Kosovo je uzrok našeg postojanja

Svaka ozbiljna država teži da postigne konsenzus oko najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja. Inicijative koje vode ka strateškim rešenjima za budućnost Srbije, kroz okupljanje najvažnijih činilaca u društvu oko njegovih najbitnijih tačaka, pokazuju odgovornost i razumevanje složenosti pozicije u kojoj se kao država i narod nalazimo. U tom smislu vidim i pokretanje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu koji je inicirao predsednik Republike Aleksandar Vučić.  Kosovo je za nas, nesumnjivo, najvažnije i nacionalno i državno pitanje. Kosovo je uzrok našeg postojanja, kako pojedinačnog, tako i kao naroda. Nemoguće je zamisliti Srbiju i njenu budućnost, ali i budućnost naše nacionalne samosvesti, dostojanstva i kulture bez Kosova i Metohije. Kada bismo se odrekli Kosova, mi više ne bismo bili isti narod. Niti bismo mogli više da se prepoznamo, niti bi neko drugi mogao da nas prepozna.  Oko rešenja pitanja Kosova, ključna reč je, po mom mišljenju, okupljanje. Mislim da je i predsednik Vučić svestan ne samo težine problema, već i te činjenice iz naše istorije, da samo okupljeni i tako ojačani možemo na Kosovu da postignemo najviše, u vremenu i okolnostima koje su date ovoj generaciji Srba. Ovaj dijalog je demokratski. Ima li išta demokratskije od mogućnosti da slobodno iznesete stav i viđenje rešavanja „kosovskog čvora“, koji muči tolike generacije Srba? Nema društvenog činioca koji nije promišljao kako bi bilo najbolje da se reši pitanje nad pitanjima srpskog naroda - da Kosovo ostane Srbija, u situaciji kada nas je tamo kao naroda sve manje, i uz sve propuštene prilike da nas bude više. U jednom demokratskom društvu, svako je pozvan da iznese mišljenje i stav. U dosadašnjem toku unutrašnjeg dijaloga imali smo priliku da čujemo veoma oprečna mišljenja o rešavanju kosovskog pitanja od veoma uglednih građana, profesora univerziteta, institucija. Sve je bilo otvoreno, javno i uz polemiku, kako dolikuje jednom dijalogu. Verujem da će dobar deo ovih ideja biti ugrađen u konačnu državnu platformu za razgovor sa Albancima. Moj stav i stav Srpske narodne partije je da položaj Srba u južnoj pokrajini, i njihova snažna institucionalna veza sa centralnim organima Srbije i Beogradom, moraju da budu utvrđeni i zagarantovani, i pravno i ekonomski. To je garant opstanka, ali i jačanja našeg naroda na Kosovu. Moramo da odbranimo pravo na našu imovinu na Kosovu i da se kao i do sada odlučno odupremo svim pokušajima uzurpacije. Takođe, moramo da podignemo pitanje naših svojinskih prava, prava države, građana i Crkve u najvažnijim međunarodnim institucijama i nepokolebljivo ih branimo. Međunarodno pravo stoji čvrsto na našoj strani, a Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija potvrđuje naš teritorijalni integritet na Kosovu i Metohiji. U Ujedinjenim nacijama imamo proverene prijatelje, na prvom mestu Rusiju i Kinu, koji su nam važan oslonac u borbi za naše pravo na Kosovo na međunarodnoj sceni. Samo je Srbija članica UN i nema mogućnosti da to bude i njena južna pokrajina.  Možemo i moramo da razgovaramo sa Albancima na Kosovu o najširim mogućim pravima i nadležnostima, o najvećoj mogućoj autonomiji na svetu, ali njihov položaj ne može da izlazi iz okvira Ustava Republike Srbije i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Jer Kosovo je bilo, jeste i biće Srbija.