Milosrdni davitelj

Na osnovu integralne verzije izveštaja o svemu što su otkrili o rušenju u Savamali, koju je tužilaštvu dostavio MUP, a KRIK objavio, bilo je teško zaključiti da li se radi o najkompetentnijoj i najlenjoj policiji „u istoriji“ ili o pokornim slugama državnog aparata. Čak i u Srbiji je delovalo neverovatno ono što smo iz tog izveštaja mogli da saznamo: da je MUP posvetio samo 13 dana istrazi o jedinoj pojedinačnoj domaćoj aferi koja se našla u izveštaju EP o napretku Srbije, da je saslušano 16 svedoka (među njima nisu gradski čelnici, direktori javnih preduzeća koji su ustupili resurse tokom rušenja, pa ni lica koja su javno tvrdila da imaju podatke), da nisu identifikovni napadači, da ih je mrzelo da lociraju čiji su telefoni bili na tom području i da čak nisu prepoznali ni kome pripada teška mehanizacija. Čelnici policije su, međutim, negirali da je to tačno i tvrdili da se „marljivo radi“ (direktor policije Vladimir Rebić) i da ne veruju da je tužilaštvo takav dokument dostavilo javnosti. Ministar Nebojša Stefanović je bio najglasniji u pokušajima da dokaže da je to samo jedan od izveštaja, iako je priznao da i ne zna šta je tačno objavljeno. Na pitanje da li to znači da su sklonjeni oni iz kojih se vidi da je policija radila i zašto se i oni ne daju na uvid, uzvratio je: „Ne dajem vam nijedan, neću da vam dam nijedan. Nemam u posedu nikakav, niti mi pada na pamet da vam bilo šta dajem iz istrage. Ne obavezuje me zakon da vam dam ništa iz istrage“. Iako je delovalo neverovatno da se objavi samo izveštaj koji bruka policiju, a da sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i ministar policije ne čini ništa da sa svog resora skine ljagu, NIN se obratio Prvom osnovnom javnom tužilaštvu sa pitanjem da li je objavljeni izveštaj jedini koji postoji, kao i da li je MUP u međuvremenu dostavio dodatne informacije koje je tužilaštvo tražilo. Iz tog tužilaštva NIN-u je stigao pisani odgovor: „Obaveštavamo vas da je MUP dostavio dva izveštaja povodom događaja u Savamali, te da je ovo tužilaštvo nakon njihovog razmatranja, a po dostavljanju spisa predmeta od strane Višeg javnog tužilaštva uputilo zahtev MUP-u za prikupljanje potrebnih obaveštenja sa tačno i konkretno određenim pitanjima na koja je ovom tužilaštvu potreban odgovor radi daljeg odlučivanja u tom predmetu. Takođe vas obaveštavamo da MUP po navedenom zahtevu još uvek nije dostavio izveštaj, a kako je policija organ otkrivanja učinioca, a tužilaštvo organ gonjenja učinioca, to će dalja odluka ovog tužilaštva biti doneta po dostavljanju novog izveštaja, a povodom konkretno određenih stvari koje je ovo tužilaštvo tražilo da se utvrde“. To što MUP nije dostavio tražena obaveštenja ne bi trebalo da nas čudi. Imajući u vidu kako je dosad radio, a i zahteve koju su postavljeni (od toga da se utvrdi ko su N.N. lica do informacije o postupanju policije u noći rušenja) svakako bi trebalo očekivati maksimalno dugu opstrukciju. Iznenađenje, međutim, i te kako predstavlja postojanje drugog izveštaja, zbog čega je NIN zamolio poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, čijim posredstvom je KRIK došao do izveštaja, za objašnjenje šta je tačno traženo. „Poverenik je, rešenjem broj: 071-01-2757/2017-03 od 11. 9. 