Ne želim!

Ne pristajem, rečenica je koju je na papir stavio sudija Zoran Ivošević pre više od dvadeset godina, tačnije 1996. objavljujući tekst u tada malobrojnim slobodnim medijima, u režimu koji je na sudije gledao kao na svoj plen, koje treba disciplinovati i potčiniti. Odjek jednog glasa „ne pristajem“, kojem su se tada pridružile brojne sudije, osnivajući Društvo sudija Srbije, uz kodeks koji i danas možete sa ponosom čitati, veliko je nasleđe u borbi za nezavisno pravosuđe i velika obaveza i odgovornost pred svima koji danas promišljaju o pravosuđu. Izmene Ustava u oblasti pravosuđa predviđene sada već čuvenim Akcionim planom za poglavlje 23, neophodne su jedino kako bi se povećala nezavisnost pravosuđa, uklonio politički uticaj iz pravosuđa, ojačali sudovi i tužilaštva i to je jasno napisano i u stavu Venecijanske komisije, najvišeg tela koje razmatra propise zemalja članica Saveta Evrope, poštujući najviše standarde koje Savet Evrope postavlja. Ono „ne pristajem“, danas postaje „ne želimo“, prilagođeno vremenu i započetim demokratskim procesima u Srbiji? Naime, Ministarstvo pravde je s proleća organizovalo prvi okrugli sto o izmeni Ustava, pozvalo sve zainteresovane da pošalju obrazložene predloge za izmenu Ustava u delu koji se tiče pravosuđa, što smo i učinili. Izrađeno je desetak ozbiljnih papira, koja su uradila strukovna udruženja sudija, tužilaca i sudskih pomoćnika i organizacija civilnog društva. Ti radovi su na poziv Ministarstva pravde predstavljeni tokom leta u Palati Srbija, na pravom mestu, uz pažnju javnosti, uz medije, predstavnike izvršne vlasti. Gde nastaje problem? Do sada, već dolazi zima, očekivali smo da se jasno kaže koji su stavovi Vlade o izmenama Ustava u delu pravosuđa, da se daju komentari na predloge i da se pokažu proizvodi radne grupe za izmenu Ustava, ukoliko je formirana i ukoliko zaista radi. Umesto toga, dobili smo ćutanje, a potom, na okruglim stolovima koje je ministarstvo pravde organizovalo širom Srbije, teme koje su birane nisu imale dovoljno dodirnih tačaka sa Ustavom i najavljenim izmenama u pravcu omogućavanja nezavisnosti pravosuđa. Zbog toga smo odlučili da se povučemo dok se jasno ne kažu stavovi Vlade o predlozima koje smo dali. Iz dijaloga o Ustavu povukli su se Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za pravosudna istraživanja, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, Asocijacija pravosudnih savetnika i Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM, većina organizacija koja je pisala predloge. I tu nije kraj. Ne želimo da učestvujemo u nečemu što je prazan sto. To je poruka državi. Naša spremnost za borbu za punu podelu vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, za položaj sudija i tužilaca i njihovu nezavisnost. Ovo je poziv, apel, da se ponovo uspostavi dijalog, koji mora biti dvosmeran. Uradili smo domaći zadatak, ponudili svoje viđenje izmena Ustava o pravosuđu i s pravom očekujemo odgovor i rad sa druge strane, papir, predlog izmene Ustava. Drugi razlozi za izmenu Ustava, van oblasti pravosuđa su takođe navedeni na raspravama koje smo organizovali kao civilno društvo, jer Ustav iz 2006. obiluje propustima, donet je bez rasprave, a plod je tadašnjeg političkog trenutka, bez jasne želje da odredi pravac države. To smo i pre nekoliko dana zaključili na izuzetno posećenom okruglom stolu koji su organizovali Fondacija centar za demokratiju, Fondacija za otvoreno društvo, Beogradski centar za ljudska prava i YUCOM. Stoga očekujemo da ne prođe još mnogo godišnjih doba, pre nego što dobijemo predlog izmena Ustava, kako bi javna rasprava zaista započela o tom dokumentu, ne samo sa strukovnim udruženjima sudija i tužilaca i organizacijama civilnog društva, već i da pojasnimo građanima šta im donosi izmena Ustava, da li i oni na to „pristaju ili ne pristaju“, da li će za taj tekst reći „moj Ustav“, vrednovati ga i u potpunosti poštovati. Veliki je to posao, Ustav se, kao ni Rim, ne stvara za dan, osim izuzetka 2006, kada ga čak ni poslanici nisu valjano videli, ali to zaista s pravom očekujem i zahtevam, mora predstavljati samo izuzetak. Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava