Srbija je za nas domaće tržište

Dok pojedine osiguravajuće kompanije napuštaju Srbiju, Vijena inšurens grupa (VIG), u čijem sastavu posluje i Viner štediše osiguranje, odlučila je da proširi svoje poslovanje u našoj zemlji. „Postoji velika razlika između kompanija koje napuštaju ovo tržište i VIG-a. Ukoliko pogledamo našu, više od 190 dugu istoriju i strategiju razvoja, zemlje centralne i istočne Evrope, među kojima je i Srbija, za nas su domaće tržište, a domaća tržišta se ne napuštaju“, kaže za NIN Peter Hofinger, član Upravnog odbora VIG-a. On podseća da je ova osiguravajuća kompanija poslovne aktivnosti u Srbiji počela 2003. od nule, kao grinfild investicija, a danas zauzima četvrtu poziciju na tržištu. „Cilj je da 2018. ostvarimo obim premije od 100 miliona evra, tako da je za nas dolazak u Srbiju uspešna priča, jer ovo tržište ima veliki potencijal“, naglašava Hofinger. Ali, već deset godina priča se da srpsko tržište ima potencijal. Imaju li investitori strpljenja da čekaju? Nismo ovde došli na kratak rok. Ukoliko se ekonomski razvoj, rast bruto domaćeg proizvoda i perspektive Srbije uporede sa tržištima EU - ovde su stope rasta veće. Kada govorimo o potencijalu - premija po stanovniku u Srbiji je 100 evra, u Austriji 2.000 evra, a u 15 „starosedelaca“ EU 2.900 evra. To je indikator da u Srbiji postoji prostor za rast osiguranja. I kako bude rastao standard građana, rašće i njihova potreba za osiguranjem. Da, ali rast BDP-a Srbije u prvom polugođu je razočaravajući, standard stanovništva se ne poboljšava, a novih investicija, sa kojima raste i osiguranje, nema dovoljno. Kakve su perspektive osiguranja u takvom ekonomskom okruženju? Penetracija osiguranja u Srbiji jeste mala i to se posebno videlo u vreme velikih poplava 2014. Samo dva odsto oštećene imovine bilo je osigurano, dok je u Austriji osigurano 98 odsto. To, naravno, ima veze sa stepenom razvijenosti tržišta, ali je to i pitanje za naše prodajne agente – oni bi trebalo da ubede ljude da se osiguraju od rizika. Imovina je najčešće jedina ušteđevina, u koju su ljudu uložili dve i više decenija svog rada. Trebalo bi objasniti ljudima da sa 50, 60 ili 70 evra godišnje mogu da zaštite ono što su stvarali decenijama. Koliko vam u tome odmaže država, koja uvek iz budžeta nadoknađuje deo štete građanima. Kako se takmičiti sa državom? To je istina i trebalo bi razgovarati o tome. Vlada bi, možda, mogla na neki način da podstakne građane da zaštite svoju imovinu kroz osiguranje. Jedno od rešenja je da subvencioniše deo premije osiguranja. Šta su za vas, kao stranog investitora, najveći problemi na tržištu Srbije? Generalni izazov za osiguravače je sve zahtevnija regulativa u mnogim zemljama, ne samo u Srbiji. S druge strane, Vlada bi trebalo više da podrži sektor osiguranja. Već sam pomenuo primer katastrofalnih šteta i podsticanja građana da zaštite imovinu, ali je to slučaj i kod osiguranja života. Mislite na poreske olakšice? Mislim na više stvari, pa i na to da ljudi moraju u mladosti da štede za starije doba. To je pitanje i za državu, jer će problem finansiranja starijeg stanovništva biti sve izraženiji. Životno osiguranje može da se podstakne poreskim olakšicama i to mnoge zemlje već rade. S obzirom na to da dobro poznajete ceo region, koja tržišta prednjače u razvoju i gde je u tom kontekstu Srbija? VIG je počeo da se širi krajem osamdesetih, za početak smo izabrali tadašnju Čehoslovačku. Danas je naša kompanija u Češkoj visoko profitabilna i ima premiju osiguranja od oko 