EU ne može da uvozi konflikt Srbije i Kosova

Ni naknadno objašnjenje zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Brajana Hojta Jia da je poruka Srbiji o dve stolice bila savet, a ne ultimatum nije mnogo relaksirala uzavrelu atmosferu u ovdašnjoj javnosti. Ambasador Nemačke u Beogradu Aksel Ditman u intervjuu za NIN, odgovarajući na pitanje da li se i u Evropskoj uniji pozicija Srbije doživljava onako kako je to u prvi mah interpretirao Hojt Ji, kaže da je Srbija donela stratešku odluku da postane članica Evropske unije, te da je Unija podržava u sprovođenju reformi i ostvarivanju tog cilja. „U martu ove godine je i Evropski savet još jednom potvrdio evropsku perspektivu Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Sjedinjene Američke Države takođe podržavaju put Srbije u EU. Za taj proces važi: zemlja koja želi u EU stiče mnogo prava, ali postoje i obaveze. Kriterijumi za članstvo moraju da budu ispunjeni“, ističe Ditman. Da li za EU predstavlja smetnju odnos Srbije i Rusije? Za pristupanje Evropskoj uniji Srbija mora da ispuni određene uslove. Od centralnog značaja je vladavina prava, ali mi u EU imamo i zajedničke spoljnopolitičke stavove i Srbija korak po korak mora da usvoji te stavove, a u momentu kada postane punopravna članica, jasno je da ih mora u potpunosti preuzeti. Ponekad u EU donosimo zajedničke teške odluke koje su ujedno i kompleksne i naravno da očekujemo da i nova zemlja članica u trenutku pristupanja u potpunosti poštuje te odluke. Na osnovu toga Srbija svakako ima mogućnost da neguje i održava bliske odnose s trećim zemljama, pa i sa Rusijom. Koliko je održiva politika neutralnosti koju pokušava da vodi Vlada Srbije i šta mislite o činjenici da je Srbija među retkim zemljama koja ima za cilj članstvo u EU, a nije uvela sankcije Rusiji i smatrate li da će jednog trenutka morati to da uradi? Poštujemo poziciju srpske vojne neutralnosti. Nezavisno od toga imamo već sada veoma tesnu saradnju u bezbednosnoj politici. Postoje mnogobrojne misije pod mandatom Ujedinjenih nacija i Evropske unije u kojima Srbija učestvuje sa nekoliko stotina vojnika. Pomenuo bih kao primer misiju u Maliju u kojoj su srpski i nemački vojnici u jednom kontingentu. I odnosi sa NATO su bliski. Srbija ima Individualni akcioni plan partnerstva i učestvuje u više od 20 vežbi sa NATO ili pojedinim njegovim članicama. Dakle, saradnja je već sada bliska, ali u momentu pristupanja Evropskoj uniji Srbija mora u potpunosti preuzeti zajedničke spoljnje i bezbednosnopolitičke stavove Unije. Utisak je da Srbija trpi pritiske i iz Moskve. Da li ovaj prostor postaje poprište odmeravanja snaga velikih sila? Srbiju ne vidim između Istoka i Zapada, već na putu ka EU. Zbog toga ona mora da sprovede zahtevne reforme. Ostvarenje tog strateškog cilja se isplati jer je dovoljno pogledati neke parametre. Preko dve trećine trgovinske razmene Srbija ostvaruje s Unijom, preko tri četvrtine investicija dolaze iz preduzeća iz EU. Evropska unija je daleko najveći donator Srbije sa projektima vrednim više od pet milijardi evra, a polovina tih sredstava su dotacije, a ne krediti. Dodatno tome, članice Evropske unije pružaju pomoć na bilateralnom nivou, s tim što je Nemačka najveći bilateralni donator u Srbiji sa 1,8 milijardi evra finansijske pomoći od 2000. godine. Dakle, ovi podaci pokazuju i u praksi koliko je bliska saradnja Srbije sa Evropskom unijom već sada i da se isplati članstvo u EU. Da li Amerika preuzima rešavanje kosovskog pitanja, a EU sve to posmatra prilično pasivno? Ne delim to mišljenje jer se pregovori o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa vode uz posredovanje visoke predstavnice EU. Svakako je važno da SAD podržavaju dijalog o normalizaciji odnosa. Ključno pitanje napretka Srbije prema EU jeste dijalog s Kosovom. Ako je suditi prema stavovima Hojta Jia rešenje tog pitanja će biti ubrzano. Postoji li prema vašem mišljenju model koji bi zadovoljio i Srbe i Albance? Stav EU o Kosovu je nedvosmislen – cilj je sveobuhvatna normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. Postoji