Vulin je Vučićev glas srca

Povod za ovaj razgovor je bila knjiga koju je Borko Stefanović napisao kao lično svedočenje o vremenu koje je proveo u Vašingtonu, radeći na osnivanju Srpskog kokusa. Koncept mi remeti Borkova uzgred izgovorena rečenica pre formalnog početka intervjua: „Baš kažem malo pre Đilasu da idem da se vidim s tobom, a on mi kaže - `Opa`!“ „E, pa,..... kad smo već kod toga, da počnemo ovako: Da li je Đilas rekao „da“? Mislim da bi Đilas bio odličan kandidat, pre svega zato što je po rezultatima sigurno najuspešniji gradonačelnik posle Branka Pešića, a onda i zato što spada u ljude koji su svesni svojih grešaka. Činjenica da u protekle tri godine nije procesuiran ni za jednu aferu koju su mu „naprednjaci“ pripisivali, dokazuje da su ga provlačili kroz blato bez ikakve krivice. Oni nisu u stanju ni sijalice na Đilasovom mostu da zamene, a kamoli da naprave most. U ovom trenutku ne vidim drugog kandidata za koga bih mogao da stavim ruku u vatru da neće sarađivati sa SNS i da će biti uspešan u onome što bude radio. Baš ruku u vatru? Baš. Da probam još jednom sa prvim pitanjem na drugi način: da li je Đilas rekao „ne“? Odluka o eventualnoj kandidaturi je njegova, ne bi bilo normalno da je ja objavljujem. Važno je da opozicija ima dobar zajednički program i tim. Sve ostalo je lakše ako nas drži zajednička ideja a ne brojevi. Da li je postignut dogovor o zajedničkom nastupu opozicije? Još ništa nije gotovo, ali ono što je pre mesec dana delovalo nemoguće, sada izgleda izvesno i mene to ohrabruje. U najvećem broju opozicionih stranaka i pokreta danas postoji svest da treba da idemo zajedno na beogradske, a možda i na republičke izbore i da to građani očekuju od nas. Potrebno je da sve naše razlike, koje nisu male, sujete i nesporazume iz prošlosti, ostavimo po strani i da počnemo neophodne promene u Srbiji. Otkud znate da građani žele da se opozicija ujedini? Opozicione birače koje srećem širom Srbije ne interesuju naše programske i ideološke razlike, oni žele priliku da glasaju za nešto što predstavlja realnu snagu, a ne za neke mrave koji imaju 1,3, ili 5 odsto nasuprot diva koji ima 56 odsto. Saša Janković je jači od svih ostalih i on bi trebalo da nas okupi. On to odlično radi, kao i još neki od nas u opoziciji, svestan je naših razlika, ali i da bi one trebalo da stignu na dnevni red nakon što zajedno ostvarimo preduslove za civilizovan život u ovoj zemlji, za početak slobodu medija, pravdu i nezavisno pravosuđe. Da li ste dobili konkretnu ponudu od Jankovića za zajednički nastup? Šta vas ohrabruje da je zajednički nastup realniji nego što je bio pre nekoliko nedelja? Razgovarao sam sa nekoliko ljudi iz predsedništva Pokreta slobodnih građana, bili su vrlo pozitivni. Zvao me je Vuk Jeremić i imali smo vrlo konstruktivan razgovor, pričao sam i sa Tadićem. Razume se da Levica Srbije nije u poziciji da sama odlučuje, ali ja mislim da bi u istoj koloni trebalo da se nađu i Tadić i Šutanovac i Živković i Radulović, pa možda i Boško Obradović, iako su mi „Dveri“ najveći problem, ali ne samo meni. Zašto, ako govorite da su ideološke razlike u ovoj fazi nevažne? Problem je u tome što su oni prilično negativni prema manjinskim grupama, drugim narodima, gej populaciji, a njihov stav o EU u ovom trenutku zaista ne predstavlja nikakvu prepreku. Ima i drugih stranaka koje se zalažu za potpuno suprotne stvari u odnosu na Levicu Srbije, te stvari će stići na jelovnik, ali tek kada ova piramida pljačke, zla, propadanja, autoritarnog vladanja počne da se ruši. Vrh te piramide su beogradski izbori. LJudi se bore za goli opstanak, na neki način imamo reprizu 1999. i 2000. godine. Sve je više građana koji mole „aman, više, s vašim sujetama, daj da ove sklonimo!