1,7 milijardi evra ili 500 evra po stanovniku. I u Slovačkoj smo lider na tržištu, a i osiguranje u Poljskoj se veoma snažno razvija, dok Rumunija i Bugarska polako hvataju korak. Što se balkanskih tržišta tiče, Srbija ima stabilno okruženje i važno je da nastavi proces pridruživanja EU. Istina, to je i dalje malo tržište, ali rekoh da ima potencijal, zbog čega smo se i odlučili na akviziciju Aksa osiguranja. U našu zgradu u Beogradu investirali smo 45 miliona evra, a u tržišta u koja se ne veruje se ne investira. Pred osiguravačima u EU su sve veći regulativni zahtevi. Nekada se čini da osiguravači moraju više da se bave usklađivanjem sa novim propisima nego osnovnim biznisom. Koliko to komplikuje poslovanje i koji su eventualni nedostaci regulative u Srbiji? U EU je počela da se primenjuje nova regulativa poznata kao Solventnost 2. Osnovna ideja je bila jako dobra, ali su u praksi ta pravila postala veoma složena i napravila su od osiguravajućih društava veoma birokratske kompanije. Primenjujući Solventnost 2 investirali smo u VIG blizu 100 miliona evra. Svake godine imamo dodatne troškove zbog toga. Na neki način svi ti novi zahtevi utiču da gubimo preduzetnički duh – srećni smo što ispunjavamo sve obaveze, a naš osnovni biznis je da uvek budemo na usluzi klijentima. Srbija je na putu pridruženja EU i implementira delove Solventnosti 2. Važno je da se sa tim počelo rano i da se regulativa pravilno implementira na tržištu, zbog čega postoji stalna komunikacija sa nadležnim organima i Udruženjem osiguravača Srbije. Kakvi su dalji strateški planovi za širenje u regionu, da li ćete rast u Srbiji nastaviti organski ili, ipak, postoji prostor za još neke akvizicije? VIG trenutno ostvaruje prihod od devet milijardi evra, uz profit od 420 miliona evra. Lider smo u zemljama centralne i istočne Evrope, sa 19 odsto tržišnog udela. Polovinu prihoda i profita ostvarujemo u Austriji, koja ima devet miliona stanovnika, a ostatak u zemljama sa 180 miliona stanovnika. Ukoliko gledamo na duge staze, mislim da imamo veoma dobar potencijal. U Srbiji smo veoma zadovoljni menadžmentom i zaposlenima u Viner štediše osiguranju. Oni rade odličan posao. Lokalni menadžment je odgovoran za svoje odluke i to im omogućava da brzo deluju i koriste prilike na tržištu. To nas razlikuje od konkurencije. Ne verujemo u politiku da neko ko „sedi“ u Beču može bolje od kolega koji rade u Beogradu i poznaju tržište, da odluči šta da se radi u Srbiji. Veoma smo fokusirani na organski rast i veliki potencijal vidimo u osiguranju od automobilske odgovornosti. Verujemo i u mogućnosti rasta zdravstvenog i imovinskog osiguranja, posebno za mala i srednja preduzeća, jer smo u osiguranju velikih korporacija dobro pozicionirani. Tu je, svakako, i životno osiguranje i u toj oblasti planiramo nove proizvode. Što se novih akvizicija tiče – tek smo kupili Aksa osiguranje. To je bila najbrža akvizicija u celoj grupi ikada, budući da smo ceo postupak završili za sedam meseci i to zahvaljujući dobroj pripremi, ali i saradnji državnih institucija, koje su nam dale neophodna odobrenja u pravo vreme. Naš primarni cilj sada je da jačamo našu poziciju na srpskom tržištu. U ovom momentu fokusirani smo na organski rast. Ukoliko se pojave nove prilike svakako ćemo razmatrati da li se više isplati investirati u preuzimanje neke kompanije ili u organski rast. Uvek pratimo tržišta, uključujući i Balkan i analiziramo nove prilike, vodeći se strategijom profitabilnog rasta. Rast sam po sebi nije naš cilj.