Spasitelj sveta

Ko o čemu, opet, moram o padobrancima. U prošli četvrtak, srpski i američki padobranci su, pod budnim okom Vulina, izvršili desant na Kovin!? Valjda da oslobode nekog iz tamošnje ludnice kao da na slobodi nema isuviše ludaka, i to na važnim mestima u ovoj sluđenoj državi. Kad, sutradan, u petak, i moj Alek prisustvovao reprizi desanta, ovog puta, iznad Lisičjeg jarka. I verovatno se moj rođa Dmitrij Rogozin od te grdne sile uplašio pa je otkazao posetu Beogradu. Uh, već, slutim da će Alek, krajem decembra, opet, da cupka, dva tri sata, ispred Putinovog kabineta u Kremlju i da mu objašnjava kako mu je „rusofil“ Vulin uvalio američke padobrance. A možda će srpski i američki padobranci, uskoro, da izvrše desant na Belu kuću jer „nuklearni“ generali Pentagona, evo, i javno otkazuju poslušnost Donaldu Trampu. Nego, hvala nebesima, pojavio se Spasitelj sveta, mislim na davno izgubljenu sliku Leonarda da Vinčija. Na toj slici Isus u levoj ruci drži staklenu kuglu (!?), a desnom blagosilja svet kome, izgleda, nema spasa. I da li će Spasitelj tu staklenu kuglu ispustiti ili će se u nju ozbiljno udubiti? E, sad, Spasitelj sveta upadljivo liči na Mona Lizu, te su ga prozvali „muška Mona Liza“. Svrni-obrni, sve vodi ka tome da je Leonardo, na obe slike, „pozajmio“ svoj lik, na ovoj – Isusu Hristu!? To je uradio i Albreht Direr i umalo mu to nije došlo glave. Ali, njegov otac bio je ugledni bravar u Nirnbergu pa je dobro „podmazao“ popove. Za svaki slučaj, da bi se prašina slegla, mladi Direr se iz Nirnberga otisnuo u beli svet. Stigao je i do Venecije, kod sjajnog Belinija i ostalih venecijanskih slikara, a onda se uputio ka Milanu gde je Leonardo oslikavao Tajnu večeru u poznatom ženskom samostanu. I ko zna da gleda, primetiće da Isus, na ovoj Tajnoj večeri, liči na Albrehta Direra, da ima prepoznatljivu Direrovu raskošnu frizuru sa riđkastim kovrdžama koje mu padaju na ramena... Ali, gle, niko od istoričara umetnosti, od Vazarija do Keneta Klarka, ne spominje susret Leonarda i Direra u Milanu!? Pa, neće biti da je mlađani ženskaroš Direr zapucao, čak, u Milano da ganja tamošnje uličarke kada je imao na tacni raskalašne Venecijanke. Elem, Direr je u Milano dolazio po nacrte mašina za mučenje ljudi! K. G. Jung, moj guru i Švice, od radosti, kliče: „Bravo, bravo, moj dečače! To si genijalno prokljuvio! Jer, ko je, u ono vreme, bolje od tvog Lea poznavao anatomiju ljudskog tela i gde mu treba naneti najjači bol?! A otac Albrehta Direra nije li imao najugledniju bravarsku radnju u Nirnbergu, gde su se te mašine za mučenje izrađivale! Kad pogledaš kataloge tih monstruoznih mašina vidiš da su pravljene, uglavnom, u Milanu i Nirnbergu!? I nemoj da me samo pitaš zašto su tvoj Leo i Direr to radili! Nisu li obojica sebe slikali kao Isusa Hrista i morali su da se Vatikanu dodvore!“ Posle ovih Jungovih objašnjenja, od muke, pripije mi se rakija. Nategnem, onako, iz flaše šljivu koju sam od komšinice dobio, čak, iz Sjenice i tu ukapiram da mi je Bilja razredila rakiju vodom. I, sve strepim da mi ne razredi i Nikolino vino. To bi bio vinocid, a za to se, po meni, ide u Hag. Pijem špricer od rakije, a pred očima mi Isus, Direr i Leonardo, i, ne znaš, bajo, ko je od koga lepši. Ali, pazi šta je moja Crna uvrtela sebi u glavu: „Osećam da je za Spasitelja sveta, na aukciji u NJujorku, neki naš tajkun dao 450 miliona dolara. Nisi jedini koji zna da je Isusova mati bila makedonska kraljica Kleopatra. I, mani se Rogozina i američkih padobranaca! Raščivijaće se to, u Moskvi, krajem decembra. A dotle i ovi iz Pentagona, možda, sklone Donalda Trampa! Shvati, čoveče, sve ti je to špricer od rakije...“