Kompanije i država na istom zadatku

Siromašne zemlje daleko su bolje od bogatih u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja do 2030, koje su Ujedinjene nacije usvojile pre 14 meseci. To pokazuje najnoviji izveštaj, koji je za potrebe međunarodne Mreže za održivi razvoj i nemačke fondacije Bertelsman Štiftung pripremio čuveni svetski ekonomista DŽefri Saks. U tom izveštaju su zelenom bojom označene zemlje koje su napredovale u ostvarivanju svih 17 ciljeva održivog razvoja (siromaštvo, klimatske promene, bolesti, ekologija, nejednakost...), dok su zemlje sa manjim napretkom označene žutom, narandžastom i crvenom bojom. Iako na prvi pogled može delovati apsurdno, Kambodža, u kojoj petina populacije živi sa manje od 1,9 dolara dnevno, dobila je jednu zelenu boju, Španija obilje narandžastih, dok je od Italije gora samo Venecuela. Na iznenađenje većine nedovoljno upućenih u način na koji se meri indeks održivog razvoja Burundi, čak i Sirija i Ruanda, bolje su ranigirane od Singapura. Sjedinjene Države imaju iznenađujući broj crvenih i žutih oznaka, što ih je smestilo na 42. mesto od 157 rangiranih zemalja. Zapravo, SAD nisu ni za jedan od 17 ciljeva zaslužile „zeleno“, po čemu su rame uz rame sa Grčkom, Italijom, Meksikom, Španijom i Turskom. Bjorn Lomborg, gostujući profesor na Poslovnoj školi u Kopenhagenu u autorskom tekstu za Project Syndicate navodi da oko 795 miliona ljudi u svetu nema dovoljno hrane za zdrav i aktivan život. „To znači svaki deveti čovek na planeti. Većina njih živi u razvijenim zemljama, gde je 12,9 odsto ljudi neuhranjeno“, ističe Lomborg i konstatuje da je problem ostvarivanja ciljeva održivog razvoja to što nisu definisani prioriteti. „Postoji 17 glavnih ciljeva u okviru kojih postoje brojni drugi ciljevi, ukupno 169, a ukoliko se ne targetiraju najvažniji biće ih nemoguće ostvariti. Upravo je to razlog ovih loših rezultata razvijenih zemalja“, zaključuje Lomborg. Bradford Delong, profesor ekonomije na Univerzitetu Berkli, objašnjavajući slab napredak podseća na izjavu Fridriha Velikog, nekadašnjeg kralja Pruske: „Onaj koji brani sve, ne brani ništa“. Naime, osnovna zamerka i ovog ekonomiste jeste previše postavljenih ciljeva, što državama onemogućava da se fokusiraju na najvažnije. „Živimo u svetu koji je bogatiji u odnosu na sve ranije periode. U teoriji, trebalo bi da bude lakše da se obezbedi da svi ljudi na planeti imaju dovoljno hrane i zdravstvenu negu kako bi živeli normalno. Potrebno je edukovati ljude da učine najbolje što mogu koristeći moderne tehnologije. I drugi resursi bi trebalo da im budu pristupačni. Svima bi trebalo da bude jasno, pa i najbogatijima u društvu, da udobnost u starosti i prosperitet budućih generacija znači i da se plaća dovoljno poreza koji bi se ravnopravno raspoređivao i omogućavao stvarni rast“, poručuje Delong u autorskom tekstu za Project Syndicate. U najnovijem izveštaju Srbija je na 37. mestu sa indeksom od 73,6. Tri „zelene“ linije dobila je za smanjenje siromaštva, čistoću voda i smanjenje nejednakosti, dok su se „rubrike“ predviđene za klimatske promene i ekonomski razvoj pošteno „zacrvenela“. Koncept održivog razvoja, međutim, nije pitanje samo za države potpisnice pomenute Agende održivog razvoja do 2030, među kojima je i Srbija, već i za kompanije. „Stručnjaci kažu da za deceniju ili dve, kompanije koje ne budu poslovale shodno principima održivog razvoja neće ni postojati na globalnom tržištu“, upozorio je Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma, člana nemačke Štada grupe, prilikom nedavnog predstavljanja Izveštaja o održivom razvoju te kompanije. Hemofarm je, inače, jedna od samo pet kompanija u Srbiji koje objavljuju