иза његових истраживања. У новембру у Француској излази нови урадак Дужнички систем – историја кризе јавних дугова у последња два века, а претходе му, између осталог, и индикативно названи Банкократија и Дуг, ММФ и Светска банка – шездесет питања, шездесет одговора. По много чему је још белгијски историчар и доктор политичких наука Ерик Тусен специфичан – одрастао је у белгијском селу од 2.500 људи у којем је живело тридесетак различитих народности, деведесетих је предавачку каријеру у Лијежу заменио активизмом, а један је од оснивача Комитета за укидање нелегитимних дугова на чијим је темељима изникао Светски социјални форум. На београдском Филозофском факултету је на позив Центра за политике еманципације одржао предавање „Зашто и како поништити нелегитимне дугове у Европи“, где су нелегитимни дугови одређени као дугови састављени да служе добробити мањине уместо јавном интересу. Владе Парагваја, Еквадора, Бразила, Аргентине, Малија и Грчке су Тусена звале за саветника приликом ревизија јавних дугова, а учествовао је и у неколико грађанских иницијатива за ревизију дугова у Европи. Ситуацију у Србији зна површно, па смо питали шта би о нашој економији рекао ако зна да се њен јавни дуг од 2008. утростручио на 65 одсто БДП-а, или с 8 на 24 милијарде евра.