Kompletni idiot ili ponovo gradonačelnik

Ako pođemo od činjenice da je postalo uobičajeno da ishod bude suprotan onome što najavljuje Aleksandar Vučić, moglo bi se desiti da, uprkos svim aferama koje ga prate, Siniša Mali bude „viđen“ za gradonačelnika Beograda u još jednom mandatu. Pod uslovom, naravno, da sveobuhvatan izborni inženjering, pomognut radom opozicije na sopstvenom samoukidanju, donese rezultate i naprednjacima omogući ponovno formiranje vlasti u glavnom gradu. „Siniša Mali neće dugo biti gradonačelnik, tokom leta će podneti ostavku“, najavio je Vučić još 3. maja, tvrdeći da je „zbog kampanje koja se vodi protiv njega nemoguće raditi u takvim uslovima“, kao i da postoji odbornička većina za takvu odluku. Sam Mali je isto obećao početkom jeseni, 26. septembra: „Najverovatnije neću biti kandidat na narednim izborima i najverovatnije ću podneti ostavku pre kraja mandata, ali odlazim nasmejan. Odlazim ponosan na sve ono što smo uradili u prethodne tri godine“, tvrdio je Mali. I on je, kao da nije reč o ličnom činu, na pitanje zašto to čini na kraju mandata, rekao da ne odlučuje on, već vladajuća većina u Skupštini grada. Ostavke, naravno, nije bilo i stigli smo do perioda koji se, čak i da beogradski izbori budu raspisani sutra, to može smatrati redovnim terminom: zakon, naime, propisuje kada izbori najkasnije moraju biti raspisani (u ovom slučaju 18. marta) ali ne definiše kada tačno počinje redovni izborni termin. A nije bio potreban ni izgovor za neispunjavanje obećanja u, recimo, odbijanju odbornika da prihvate ponuđenu ostavku. Čemu, uostalom, ako su se ulični protesti zbog kriminalnog rušenja Savamale pod okriljem noći i odbijanja policije da reaguje na pozive maltretiranih građana lagano „izduvali“ i prestali da budu povod za eventualna propitivanja iz Brisela? Netragom je nestala i Vučićeva tvrdnja od 8. juna prošle godine, kojom je otkrio da zna ko je onaj „kompletan idiot“ koji je, zbog potreba Beograda na vodi, organizovao rušenje u Hercegovačkoj ulici u noći nakon parlamentarnih izbora 24. aprila: „Najviši organi gradske vlasti u Beogradu stoje iza rušenja u Savamali i oni će snositi odgovornost“, rekao je tadašnji premijer Srbije, ocenivši, ipak, da je siguran da njihov motiv nije bio loš. „Čistili su, čisteći nešto od kriminalaca koji su zloupotrebili taj deo, ali to ne sme tako da se radi“, rekao je Vučić odbivši da precizira ko je, tačno, traženi „kompletni idiot“ čija je odgovornost (uzalud) najavljena. U međuvremenu, ove jeseni se pokajao što nije „zaštitio gradonačelnika Beograda snažnije“, a netragom se istopilo prošlogodišnje obećanje da će slučaj do kraja osvetliti nadležni organi. Nastavila je da traje samo mantra o Siniši Malom kao „najboljem gradonačelniku Beograda u poslednjih 30 godina“, koju smo čuli i u ovonedeljnoj višečasovnoj Vučićevoj televizijskoj promociji. Tvrdnju o „najboljem gradonačelniku“ bi, valjda, trebalo da dokažu i one desetine spotova visokog kvaliteta u kojima Mali predstavlja svoje rezultate u Beogradu – a za koje, kako je rekao za TV N1, novac nije izvađen iz džepova poreskih obveznika, već je reč o „besplatnim“ proizvodima neimenovanih organizacija „koje svoje vreme i novac doniraju da bi se Beograd predstavio na pravi način“. Pa kad, recimo, u spotu o novoustanovljenim senior karticama poručuje „I sa toliko pogodnosti koje nudi senior kartica, razmišljam i ja da se penzionišem“, Mali radi na „predstavljanju Beograda na pravi način“, a ne na predizbornoj kampanji. Jer, tvrdi – o novom mandatu i ne razmišlja. I zaista je moguće da aktuelni gradonačelnik nema vremena za razmišljanje o budućem mandatu, jer su mu dani ispunjeni aktivnostima koje vrlo liče na predizborne – eno ga u prodavnici sa penzionerima koji se raduju uštedama dobijenim preko „senior kartice“, pa malo trči na novoustanovljenom polumaratonu, pa sa Vučićem postavlja kamen temeljac za novi hotel, pa odgovara na pitanja građana, pa potpisuje Memorandum o saradnji na uspostavljanju SOS telefonske linije za žene žrtve nasilja (na kojoj, tvrde brojni tviteraši, još uvek niko ne odgovara na pozive)... Bilo bi, ipak, krajnje zlobno reći da sve poslednje aktivnosti Siniše Malog imaju ulogu neraspisane predizborne kampanje: jer, Nova godina stiže nezavisno od njegove eventualne želje da i dalje rukovodi beogradskim resursima, a organizovanje velike žurke na otvorenom svakako nije izum naprednjačke