verifikovan izveštaj o održivom razvoju i jedna od dve domaće kompanije koje postižu najviše rezultate u pomenutoj oblasti. Već treću godinu zaredom kompanija dobija najvišu ocenu (ekvivalent A+) za primenu održivog razvoja u poslovanju, a ove godine izveštaj nazvan „Kad reči postanu dela“ je verifikovala renomirana konsultantska kuća KPMG. Izveštaj je urađen u skladu sa najzahtevnijim GRI G4 standardom, a predstavljeno je 87 indikatora. U kojoj meri je izveštavanje o održivom razvoju važno pokazuje i činjenica da Londonska berza poseduje indeks koji označava kompanije koje imaju ovakve izveštaje. Stručnjaci tvrde da su baš te kompanije lideri u svojim oblastima i da postoji snažna korelacija između poslovanja po principima održivog razvoja i postizanja poslovnog uspeha. „Za Hemofarm održivi razvoj nije ništa novo, već način na koji posluje svaki dan. Održivi razvoj je priča o tome kako da budemo bolji u svemu što radimo, da više poštujemo ljude i zajednicu u kojoj radimo i živimo, da štedimo resurse i čuvamo životnu sredinu“, kategoričan je Zeliger, po čijim rečima takvo poslovanje ne podrazumeva samo zaštitu životne sredine već i način na koji se kompanije odnose prema zaposlenima, da li doprinose razvoju društvene zajednice i budućim generacijama - zapravo sve ono što i jesu definisale Ujedinjene nacije kao zadatke država. On je ukazao i na značaj održivog razvoja u smislu pridruženja Srbije Evropskoj uniji i precizirao da nemačka ambasada podržava Srbiju i u toj oblasti. U izveštaju „Kad reči postanu dela“ navodi se da pogoni Hemofarma spadaju u 20 odsto energetski najefikasnijih u svetu u svojoj kategoriji. Uz to kompanija iz Vršca je 2016. postavila novi rekord sa 221,1 milion proizvedenih pakovanja, a Hemofarm u ukupnom izvozu lekova iz Srbije učestvuje sa čak 74,5 odsto. Uz podsećanje da je jedan od ciljeva održivog razvoja ravnopravan tretman žena i sprečavanje diskriminacije, Sanda Savić, direktorka korporativnih poslova i komunikacija Hemofarma ističe da više od polovine zaposlenih u toj kompaniji čine žene, a njihov udeo u menadžmentu je čak 60 odsto. U prilog tvrdnji da im je bezbednost na radu na prvom mestu, navodi da je 2016. povećan broj zaposlenih za pet odsto, a nastavljen je trend smanjenja broja povreda na radu. „Uz to, kad god je to moguće proizvode pakujemo u pakovanja od recikliranog kartona, a zahvaljujući upravo tom recikliranom pakovanju iz Hemofarma neke članice Štada grupe, na primer u Francuskoj, dobile su podsticaje tamošnjih vlada“, kaže Sanda Savić. Hemofarm je samo lane izdvojio oko 50 miliona dinara za podršku zdravstvu, obrazovanju, kulturi i sportu, koje je pomogao kroz aktivnosti svoje Fondacije. Kroz kampanju „Najvažniji poziv u životu“, koja za cilj ima podizanje svesti u društvu o značaju doniranja organa, ova kompanija i njena Fondacija su se borile za direktnu održivost – života. Za taj projekat su početkom godine dobili i glavnu nagradu za filantropiju VIRTUS, koju im je uručila tada ministarka državne uprave i lokalne samouprave, aktuelna premijerka Ana Brnabić. Hemofarm i Hemofarm Fondacija su, prema oceni žirija, tokom 2016. podigli pažnju javnosti na probleme sa kojima se suočavaju ljudi na listama čekanja za novi organ i uticali na kreiranje pozitivnog odnosa prema donošenju novog zakona o transplantaciji, zbog čega im je i dodeljena nagrada. Kompanije, međutim, često ističu da postoje i zakonske prepreke koje spotiču poslovanje po principu održivog razvoja te da država isto tretira kompanije koje se pridržavaju tih principa i one koje ih „ignorišu“. Osim toga, Nacionalna strategija održivog razvoja usvojena 2008. važi do kraja ove godine, a nova još uvek nije usvojena.