“. Da li očekujete istovremeno raspisivanje i vanrednih parlamentarnih izbora? To bi bilo potpuno besmisleno, što ne znači da se neće desiti. Ne razumem ljude iz opozicionih stranaka koji izjavljuju da žele parlamentarne izbore. Na taj način idu niz Vučićevu dlaku i pomažu mu u nameri da spasi od poraza luzere Vesića i Malog, koji bi pokvarili kliker a ne grad Beograd. Raskopali su ceo grad da bi imali više gradilišta za slikanje, pretvorili su nas u gledaoce neprekidnog takmičenja između dva kabineta, čija TV ekipa će pre uspeti da se progura i zabode lopatu na vrh ruševine i ko će se predstaviti kao veći - Siniša ili Goran. Što ih hvata veća panika od mogućnosti da se opozicija dogovori oko zajedničkog kandidata, to je više bagera po gradu. Zašto je važno da se kreira slika kako je eventualno raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora izlazak u susret želji opozicije? Niko iz opozicije nije tražio izbore. Uostalom, ako je reč o ispunjavanju naših želja, mi tražimo sređene biračke spiskove, zašto nam to ne ispune? Tražimo ravnopravan pristup medijima, pa ni to ne može. Kako to da nam od svih naših želja on ispunjava jedino onu koju niko nije izrazio? To je još jedna od njegovih manipulacija koja treba da pokaže da nema izbora na kojima on nije kandidat i da se na svakim izborima glasa isključivo o njemu. Imam mišljenje kako bi SNS prošao na vanrednim parlamentarnim izborima ako se suoči sa ujedinjenom opozicijom, ali neću da Vučiću kvarim sliku i ton. Da li slična vrsta manipulacije stoji iza podizanja spomenika Đinđiću? Da li po tvom osećanju spomenik diže država ili Aleksandar Vučić? U Srbiji narednih 200 godina neće biti nijednog Vučićevog spomenika i on to dobro zna. Kao čovek nesporne manipulativne moći on dizanjem spomenika Đinđiću pokušava da podigne još jedan spomenik samom sebi. Uprkos njegovim namerama, mislim da Đinđić treba da ima spomenik, a umesto rasprave o tome na nivou: „što piješ vodu iz gradskog vodovoda – to je Vesićeva voda“, imam bolji predlog: Hajde da glasamo pa da na taj način onemogućimo i Vučića i Vesića i bilo koga iz ove vlasti da bilo šta više otvaraju u ovoj zemlji! Uostalom, ko sam ja da nešto zameram, ako je to sve u redu Ružici Đinđić? Povod za ovaj susret je knjiga „Depeša Vašington“, za koju mi pada na pamet da bi mogla da bude zapamćena kao jedna od retkih koja opisuje savremeno doba (2003-2007) a da u indeksu pomenutih imena pod „A“ nije registrovan Aleksandar Vučić? Verujem da će jednog dana biti napisano mnogo knjiga pod naslovom „Bilo je grozno živeti sa Vučićem“, kao replike na „Bilo je lijepo živjeti sa Titom“. U međuvremenu bilo bi dragoceno ako bi se opozicija dogovorila da više ne priča o njemu? Mi moramo da kažemo građanima da smo bolji od njega iz mnogo više razloga od toga što nikom od nas ne pada na pamet da izigrava skromnost ispovestima o „jeftinom telefonu iz `97. godine“ sve mazeći sakriveni ajfon u džepu. Mi smo bolji da uvedemo vodovod i kanalizaciju u podavalska naselja, i da na dostojanstven način završimo problem Kosova. Bolji smo jer nećemo NATO, ali ni polovne „migove“ koji su skuplji od novih. Bolji smo od njih, ali su mnogi od nas bolji i od sebe kakvi smo ranije bili jer znamo u čemu smo grešili. Većina nas zna šta je grešila. Kako ćete da objasnite građanima da ste „bolji“ da nađete rešenje za Kosovo, a da u isto vreme odbijate da učestvujete u „unutrašnjem dijalogu“ koji je u toku? Bilo ko, ko drži do sebe i budućnosti Srbije, ne treba da sedi u klupi sa Vučićem ili Markom Đurićem, zato što je to fingirani dijalog koji treba da bude alibi za odluke koje su već donete. Nije normalna potreba da nekog zoveš na razgovor a da na samoj pozivnici upišeš tekst: „Znajući da su sve prethodne vlasti u istoriji sve upropastile, da su imale nedostatak hrabrosti, znanja i inteligencije,....