čitav niz sporazuma koje treba implementirati - ovih dana je to učinjeno sa sporazumom o pravosuđu, što veoma cenimo. Neke druge stvari su još otvorene, a treba da budu implementirane, poput formiranja Zajednice srpskih opština. Pored toga, važno je rešiti načelna pitanja o budućim odnosima. Zato je ovih dana započeta značajna unutrašnja debata u Srbiji o Kosovu. Nadamo se da će se što više aktera uključiti. Nedavno ste govorili upravo o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, te da Srbija i Kosovo treba da zaključe pravno obavezujući sporazum. Kazali ste i da je to preduslov za člansto Srbije u EU, jer Brisel ne može da uvozi nerešen konflikt. Da li je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma eufemizam za priznavanje Kosova, budući da podrazumeva i stolicu za Kosovo u UN? Pregovaračkim okvirom na koji je i Srbija dala saglasnost utvrđeno je da je jedan od uslova za pristupanje Srbiji EU sveobuhvatna normalizacija odnosa, uključujući i potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma. To je važno, jer ne možemo da u EU uvezemo otvoren konflikt. Sveobuhvatna normalizacija odnosa je pre svega važna za stabilnost u regionu i za poboljšanje životnih uslova ljudi na Kosovu, naročito Srba koji žive na Kosovu. Na koji način će se to pojedinačno regulisati nije utvrđeno i to i jeste tema pregovora između Srbije i Kosova. Da li to podrazumeva i stolicu za Kosovo u UN? Sveobuhvatna normalizacija odnosa po nama uključuje i saradnju na međunarodnom nivou. Nemačka je priznala Kosovo i stoga podržava njegovo članstvo u međunarodnim organizacijama, ukoliko su ispunjeni uslovi za to. To važi i za Ujedinjene nacije. Da li će se od Srbije tražiti i eksplicitno priznavanje Kosova? Evropska unija kao jedan od uslova pre pristupanja Srbije EU traži sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, ništa drugo. To znači da između Srbije i Kosova moraju biti regulisani svi aspekti budućih odnosa. Bivši predsednik Srbije Boris Tadić tvrdi da je svojevremeno odbio predlog kancelarke Angele Merkel o ukidanju svih srpskih institucija na severu Kosova i da ga je to koštalo gubitka podrške, a kasnije i vlasti. Kako objašnjavate činjenicu da Vučić uživa podršku kancelarke Merkel? Nemačka podržava Srbiju na njenom putu ka Evropskoj uniji. U tome sarađujemo sa aktuelnom Vladom Srbije koja je izabrana na opštim parlamentarnim izborima. Boris Tadić je do 2012. bio predsednik Republike i nije ponovo izabran na tu funkciju. Tu demokratsku odluku birača u Srbiji svakako poštujemo. Još jednom – da li je Boris Tadić izgubio podršku kada je odbio da ukine srpske institucije na severu Kosova? Nemačka ne podržava pojedine političare ili stranke, već sarađujemo kao fer i pošten partner sa Srbijom kao državom. Državni vrh Srbije se bira u demokratskim izborima. Sada je važno usmeriti pogled u budućnost i postići sveobuhvatnu normalizaciju. To je važno za čitav region i za Srbe koji žive na Kosovu. Kako objašnjavate to što EU pune četiri godine ne čini ništa da kosovske vlasti ispune deo Briselskog sporazuma, koji podrazumeva formiranje Zajednice srpskih opština? Svi dogovori u sklopu Briselskog sporazuma moraju biti primenjeni i u to spada i formiranje ZSO. To je opštevažeći princip. Kada će biti formirana ZSO, prošlo je već četiri godine? EU kao posrednik u tim pregovorima se intenzivno zalaže za to. Kancelarka Merkel obezbedila je četvrti mandat na nedavnim izborima. Još ne znamo kako će izgledati nova vlada Nemačke, ali je izvesno da će određenih promena biti. Može li prekompozicija kabineta da utiče na odnos prema Srbiji? Trenutno se vode prvi preliminarni razgovori među strankama, ali ubeđen sam da će se formirati nova vlada koja će i nadalje podržavati evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana, naročito Srbije. Za to pristupanje postoje jasni kriterijumi koje Srbija mora da ispuni. Ponekad se u toj raspravi stiče utisak da je važno samo Kosovo, a to nije tačno. Presudno za pristupanje Srbije Uniji je vladavina prava i sprovođenje