Ožiljci koji ne zarastaju

Samo dan nakon što je osvojila najviše priznanje za najbolji dugometražni dokumentarni film na Festivalu IDFA u Amsterdamu za ostvarenje Druga strana svega, najnoviji broj NIN-a donosi ekskluzivni razgovor sa rediteljkom filma Milom Turajlić, koja govori o tome kako je od hronike porodičnog stana ispričala hroniku propasti našeg društva i jednog sistema, uz pomoć samo jednog svedoka – svoje majke Srbijanke Turajlić. Pobeda Mile Turajlić je najveći uspeh srpskog dokumentarnog filma u trideset godina dugoj istoriji ovog najprestižnijeg festivala dokumentarnog filma na tlu Evrope, cenjenog i u svetskim okvirima. U intervjuu za NIN Mila Turajlić, pričajući o filmu kaže: „Tek tokom snimanja uvidela sam da ideje sa kojima je naša generacija rasla i smatrala da su u tom trenutku bile normalne, zapravo uopšte nisu bile. Nije normalno da se kupuje benzin na kupone. Nije bilo normalno mnogo toga. Tek deceniju kasnije, shvatili smo koliko čitav život devedesetih nije bio normalan. Drugo, ono što mene frustrira dok pričam sa generacijom koja je tek danas stekla pravo glasa i koja meni sada priča kolike smo mi budale bili što smo šetali devedesetih i šta je uopšte falilo tom Miloševiću, omogućava mi da shvatim da mi zapravo nismo njima nikada ispričali šta smo to preživeli i da je krivica u tome isključivo na nama. Hajde onda još jedanput da se podsetimo šta se zapravo dogodilo… I treće, osetim se isfrustrirano svaki put kada sam negde na Zapadu i kada naletim na sliku Srbije onakvu kakvom je vide danas u svetu. Tek tada vidim koliko smo mi loše ispričali našu priču van granica. I tako sam pomislila kako zapravo nikada nisam videla ispričanu priču o nepristajanju, o čestitosti, o glasu razuma. I sada, kad me neko pita e kako je tebi bilo imam potrebu da pokažem – e bilo mi je ovako.“ U tom smislu, lik Srbijanke Turajlić, pokazuje se kao idealni svedok epohe za nama: „Nikada nisam mamu pitala šta je zapravo ljudska ili emotivna cena onoga što je radila. Bilo mi je prirodno da ona to radi. Bila sam i ponosna i uplašena zbog nje. Bilo je i trenutaka kada sam se pitala što neka druga mama to ne radi, a moja da pravi kolače. Bila sam malo ambivalentna prema njenim nastupima, ali uvek ponosna. Tek kao odrasla, počela sam da se pitam za mnogo toga što je ona u životu uradila, a što se kao dete ili tinejdžerka nikad nisam pitala“. Kopletan intervju sa Milom Turajlić i više o Festivalu autorskog filma možete pročitati u najnovijem NIN-u.