Modrice na pravnoj državi

Kao aktuelni vlasnik Skupštine, srpskog pravosuđa i policije, SNS je izdao saopštenje u kom kaže da su „zaprepašćeni sramnim ćutanjem političkih stranaka i kompletnog civilnog sektora u Srbiji povodom skandaloznog i divljačkog napada Boška Obradovića i poslanika Dveri na Maju Gojković”. Našlo se tu i pitanje: „Da li vas je, uvažena gospodo, imalo sramota da ćutite na modrice Maje Gojković dok se svi redom, sada vidimo samo deklarativno, zalažete za prava žena”. Iz ovog pitanja se svima nametnulo i sledeće, ali ono se nekim čudom nije našlo u oštrom saopštenu: ko je to u zemlji Srbiji ovlašćen da žene zaštiti od nasilja, da sprovodi pravo i kontroliše pravnu državu? Civilni sektor i opozicija svojim saopštenjima ili oni koji drže sve poluge vlasti i koji su u obavezi da poštuju zakonom ustanovljenu proceduru neophodnu da bi se nasilnici uklonili. A ta neophodna pravna procedura sigurno nije strana ni predsedniku SNS-a Aleksandru Vučiću (ima silne desetke u indeksu iz te oblasti) ni Maji Gojković (čitanje njenog indeksa još nije javno obavljeno, ali je diplomirala), a ni predsedniku poslaničkog kluba SNS-a Aleksandru Martinoviću (ne samo da ima pravni fakultet već i uvid u indekse onih koji su učili pravo). Nakon napada se poziva policija da utvrdi šta se dogodilo, povređena osoba odmah ide na Institut za sudsku medicinu i dobija valjanu papirologiju koja je potrebna tokom sudskog procesa, a ceo predmet preuzima tužilaštvo. To i samo to je način da se nasilnici sklone, a saopštenja ili javni razgovori na tu temu ne vode nigde, ponajmanje do pravde i pravne države. U slučaju da se to ne uradi, a po svemu sudeći neće, ostaće dilema da li smo prinuđeni da stvarno trpimo siledžije u Skupštini ili manipulatore koji fingiraju povrede.