vlasti. Ono što, ipak, jeste izazvalo iznenađenje dela javnosti jeste činjenica da će iz džepova građana biti izdvojeno neverovatnih 50.000 evra samo za nastup Ace Lukasa, popularnog estradnog radnika čija je biografija prebogata problematičnim „detaljima“ (četvoromesečni zatvorski staž, problemi sa kockom, drogama, oružjem, porodično nasilje...) ali se, sudeći po snimku incidenta sa Parking servisom, može pohvaliti i nekim oblikom poznanstva - sa gradonačelnikom. Još jedan dodatni razlog za pretpostavku da bi Mali mogao biti taj koga Vučić želi da i dalje vidi na mestu gradonačelnika, s druge strane, jeste obelodanjeni naprednjački plan da, paralelno sa „timskim“ izbornim nastupom (gradonačelnik se, uostalom, ne bira na direktnim izborima) i sami predizborni plakati budu lišeni fotografija istaknutih stranačkih kadrova, uključujući i samog predsednika, već da akcenat bude na primerima onoga što je u Beogradu urađeno i šta se planira da se uradi. Jer, ako i ne uđe u istoriju, Siniša Mali (zajedno sa Vučićem, uostalom) već uveliko je zaslužio mesto u – socijalnoj psihologiji. Teško je, naime, u „demokratskim zemljama“ naći uporediv primer opstanka visokog funkcionera obeleženog tolikim brojem afera koji nije bio primoran da odstupi iz političkog života – ili da se makar povuče u pozadinu scene odakle je, takođe, moguće povlačiti određene konce. S obzirom na dosadašnju biografiju, u okolnostima u kojima bi postojala makar i neiskrena potreba za uvođenjem principa odgovornosti, Malog bi lako bilo zamisliti za obavljanje važnih poslova daleko od očiju javnosti. Nekadašnji briljantan đak i student ekonomije na Beogradskom univerzitetu, usavršavan u Olin biznis školi na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, visokorangiranoj među najboljim biznis školama u SAD, titulu „eksperta“ gradio je u konsultantskoj kući Dilojt (u Beogradu i Pragu) i jednoj od najvećih investicionih banaka na svetu, Credit Suisse First Boston u NJujorku, gde je bio zadužen za poslove kupovine i prodaje preduzeća. Na put do vlasti krenuo je iz Ministarstva privrede kod Aleksandra Vlahovića u vladi Zorana Đinđića i Agencije za privatizaciju iz tog vremena (do 2003). Opremljen akademskim znanjima i iskustvom i kontaktima stečenim tokom rada na velikim privatizacijama, u vreme vladavine Vojislava Koštunice, iskoristio je za uspostavljanje privatnog biznisa i imidža stručnjaka za finansijsko savetovanje u poslovima „spajanja i preuzimanja“. Pažnju javnosti dobija 2012, došavši na mesto savetnika za finansije i privredu tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića. Već sledeće godine, 18. novembra 2013, odlukom Vlade je, nakon smene Dragana Đilasa sa mesta gradonačelnika, kao kandidat SNS, postavljen za predsednika Privremenog organa grada Beograda, a nakon izbora održanih 16. marta 2014. i zvanično postaje gradonačelnik. Neko sujeveran mogao bi reći da su velike poplave sa kojim se suočio na samom početku mandata predstavljale znak da će sve vreme koje će (do sada) provesti na ključnoj funkciji u prestonici biti obeleženo potrebom za „zapušavanjem rupa“. Vrlo često sasvim brutalnim: kada je, recimo, već u julu 2014, Raša Karapandža, redovni profesor finansija na EBS poslovnoj školi u Visbadenu, optužio Malog za težak plagijat doktorskog rada – nikakve posledice nije trpeo gradonačelnik, ali jeste Fakultet organizacionih nauka, koji nije uspeo da se izbori sa neprijatnim slučajem za koji je i sam odgovoran, uprkos brojnim dokazima – među kojima je i činjenica da je jedan rad Siniše Malog koji je objavljen u nemačkom stručnom časopisu (što je jedan od uslova za sticanje prava na prijavu doktorskog rada) povučen, jer je ustanovljeno da je plagijat. Već sledeće jeseni „pukla“ je još jedna afera koja se vuče do danas – agencija KRIK došla je do saznanja da je Mali 2012. kupio 24 luksuzna apartmana na bugarskom primorju – od kojih je jedan upisan na njegovo ime, a ostali su kupljeni u ime dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Prema navodima KRIK-a, Mali je apartmane kupio od direktora ruske kompanije Lukoil, sa kojim je sarađivao još 2003, kada je, kao direktor Centra za tendere Agencije za privatizaciju pomogao Lukoilu da privatizuje srpske pumpe Beopetrol. Mali se od optužbi branio tvrdnjom da je njegov potpis na kupovini stanova falsifikovan, a nedavno je u tabloidima osvanula vest da su bugarski grafolozi