Nema dijaloga u medijskom mraku

Još od cepanja SRS i stvaranja SNS, a posebno od trenutka briselskog čestitanja Tomislavu Nikoliću na pobedi na predsedničkim izborima 2012. tri sata pre zatvaranja birališta – teku Vučićeve obaveze prema Zapadu kome duguje svoj dolazak na vlast. Lažni dijalog o Kosovu i Metohiji koji je Vučić pokrenuo odmah po stupanju na predsedničku dužnost siguran je znak da je vreme isteklo – data obećanja moraju da se ispune do kraja i to što pre. U zemlji u kojoj vlada medijski i parlamentarni mrak, u kojoj više ne postoji nijedna politička emisija na televizijama sa nacionalnom frekvencijom u kojoj se sučeljavaju vlast i opozicija - bezobrazno je govoriti o nekakvom unutrašnjem dijalogu. U političkom sistemu u kome je jedan čovek predsednik države, predsednik najveće vladajuće stranke, do pre neki dan i koordinator svih tajnih službi bezbednosti, dok u slobodno vreme obavlja i posao predsednika Vlade – ko može da poveruje u Vučićeve iskrene namere da o bilo čemu sa bilo kim vodi dijalog? Vučić nije čovek dijaloga, već fanatik monologa i propagande. On je sve vreme od kada je na vlasti zapravo ostao samo ministar za informisanje. Šta je sa obećanjem SNS iz 2012. da će nakon dolaska na vlast poništiti sve dotadašnje sporazume o KiM koje je u vreme Borisa Tadića potpisao Borko Stefanović? Koga su – umesto toga - SNS i SPS pre četiri godine pitali da odu još dalje od Tadića i potpišu antiustavne briselske sporazume? Zašto o tome ćuti Ustavni sud? U trenutku dok nas režimski mediji bezočno lažu da nikada nismo bolje živeli – što o tome ne povedemo unutrašnji dijalog? Što nije bilo dijaloga o poštenim i fer izbornim uslovima, ili o ravnopravnom medijskom tretmanu svih izbornih učesnika? Što već šest godina Vučić nije izašao ni na jedan direktan TV duel sa nekim iz opozicije - kad je tako veliki ljubitelj dijaloga? Zašto se u Narodnoj skupštini već više od godinu dana izbegava sednica o KiM, a lideri opozicije isključuju iz njenog rada? Ima i drugih sjajnih tema za dijalog: pogubno subvencionisanje stranih firmi i jeftina radna snaga, zelenašenje bankarskih derikoža, propadanje srpskog sela i poljoprivrede, bela kuga i odlazak mladih iz zemlje, kriminal i korupcija u vrhu SNS, ali ove teme nikako da dođu na dnevni red. Pravi dijalog o KiM treba da se vodi pred očima javnosti: u Skupštini i na RTS-u, ali toga nema. Zato što je sve najobičnija farsa i pokušaj da se napravi alibi za izdaju KiM i u ovaj sraman čin uvuku i drugi saučesnici. Na Vučićev kanabe najverovatnije će otići Čedomir Jovanović, Nenad Čanak i Vojislav Šešelj, kao predstavnici lažne, Vučićeve opozicije, kao i neko iz redova građanske opozicije po nagovoru Zapada, ali Dveri u tome neće učestvovati. Čemu žurba? Ako se jedino Vučiću u Srbiji žuri da se završi sa KiM - onda je jasno da on radi za interese EU, SAD i NATO kojima se zapravo žuri. Ako je Vučićev zadatak da završi sa Kosovom – to nije i naša obaveza! Neka svoje dugove prema onima koji su ga doveli na vlast plaća iz svog džepa, a ne preko leđa građana Srbije. Srpski pokret Dveri nedavno je predao Skupštini predlog Rezolucije o očuvanju KiM u sastavu Srbije, koji sadrži stavove iz kojih se jasno vidi naš odnos prema KiM. AP KiM je sastavni i neotuđivi deo Srbije, koji se trenutno nalazi pod okupacijom, o čemu bez odlaganja treba obavestiti međunarodnu javnost. Nijedan građanin Srbije koji se nalazi na javnoj funkciji nema pravo da potpiše obavezujući dokument kojim će pravno otuđiti KiM kao deo teritorije Srbije. Prekinuti pregovore u Briselu, poništiti sve briselske sporazume i temu KiM vratiti u SB UN, gde imamo saveznike u Rusiji i Kini. Vlada Srbije trebalo bi da preduzme sve radnje u cilju fizičkog povratka i boravka srpskog civilnog i vojnog osoblja na teritoriji KiM, saglasno sadržini Rezolucije 1244 SB UN. Obnoviti rad Ministarstva za KiM koje će u Vladi Srbije obavljati sve poslove državne uprave koji se odnose na funkcionisanje državnih organa i institucija Srbije na toj teritoriji, pomoć srpskom narodu, kao i povratak raseljenih na KiM. Predsednik Srpskog pokreta Dveri i narodni poslanik