Vučićev lapot nad herojima

Da u novembru 2014. nije bilo smanjenja i da je prosečna penzija u tri poslednje godine bila ista kao i pre fiskalne konsolidacije, svaki od 1,7 miliona penzionera u Srbiji bi sada imao na raspolaganju dodatnih 444 evra, pokazala je računica NIN-a. Ako se ta „ušteda“ pomnoži sa 1,7 miliona penzionera, ispada da je država u prethodne tri godine smanjila svoje rashode na teret penzionera za više od 750 miliona evra. Prosečna penzija pre početka mera štednje bila je 201 evro, već 2015. skliznula je na 188, naredne na 187, a u prvih osam meseci je blago porasla na 191 evro, s tim što je to delom posledica jačanja domaće valute - od početka februara do kraja avgusta vrednost evra pala je sa više od 124 na 119 dinara. Zbog toga je svaki penzioner u proseku 2015. primio 156 evra manje nego godinu dana ranije, 2016. se taj minus povećao na 168 evra, a ove godine će zaostatak biti oko 120 evra. Taj gubitak u 2017. će, ipak, biti manji za 42 evra s obzirom na to da je ovih dana svim penzionerima isplaćena jednokratna pomoć od 5.000 dinara, ali ostaje utisak da su najstariji podneli najveći teret sređivanja stanja u javnim finansijama zemlje. To ne kriju ni zvaničnici. „Vi ste svojom žrtvom, trpeljivošću i strpljenjem ulagali u budućnost Srbije i svoje dece, vi ste pravi junaci, lideri i hvala vam što ste razumeli šta moramo da radimo“, poručio je u februaru 2016. tadašnji premijer Aleksandar Vučić penzionerima i zamolio ih da „ostanu energija i snaga Srbije“. Pre nekoliko dana predsednik Srbije izjavio je da će već početkom naredne godine, posle povećanja od pet odsto, 86,6 odsto penzionera imati „veće penzije nego ikad“. Precizirao je da će svi penzioneri koji su pre mera štednje primali do 37.100 dinara sa povišicom od pet odsto imati „značajno veće ili nešto veće penzije“. Oko 110.000 penzionera sa primanjima do 40.000 dinara imaće, po Vučićevim rečima, za 100, 200 ili 300 dinara niže penzije, dok će 173.000 penzionera, čija su primanja pre novembra 2014. bila veća od 40.000 dinara i dalje imati niže penzije. Neočekivano, premijerka Ana Brnabić je veći optimista i od predsednika. Ona je, odgovarajući na pitanja poslanika u Skupštini Srbije izjavila da će od 1. januara penzije za 90 odsto penzionera biti veće nego što su bile 2014, pre mera fiskalne konsolidacije. Uvidom u Statistički mesečni bilten Fonda PIO za avgust, NIN je utvrdio da penziju manju od 15.000 dinara još uvek prima skoro pola miliona ljudi – s tim što 131.193 penzionera ne dobijaju ni 10.000 dinara - a sa manje od 25.000 dinara mesečno živi više od milion najstarijih. Baš na njih je Vučić i mislio kada je rekao da će oni od januara naredne godine imati penzije veće nego ikad. Cifre, međutim, govore drugačije. Pre punih pet godina, u decembru 2012. penzije manje od 25.000 dinara primalo je 800.000 penzionera. Danas je takvih za četvrtinu više, što je nedvosmislen dokaz sve lošijeg materijalnog položaja najstarijih. Uz to, 25.000 dinara u decembru 2012. i u jesen 2017. ne vrede isto. U međuvremenu su potrošačke cene porasle za više od 10 procenata – pa je za toliko opala i kupovna moć onih penzionera čija su primanja ostala ista. Šta tek reći za one koji su se našli u „makazama“ – rasta cena i smanjenja penzija? Ovakva nezgodna pitanja, a moguće i još nezgodnije odgovore Vučić je pokušao da predupredi kada je preko TV Pinka bez uvijanja objasnio svoje stanovište: „Baš briga svakog građanina Srbije šta će da napišu NIN, Miškovićevo Vreme, nedeljnik ovaj ili