Iskra i bure baruta

Naš i vaš zadatak je da se borimo protiv ruske propagande na Balkanu, kazao je na sastanku sa grupom novinara iz Srbije Otar Lahodinski, predsednik Udruženja evropskih novinara, osnovanog po sopstvenom priznanju zato što se za ideju evropskog ujedinjenja moralo boriti politički i ekonomski, ali i medijski. Rusofobija Lahodinskog ostala bi bez značaja da se spekulacije o novoj borbi sila na Balkanu nisu umnožile poslednjih nedelja, potkrepljujući tezu da bi zbog jačanja ruskog uticaja SAD mogle da nam se vrate. Uprkos argumentima, između ostalih i finansijskim, da ovaj deo sveta nije u fokusu administracije Donalda Trampa, pojedinci poput Brajana Hojt Jia nisu sprečeni da prave nove prodore u unutrašnje politike država. Pitanje je da li tako održavaju postojeći red koji su SAD zavele ili u promenjenim okolnostima, stavljaju nejake pred nove zadatke. Pozornost se podigla i među onima koji se nadaju da je posredi nova strategija SAD, kao i onima koji od nje strahuju zbog nekih „nezaboravnih“ američkih strategija za Srbiju. Od toga da Vašington preuzima mentorstvo nad briselskim dijalogom, koji će voditi bivša državna sekretarka Kondoliza Rajs, preko agende za realizaciju (nepostojeće strategije) koju je izneo Atlantski savet - tako što će, između ostalog, Bondstil postati stalna baza američke i buduće kosovske vojske - ideje se ređaju u tezu. To što je srpski šef diplomatije osetio potrebu da odgovori kako SAD mogu formalno da se uključe u pregovore s Prištinom samo ako se uključi i Rusija, nužno ne uozbiljuje spekulacije, jer je reč o ministru koji često oseća potrebe za vrcavim nediplomatskim gestovima, kao što je, na primer, pevanje pred stranim delegacijama. Insinuacije bi, ipak, mogao da uozbilji svečani ulazak Hojta Jia, zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD u ambasadu u Skoplju sa zadatkom da što pre uvede Makedoniju u EU i NATO. Poslednje što je ovaj nadasve efikasni diplomata uputio Srbiji (ona o biranju između dve stolice) bile su više pretnje nego diplomatske poruke. Ali ne i jedine. Crnogorski mediji preneli su i „kritike“ Hojta Jia na račun političkih lidera ogrezlih u kriminalu i korupciji, ali nakon hapšenja pripadnika bivšeg režima u Makedoniji jasnije je da je trenutno najbolji poznavalac prilika na Balkanu u Stejt dipartmentu mislio na Nikolu Gruevskog i njegovu ekipu. Dilema je da li i Hojt Ji, kao neke druge zapadne diplomate, misli da Vučić ide putem koji je utirao Gruevski. Kako god bilo, ovaj zagovornik nezavisnosti Kosova je tom izjavom demonstrirao pravo sile prema kome zvaničnici SAD, a pre domicilnih institucija, znaju i najavljuju smer u kome će se unutrašnja politika voditi. Toliki kredit da mu i Trampova administracija dozvoli tu demonstraciju moći Hojt Ji je sticao službovanjem u bivšoj Jugoslaviji tokom raspada i ratova, u štabu NATO u vreme bombardovanja SRJ (bio je šef političkog štaba Havijera Solane), potom u Podgorici tik do proglašenja nezavisnosti, pa u Zagrebu, i konačno Skoplju. Prihvatao se teških zadataka da guši otpore, od Republike Srpske do Makedonije. „Američki interes za Balkan suštinski ne postoji na višem nivou što pokazuje i činjenica da su prethodni šefovi diplomatije SAD barem jednom godišnje dolazili u region, a neretko i telefonirali ovdašnjim funkcionerima, dok Tilersona još niko nije sreo sem na događajima poput zasedanja Skupštine UN“, kaže za NIN Nenad Radičević, spoljnopolitički dopisnik Politike iz Nemačke. „Ne samo sa političkih pozicija nego i karijerne diplomate odlaze iz Stejt departmenta ne želeći da preuzmu ključne uloge u rešavanju određenih problema, što govori o statusu spoljne politike te zemlje. Ali uvek postoje ljudi kao što je ambiciozni Hojt Ji koji pride poznaje psihologiju ovdašnjih lidera i njihov vazalski odnos prema institucijama moći - EU, SAD ili Rusiji. Zbog toga on nastupa kao da je predstavnik kolonijalne sile. Pogrešan je utisak, međutim, da je retorika Hojta Jia posledica nove politike novog šefa diplomatije. EU je dolaskom Trampa na vlast osetila slobodu da vodi samostalnu spoljnu politiku, ali je ona u odnosu na nas ostala u toku koji je SAD utvrdila, iako je EU istupala. Sad zvaničnici EU za neke američke postupke saznaju iz medija a trvenja između su sve veća. Pošto Tramp smatra da konsultacije sa Briselom nisu neophodne, niže rangirane birokrate iz toga crpu korist. Nemačka i Francuska teže da upravljaju otvorenim pitanjima na Balkanu, a Angela Merkel