unutrašnjih reformi. EU nije klub privrednika, već zajednica koja podrazumeva zajedničke vrednosti i vladavina prava je tu ključna. Pri tome, mislim na pitanja kao što su nezavisnost pravosuđa, kao npr. prilikom imenovanja tužilaca i sudija ili efikasnost pravosuđa i trajanje sudskih postupaka. Isto tako, mislim na borbu protiv korupcije gde sudovi na kraju postupka donose pravosnažne, izvršne sudske odluke, mislim i na slobodu medija, da li, na primer, u različitim medijima postoji mogućnost da se čuju kritički tonovi ili da li postoje okvirni uslovi za javno oglašavanje u medijima. Sve su to reformski koraci u čijoj implementaciji blisko sarađujemo sa Srbijom kao partneri i gde vidimo da ima još dosta posla. Kako vidite budućnost EU, posebno u kontekstu događaja u Kataloniji? Postoji li opasnost od domino efekta, imajući u vidu da separatističke tendencije postoje i u drugim zemljama? Dešavanja u Kataloniji predstavljaju veliki izazov za Španiju i stvar se mora rešiti u okviru španskog ustava. Ne vidim da bi to moglo izazvati domino efekat u EU. Upravo suprotno - mislim da će proces ići u drugom smeru. Kad pogledamo bregzit, iako žalimo zbog odluke Britanaca, vidimo jasnu reakciju ostalih zemalja članica EU, koje su sele za sto kako bi zajedničkim snagama dalje jačale Uniju. Već vidimo prve rezultate, npr. u zaštiti spoljnih granica ili u bezbednosnoj politici. Nas spaja zajedničko uverenje da velike probleme i velike izazove, kao što su klimatske promene, terorizam ili migracije, možemo samo zajednički da rešimo; nijedna zemlja to ne može sama. U čemu se, po vašem mišljenju, razlikuju slučajevi Katalonije i Kosova? I jedan i drugi region su imali atribute državnosti, i jedni i drugi su se opredelili za otcepljenje, ali je EU različito tretirala ova dva slučaja, tvrdeći da je Kosovo presedan... Zaista verujemo da je reč o dva različita slučaja. Kosovo je slučaj sui generis koji je nastao u specifičnom kontekstu. Albansko većinsko stanovništvo na Kosovu je godinama trpelo pritisak Miloševićevog režima, što je na kraju dovelo do oružanog konflikta. Nakon toga je formirana uprava UN i posle dugotrajnih pregovora i pokušaja da se pronađe rešenje uz posredovanje UN i „trojke“, većina država se odlučila za priznanje Kosova. Ti slučajevi su dakle veoma različiti. Za Srbiju i Kosovo je sada važno da usmere pogled u budućnost i da postignu sveobuhvatnu normalizaciju odnosa. Šta mislite o ideji Evrope u više brzina, mnogi su ovu platformu francuskog predsednika Emanuela Makrona doživeli kao podelu na bogatu i siromašnu Evropu? Kad pogledamo EU, već sada možemo primetiti više brzina. U jednom delu Unije postoji šengenski prostor. Takođe, ima zemalja koje su članice evrozone. Uvek će biti država koje će brže napredovati, ali isto tako mora uvek da postoji mogućnost da se druge članice EU priključe u kasnijim fazama. Nemačka je definitivno i najveći donator i najveći investitor u Srbiji. Istovremeno, kancelarka Merkel jasno se zalaže za ulazak Srbije u EU. Zbog čega Nemačka tako snažno podržava Srbiju? Podržavamo strateški cilj svih zemalja Zapadnog Balkana da postanu članice EU, jer je to i u našem interesu. Sarađujemo sa ovim regionom kao ekonomskim prostorom, ali mi i politički sarađujemo sa zemljama Zapadnog Balkana. U tome Srbija kao najveća zemlja igra važnu ulogu. Najbolji okvir za tu saradnju, koja jeste u našem interesu, jeste Evropska unija. Za članstvo u EU treba da budu ispunjeni jasni kriterijumi. Pri tome će Nemačka biti fer i pouzdan partner. Podržavamo regionalnu saradnju, npr. u okviru Berlinskog procesa. Dozvolite da u tom kontekstu dodam još jednu stvar koja važi za čitav region, a ne samo za Srbiju. Kada pogledamo natrag u najnoviju istoriju, vidimo duboke rane. Jedna od najvažnijih stvari je pomirenje i suočavanje s prošlošću. Za tako nešto potrebno je slati pozitivne signale i uzimati u obzir i žrtve druge strane. Zato smatramo da je važno u tom pogledu poslati prave signale. Angažovanje generala Lazarevića na Vojnoj akademiji je, po našem viđenju, bilo pogrešan signal.