“ I sad bi nekom bilo prirodno da se svi koji su unapred označeni kao kukavice i glupani tom pozivu odazovu!? Meni nije. Nije normalno da pre podne optužuješ opoziciju za izdaju i kriminal a po podne ih zoveš na čampras divan o Kosovu i Ustavu. Pa se ti onda buni i objašnjavaj... samo ne znam gde i na kojim medijima? Odeš da pričaš o Ustavu i Kosovu sa izvorom svih ekonomskih, socijalnih, medijskih problema u ovoj zemlji, pa onda objašnjavaš da si progonjen i lovina od strane režima? Ne ide to... Šta je „dostojanstven način“ da se završi problem Kosova? Da li je bilo drugog rešenja od ulaska u vlast sa Haradinajem? Šta biste vi drugačije? Mi bismo napravili vlast sa Aljbinom Kurtijem jer on nije okrvavio ruke, njegovi politički stavovi su nama neprihvatljivi, ali nije nikog ubio i nije ratni zločinac. Inače, LS je jedina dala jasan plan i predlog za KiM. Da li je Marko Đurić Vučiću ono što ste vi bili Tadiću? Ja sam bio ovlašćen da radim i da mislim, a Marko Đurić je čovek koji je tumač Vučićeve senke. On je ceremonijal majstor i „čovek zadatka“. Meni nije moglo da se desi da mi Boris Tadić poveri tako odgovoran zadatak kakav je bio ovaj poslednji s kojim je Vučić suočio Đurića: „Idi tamo i uključi me na spikerfon, pa viči „Bo-to Sr-bi-ne “! Ne bih nikad mogao da se vratim iz Brisela i kažem da smo pobedili sa pet nula i da krijem od ljudi istinu, niti da oslikavam voz za Kosovsku Mitrovicu pa da siđem na stanici Topčider. Videla sam u izveštajima sa Sajma knjiga da je Dačić kupio knjigu, a da je Vulin nekoliko sati proveo na štandu pored vas, da li je svratio? Ne, Vulin se ne usuđuje da rizikuje da se zameri šefu. A možda se plaši i da bi ga neko pitao za tetku iz Kanade. Iz vašeg diplomatskog i političkog iskustva, da li se Vulin „zamera šefu“ kad ulazi u sukob sa ambasadorom Skotom ? Aleksandar Vulin je srcozborac Aleksandra Vučića, on govori ono što bi Aca Srbin rado rekao kad ne bi morao da izigrava moderno evropsko lice Srbije, dodirujući prstom naočare s modernim ramom. Nijedan od njih dvojice nikada nije razumeo Zapad drugačije nego kao ispostavu CIA. Vučić misli da Zapad postoji samo kao „grupa špijuna koja hoće da ga sruši sa vlasti“, a s druge strane trči da se grli sa njima, računajući da birači to ne vide i ne razumeju. Vulin je uveren da se bliži čas kada će Aleksandar Vučić konačno na ruskom izgovoriti: „Putine, volimo te, ti si nam sve“! Ali to se neće desiti, pre svega zato što to ne treba Putinu i Rusiji. Svi ti silni infantilni branioci Rusije, a u stvari branioci ruskih interesa u Srbiji, ne razumeju da je Putin ozbiljan političar i državnik koji nikada ne bi rizikovao poziciju sopstvene zemlje zbog Srbije. Kako je prošao susret sa Dačićem? Prošao je bez osmeha čoveku bez osmeha prema njemu - tako bih to mogao najpreciznije da opišem. Pitao me je „šta imaš u toj knjizi“, ja sam rekao „ne brini, tebe nema“, on je rekao „e` onda ću da kupim“- eto, to je bio razgovor. Na nekoliko stranica se opisuje dolazak Vojislava Koštunice sa delegacijom DSS-a u Vašington na sastanke sa jednim senatorom i kongresmenom srpskog porekla, Vojnovičem. Citirate ponos s kojim su Koštuničini savetnici hvalili njegov ton kojim se obratio američkim sagovornicima govoreći o Kosovu: „Kongresmen tvrdo - a Voja tvrđe“! Da li to može da se poredi sa izveštajem koji smo dobili od predsednika posle razgovora sa Hojtom Jiem: „On glasno, a ja za oktavu više“? Ne može. Uz sva moja ideološka i politička neslaganja s Koštunicom, on nije degradirao svoju zemlju i razgovarao je sa sebi ravnima. Nije bilo moguće da primi pomoćnika zamenika državnog sekretara. Ja ću vas podsetiti da su naprednjaci uveli pravilo da TV kamere snimaju svaku posetu nekog ambasadora ministru, ili premijeru ili predsedniku države i da se o tome izdaju saopštenja. To je zaista