onaj, Danas, bilo ko, ako on zna da će od mene da čuje... on će da vidi šta su moji stavovi i ne treba mu dodatno objašnjenje, niti ta vrsta posrednika“. Za one koje to, ipak, zanima NIN je na osnovu zvaničnih podataka Ministarstva finansija izračunao da su prosečna primanja penzionera za nepune tri godine realno pala za skoro sedam odsto, uprkos tome što su u dva navrata penzije povećane, za 1,5 odsto ove i 1,25 procenata prošle godine. Samim tim ni povišica od pet odsto neće biti dovoljna da nadoknadi taj zaostatak od sedam procenata. Na stranu to što penzije nisu počele da gube svoju vrednost početkom mera fiskalne konsolidacije. Strmoglav pad je počeo mnogo ranije, neposredno nakon inicijalnog zločina, kada je tadašnji predsednik Boris Tadić i lider DS-a „istorijsko pomirenje“ sa SPS-om i PUPS-om „platio“ odlukom vlade Mirka Cvetkovića da se jednokratno povećaju penzije za 10 odsto, a potom i redovnim usklađivanjem sa inflacijom i to baš u trenutku kada je ceo svet upao u finansijsku krizu, u jesen 2008. Vlada Srbije poput noja držala je glavu u pesku i 2009, u kojoj su penzije još realno povećane za 3,3 odsto - za te dve godine više od 18 procenata – a onda su kola nezadrživo krenula nizbrdo i još se nisu zaustavila. Ove jeseni, posle čitavih osam godina, tokom kojih klize samo nadole, prosečne penzije su realno za čak 26,8 odsto manje nego što su bile krajem 2009. I realno su manje za skoro devet procenata nego što su bile dok su naivni penzioneri trljali ruke zbog povišica, dok su pojedini ekonomisti upozoravali da u ekonomiji nema besplatnog ručka i da će najdeblji kraj izvući upravo oni u čije je ime i za čiji je navodno račun koalicija SPS-PUPS insistirala, a DS pristao na povećanje penzija. Još neki parametri nedvosmisleno ukazuju da bi se oni koji čvrsto veruju da će već za nekoliko meseci imati primanja „veća nego ikad“ mogli razočarati. Iako vlast tvrdi da najviše vodi računa upravo o najstarijima, niko do sada nije ponudio valjan odgovor na pitanje kako je onda moguće da i u avgustu ove, kao i u decembru 2013, minimalnu penziju od oko 115 evra ili manje od toga prima skoro 450.000 penzionera. NJih teško da će utešiti Vučićeve reči da je „Grčka 11 puta smanjivala penzije, a u Srbiji su smanjene samo jednom, i to zbog neodgovorne politike bivšeg režima“. Oni sa većim primanjima, a predsednik ne propušta priliku da u njih ubroji i svoje roditelje, imaju svoje razloge za nezadovoljstvo, jer je na nekima od njih država uštedela i više hiljada evra. No, s obzirom na to da samo nešto više od šest odsto penzionera ima penziju veću od 55.000 dinara, strankama na vlasti je korisnije, naročito pred izbore, da mnogo više računa vode o interesima 15 puta brojnije populacije sa primanjima manjim ili blizu proseka. A i što bi posebno brinula za one čije su penzije veće od 110.000 dinara, kada ih je u Srbiji samo troje? Pri tome samo rekorder ima jedva hiljadu evra, dok je u decembru 2012. penzijom većom od hiljadu evra mogao da se pohvali 151 penzioner u Srbiji. NIN-ova računica pokazuje da ni posle povećanja od pet odsto januarska primanja 86,6 odsto penzionera neće realno biti veća nego ikad dosad. Još uvek će u evrima, ili po kupovnoj moći, penzije za sedam do deset odsto biti manje nego 2008. i 2009, kada je inicijalni zločin i napravljen. A ako je predsednik Vučić mislio da će penzije bar nominalno, u dinarima, biti najveće, ima još penzionera koji se sećaju hiperinflacije i vremena kada su svi bili – milijarderi. I ne bi voleli reprizu.