2017, donetim po žalbi Vojinović Milice, novinarke Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK naložio Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu da imenovanoj dostavi kopije izveštaja koje je Direkcija policije MUP-a dostavila Višem javnom tužilaštvu u Beogradu povodom svih zahteva tog tužilaštva u vezi sa slučajem rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici koje je Više javno tužilaštvo prosledilo Prvom osnovnom javnom tužilaštvu. Postupajući po rešenju poverenika, Prvo osnovno javno tužilaštvo je dostavilo kopiju izveštaja Uprave kriminalističke policije, odeljenja za suzbijanje privrednog kriminaliteta od 14. juna 2017. Ovaj izveštaj je objavljen na sajtu KRIK-a. Prilikom donošenja rešenja, poverenik nije imao saznanja o tome koliko izveštaja postoji. Prvo osnovno javno tužilaštvo o tome se u toku postupka nije izjašnjavalo. Imajući u vidu da vas je, kako navodite, Prvo osnovno javno tužilaštvo obavestilo da je MUP dostavio dva izveštaja povodom događaja u Savamali, to bi moglo značiti (pod uslovom da je drugi izveštaj već tada bio u posedu Tužilaštva) da po rešenju poverenika nije postupljeno u celosti. U svakom slučaju, to nije smetnja da od Prvog osnovnog javnog tužilaštva zahtevom za pristup informacijama zatražite kopiju tog drugog izveštaja“, kaže Šabić. NIN je 14. novembra uputio zahtev Prvom osnovnom javnom tužilaštvu i zatražio kopiju drugog izveštaja koji će objaviti čim ga dobije. Ako ga dobije. Do pre nedelju dana ove ograde ne bi bilo, imajući u vidu da je, za razliku od Višeg tužilaštva u Beogradu, koje je uglavnom ignorisalo novinare i obraćalo im se samo sa zahtevom „ne pritiskaj“, osnovno tužilaštvo pokazalo i kooperativnost, i transparentnost, i profesionalnost. Dok je Više tužilaštvo plaćalo kazne i odbijalo da dostavi traženo, Osnovno je postupalo po nalogu poverenika. Takođe, na sajtu je objavljivalo saopštenja u vezi sa istragom o Savamali, o radnjama koje su preduzeli i koje očekuju od MUP-a. A onda je sasvim iznenadno, baš kada je javnost poverovala da je slučaj Savamala u rukama ljudi koji su zadržali samostalnost i integritet, objavljeno rešenje kojim su odbačena krivična dela tokom inauguracije Aleksandra Vučića, kada su silom uklonjeni pojedini novinari. Konkretno, Prvo osnovno javno tužilaštvo u ponašanju privatnog obezbeđenja SNS-a prema novinarima nije videlo ni elemente „ugrožavanja sigurnosti“, ni „nasilničkog ponašanja“. Ali je videlo nešto što je Dragoljub Draža Petrović, glavni urednik Danasa, opisao kako akciju spasavanja novinara pod imenom „Milosrdni davitelj“. Ili, kako u saopštenju tužilaštvo objašnjava: „Iz izjava građana svedoka očevidaca koji su 31. maja 2017. bili ispred Doma Narodne skupštine kako bi prisustvovali svečanom polaganju zakletve novog predsednika Aleksandra Vučića, proizlazi da su tom prilikom videli događaje koji su se desili i to one koji se tiču izvođenja pojedinih novinara iz mase, te su svi izjavili da bi došlo do mnogo većih incidenata i `linča`, samim tim i težeg telesnog povređivanja učesnika skupa, da ovi novinari, kao i neki građani nisu izvedeni iz mase“. Dakle, tužilaštvo je zaključilo da su momci iz obezbeđenja SNS-a, iako nisu bili vidno obeleženi, vidovnjaci kojima se u „mirnoj situaciji“ javilo koga će obožavatelji Vučićevog lika i dela „linčovati“. Ili je imalo dokaze da su određeni ljudi zbilja hteli da linčuju novinare, ali im to nije uzelo za zlo s obzirom na stranačku pripadnost? Ili ih je nenajavljeno posetio neko čiji je „predlog koji se ne odbija“ bio da se mišićno-intelektualna potpora SNS-a ne dira? Imajući u vidu sve što se sa pravom i pravnom državom dešava od događaja u Savamali do danas, najverovatnije je da je u pitanju ipak bio „predlog koji se ne odbija“. Dovoljno je samo se setiti kako je prošle nedelje iznenadno, u jeku velikih planova za borbu protiv korupcije, ali i provere zakonitosti finansiranja SNS-a, Majda Kršikapa bez ikakvog objašnjenja dala ostavku na mesto direktora Agencije za borbu protiv korupcije, pa da shvatimo da je Savamala bila samo ilustracija onoga što čeka svakoga ko nije obožavatelj predsednikovog lika. Ili preciznije – onoga ko želi da radi svoj posao.