teži i da ga uvek lično ima pod rukom. Jer je iz nemačkog ugla Balkan i dalje, ako ne i stereotipno, bure baruta“. Čitanje između redova dobilo je na važnosti i nakon što je po okončanju sastanaka Alekse Soroša i Vučića, čovek koji je upriličio taj susret, bivši direktor Nemačkog Maršalovog fonda u Americi, a trenutno direktor evropskog projekta Instituta humanističkih nauka u Beču, Ivan Vejvoda izneo neočekivan stav o mogućnosti razmene teritorija sa Kosovom. Tadašnji izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju 2011. je, naime, tvrdio da podela Kosova više nije realna opcija, već da je to jedna vrsta suštinske autonomije za Srbe, koja se odgovarajući njegovom opisu, dve godine kasnije, u Briselskom sporazumu, pretvara u Zajednicu srpskih opština. Vejvodin najnoviji predlog možda i nema veze sa tim što je početkom ove nedelje novi ambasador Delegacije EU Sem Fabrici za jedan od svojih prvih zadataka izabrao posetu jugu Srbije, ni sa tim što je Generalni direktorat Evropskog parlamenta za međunarodna pitanja savetovao EU da građanima Srbije bolje objasni da puna normalizacija ne znači priznavanje Kosova. Zajedničko im je makar to da su ih svi protivnici EU u Srbiji okarakterisali kao nove dokaze udruženog evro-američkog udara. „U desničarskim krugovima se o EU obično govori kao o ispostavi SAD, pa se očekuje da će i Unija zauzeti jasan stav, ali u EU je jasno jedino da postoji podela o pitanju ruskog uticaja na Balkanu. Jasna je i podela o pitanju nezavisnosti Kosova, ali suštinska je saglasnost da se normalizacija ne dovodi u pitanje i da će sve to biti stavljeno na papir. Taj zahtev je potpisalo i onih pet država koje nisu priznale Kosovo“, kaže Radičević. Očigledna potvrda da EU nije jedinstvena o pitanju ruskog uticaja je pismo koje je osam antiruski nastrojenih članica - Britanija, Švedska, Poljska,Češka, Hrvatska i baltičke zemlje - predalo visokoj predstavnici za bezbednost i spoljnu politiku sa zahtevom da se preduzmu mere koje će sprečiti rusku propagandu. „Mnogima je taj potez delovao sinhronizovan sa Hojt Jievim, ali je malo ko primetio da ključne članice EU, Nemačka i Francuska, nisu potpisale taj zahtev i da je sama Federika Mogerini rekla da će se o tome raspravljati na Savetu, ali da ona nije zabrinuta i da je uticaj EU na Balkanu najveći. Štaviše, ona nije pomenula Rusiju. Procena je Nemačke da ne želi da pritiska Srbiju ucenom - ili mi ili oni - dovodeći je u poziciju Ukrajine, gde je nemačko-francuska diplomatija propala zbog američkog lobiranja koje je dovelo do raspada dogovora“. Vučićevo nastojanje da igra igru iz vremena Hladnog rata, koliko god ona bila kritikovana, zapravo je doprinelo tome da EU za Srbiju pravi plan 2025, smatra Radičević. „Razlika je u tome što su diplomate SAD od dolaska Trampa, koji ne vidi razlog da se konsultuje sa Briselom, spremnije da otvoreno iznose stavove. A u odnosu na Srbiju oni su posledica odluke srpske strane da deminere, čiju obuku je finansirala Amerika, pošalju u Siriju da se bore na ruskoj strani. Ta informacija, koja doduše dolazi iz ruskih izvora, nije promakla onima koji se bave Balkanom“, kaže Radičević, uveren da srpski predsednik još uvek usklađuje odluke sa nemačkom kancelarkom. „NJeno mišljenje o Vučiću je da on ispunjava obećanja. Priča o unutrašnjem dijalogu u nemačkim medijima, diplomatskim krugovima i među analitičarima naišla je na oduševljenje i viđena je kao dobar način da se srpsko mnenje pripremi za neminovno“, kaže on. Izveštaj Atlantskog saveta „Balkan napred: Nova strategija SAD za region“ izaziva debatu ne samo u ovom regionu nego i u SAD, podelio je na društvenim mrežama svoj stav američki ambasador u Beogradu Kajl Skot, potkrepivši ga propratnim materijalom - osvrtom Danijela Servera na tu analizu. Nakon brojnih pitanja da li se SAD spremaju da preuzmu upravljanje regionom, preuzimajući za početak beogradsko-prištinski dijalog, Skot, koga je imenovala prethodna američka administracija, sa javnošću je podelio mišljenje bivšeg eksperta za Balkan, koji se uvek zalagao za veće prisustvo SAD, pa je i po njemu izveštaj u kome se između ostalih intervencionizama predlaže da vojna baza Bondstil ostane stalno uporište američkih trupa na Balkanu, pomalo preteran. Ali, Server ujedno kritikuje stanje slobode i vladavine prava, pa i političkih tendencija u Srbiji, zaključivši da se američka strategija prema regionu s ciljem evro-atlantskih integracija, ne menja. Ostaje ista. Samo dok tu nema Rusije.