utvrdili da je falsifikata zaista bilo. Zbog nedostatka jasnih dokaza za tu tvrdnju, međutim, analitičari su u medijima celu priču tumačili u kontekstu predizbornog „pranja biografije“ – čemu bi mogla da posluži i vest iz juna ove godine da je advokatica Malog Ana Panajotova tražila od bugarskog poslovnog registra da je retroaktivno upiše kao vlasnicu i direktorku kompanije preko koje su kupovani stanovi, ali je taj zahtev odbijen. Pisanjem o „bugarskim stanovima“ agencija KRIK zakopala je u pravi mali rudnik zanimljivih tema sa Sinišom Malim u glavnoj ulozi, pa smo do danas dobili i istraživanja o načinu na koji je firma gradonačelnika i njegove porodice prisvojila 10 hektara državne zemlje nadomak Vršca, o nameštanju privatizacije proizvođača vagona Bratstvo (u vreme kad je radio u Agenciji za privatizaciju), činjenici da je banka preko koje je Mali prodao jednu svoju firmu posumnjala u pranje pola miliona evra, zbog čega je slučaj (i dalje) na proveri u Tužilaštvu... Potvrde nekih od optužbi protiv Malog – između ostalih, i one o organizovanju rušenja u Savamali, stigle su i od njegove bivše supruge Marije, koja je februara ove godine u javnost izašla nakon što je, posle razvoda, ostala i bez starateljstva nad troje maloletne dece – i to nakon što je protiv bivšeg supruga podnela tužbu za nasilje u porodici. Teška priča bogata detaljima koji insinuiraju na vršenje pritiska kako na svedoke tako i na državne organe, za javnost je završena 13. marta objavljivanjem saopštenja u kome se govori o postignutom dogovoru da ubuduće ravnopravno podižu decu (za koje školarinu od 60.000 evra godišnje, kako tvrdi Mali, plaćaju njegovi prijatelji iz inostranstva). Dogovor bivših supružnika podrazumeva i da ubuduće u javnosti ne govore o svom privatnom životu - što, naravno, ne znači da može biti zaboravljeno ono što je Marija Mali do tog trenutka izgovorila – između ostalog i u intervjuu za NIN – inkriminišući čak i samu sebe: od navoda o načinu izbegavanja plaćanja poreza prilikom kupovine automobila, preko porekla onih 95.000 evra za koje je Agencija za borbu protiv korupcije ustanovila da su u nesrazmeri sa njenim prihodima i zbog kojih je, tvrdi, bila ucenjena da laže, do priče o neprijavljenim stanovima na Kopaoniku i beogradskom kompleksu Oaza... Nema, međutim, nagoveštaja da bi ti, i brojni drugi navodi koje Vučić naziva „kampanjom“ u skorije vreme zaista mogli dobiti uverljiv epilog neometane istrage nadležnih organa. Naprotiv, u slučaju beogradskog gradonačelnika pokazalo se da otkrića koja bacaju ozbiljnu sumnju u njegove postupke ne samo da ne podležu slobodnoj istrazi, nego ne predstavljaju prepreku ni za ponavljanje istih dela na još drastičniji način. Tako, recimo, nakon prošlogodišnjeg pisanja Pištaljke o nameštanju tendera za nabavku novogodišnje rasvete tako da samo jedna firma ispuni uslove, ove godine ceo posao nije urađen na pažljiviji način - ali je, zato, od iste firme, kupljena još veća količina ukrasa, koji će na beogradskim ulicama stajati još duže nego prošle godine.... Tu dolazimo do čuvene izjave o navali bugarskih turista – jednoj od mnogih neostvarnih ili neistinitih izjava beogradskog gradonačelnika koje su Sinišu Malog stavili u vrh liste pravljene po broju negativno ocenjenih izjava koje prati i proverava portal Istinomer – o Parking servisu, Er Srbiji, gde je predsednik Nadzornog odbora, o kapitalnim investicijama... Na spisku spornih izjava proveravanih na tom portalu je i ona o smanjenju duga grada, u kojoj se Mali istakao inovativnom metodom računanja – za koju je čak i ministar finansija Dušan Vujović ove sedmice rekao da je neprihvatljiva, a pre toga su takvu računicu demantovali i članovi Fiskalnog saveta. Koliko god ogroman bio problematični bagaž beogradskog gradonačelnika, izgleda da i dalje preteže ono što se nalazi na drugom tasu vage koja odmerava njegovu poziciju: na njemu je, svakako, važna uloga koja mu je pripala u poslovima sa Arapima (Beograd na vodi, Er Srbija). Na tom tasu bi, međutim, mogle biti i neke zanimljive povezanosti, o kojima, recimo, govori i činjenica da je brat Siniše Malog bio sa Vučićevim bratom u čuvenom incidentu sa žandarmerijom u vreme Parade ponosa, ili otkriće KRIK-a da je advokat Malog Igor Isailović, za koga Marija Mali tvrdi da je upoznat sa svim poslovima njenog bivšeg supruga, imao zajedničku firmu sa Anom Brnabić, formalnom premijerkom Srbije.