degradacija. Inače, Koštunica je bio tvrd, ali je ostao dosledan svojoj politici i otišao je kao gospodin čovek! Nisam siguran da će SNS i Vučić gospodski da odu sa vlasti i da su bilo koju pouku izvukli iz naše skorašnje istorije. Naprednjaci misle da bez vlasti ne mogu da nastave sa besomučnim bogaćenjem i otimačinom. I dobro misle. Samo, znaju i oni da se kraj približava i da će pad s vlasti biti i pad u ručice boginje Pravde. Ako ne bude tako, ne treba da nas bude na ovoj političkoj sceni. Onda zaista Beli treba da nudi građanima da će osoliti jezero kod Mladenovca i napraviti more. Recimo da su na to spremni i da postoje uslovi za poštene izbore, zašto građani treba da glasaju za vas? Šta će biti drugačije? Ponekad imam utisak kao da opozicija može da položi ispit pred građanima jedino ukoliko se pojavimo sa garancijama da ćemo otkriti vakcinu za rak i atomsku bombu. Pa ne mogu da dam nijednu jaču garanciju osim da će biti slobode, pravde i hleba i da će Levica Srbije ostati na svojim pozicijama i zahtevima. Da li će biti slobode za sve? Mora da bude. Da li će biti dovoljno pravde za sve? Mora da bude. Da li će biti dovoljno hleba za sve? Mora da bude. Moj najveći strah, lični i politički je da mi se ne desi da mi posle promene vlasti neki građanin na ulici ubrzo ne kaže: „Borko, vi ste isti kao Vučić“. Zato je teret dokaza na nama. Kako će građani najbrže prepoznati da ste ušli u proces „pravda za sve“? Tako što će odmah započeti dugo obećavani i nikad započeti proces lustracije. Kako zamišljate lustraciju? Zalažem se za formiranje nepartijske građanske komisije kredibilnih ljudi koja bi sprovela taj proces tako da ne bude moguće da bude lustriran Dragoljub Milanović, a da se provuče Baki Anđelković. Kriterijum koji će se primeniti na Bakija važiće i za Željka Mitrovića, Dragana Vučićevića i gospođu Vučićević (Studio B), snosiće odgovornost svi koji su zloupotrebom položaja i kršenjem zakona sistematski stvarali medijsku sliku u kojoj postoji samo jedno mišljenje i udaljavali nas od normi ponašanja koje važe u civilizovanom svetu. Prioritet će svakako biti i Zakon o poreklu imovine, prema kome će postati obavezan odgovor na pitanja - „otkud se ti baviš malinama“, „otkud tebi pet stanova“, „otkud tebi umetničke slike neverovatne vrednosti“, „otkud tebi apartman u Vrnjačkoj Banji i stan u Budvi“....? Moramo zaboraviti na prihvatanje naprednjačkih preletača i preuzimanje njihove politike pod firmom „vladavine prava“. Nema vladavine prava ako imamo zakonski i sistemski kontinuitet sa Vučićem. Možda je najvažnije da tog prvog dana nakon odlaska SNS na smetlište istorije, ne dozvolimo da bilo ko od nas ode da svira klavir na Pinku. Mi iz LS smo spremni i živi zid da napravimo na Dedinju da bi nekog od ljudi iz nove, post-Vučićeve vlasti sprečili u tome. Koje greške nećete ponoviti? Mislim da od ovog dana moramo da zaboravimo na elitizam kojim odbijamo građane od nas. Ne znam da li su za to odgovorni „drugodvojkaši“ ili „građanisti“, ali mi hitno moramo da prestanemo da se delimo na „krezube“ i one druge koji su imali bedinerke i išli u Pariz nekoliko puta godišnje. LJudi su jednako uplašeni i obespravljeni, nezaposleni i besni, znali ili ne znali ko je Uroš Predić, gde god da su letovali. Ima jedna pank grupa iz Šumadije, zvali su se „Trula koalicija“, oni su devedesetih napravili sjajnu pesmu - „Zašto me mrziš što volim Šešelja“, želeći da pokažu dilemu malog čoveka u maloj sredini, koji u susretu sa izdancima građanstva u Srbiji postavlja nevino i tužno pitanje: a zašto me mrziš što volim Šešelja? Mi ne smemo da dozvolimo da neko poveruje da ga možemo mrzeti zbog njegovog izbora. Najgore što čovek može da doživi je da u nekom trenutku svojim rečima, politikom i stavom bilo koga podseti na Vučića. To ne smemo da zaboravimo.