Nedostaje samo starac Fočo

Za samo dve godine, ako se strpimo, biće bolje. Ponavlja to od 2012. naovamo bivši predsednik Vlade i sadašnji predsednik Republike Srbije. Drugim rečima, sledeće godine ništa ne treba očekivati, ali one tamo očekuju nas opipljiva poboljšanja životnog standarda. Dosad je davanje ovakvih, suštinski vrlo jeftinih, obećanja urađalo plodovima neodgovorne vlasti. No, šta je to što je obeležilo 2017? Čega ćemo se prisećati i u narednim godinama? Da li su to lažna obećanja najmoćnijeg čoveka u Srbiji ili njegove trivijalne, a masne i lako opovrgljive, lagarije o najvišem privrednom rastu, platama i penzijama u regionu, dok svima zapravo gledamo u leđa? Ili, možda, činjenica da je, nakon pet godina na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost, odlučio da na to mesto postavi poverljivog „Nebojšu iz Beograda“? Tako će ministar unutrašnjih poslova, poznat po nadimku koji precizno ocrtava njegov karakter, istovremeno usklađivati rad službi bezbednosti. Drugim rečima, imenovan je kako bi Vučić nastavio da radi isti posao, a država ostala u raljama mafije. Zacelo će, imajući napisano u vidu, i Vulinova darežljiva tetka iz Kanade ostati trajno zapamćena. Dakako, izmeštanje spomenika Dimitriju Tucoviću i postavljanje, umesto njega, muzičke pink-fontane na beogradskoj Slaviji ostaće zapamćeni, ali i njeno saobraćajno preuređenje, od kojeg se, naposletku, odustalo. U tom kontekstu, potpuni kolaps saobraćaja i posledični zulum nad građanima, koji je u Beogradu trajao tokom većeg dela 2017, nikako se ne sme ni zaboraviti ni oprostiti. Naime, gradska vlast je, usled činjenice da apsolutno ništa u korist Beograđana nije uradila za poslednje četiri godine, kada je shvatila da gradski izbori slede u 2018, navalila da istovremeno raskopava i asfaltira dotad sasvim zapuštene, razrovane i izlokane ulice kako u centru tako i na obodima grada. No, pošto se dockan prisetila da Slaviju temeljnije preuredi, kako bi ubrzala i olakšala saobraćaj, odustala je, jer ne može sve da stigne do gradskih izbora na proleće. Umesto toga, platila je Aci Lukasu, pajtašu Maloga, više no svim njegovim prethodnicima prošlih godina zajedno, našim novcem, da arlauče na zvezde povodom Nove godine. Ni u 2017. nismo formalno saznali ko je bespravno razvlastio sirotinju raju pretprošle godine u Hercegovačkoj. Naravno, suštinski dobro znamo ko je „kompletan idiot“, a zna i predsednik Vučić, pošto mu je on najbliži saradnik. Ne lezi vraže, saznali smo, na nesreću od predsednika naše republike, svedene na njegovu sopstvenu prćiju, da on „kompletnog idiota“ zapravo smatra najboljim gradonačelnikom u istoriji Beograda (mrtva trka s legendarnim Brankom Pešićem). Prema tome, tandem Kučuk Mali-Aganlija Vesić, verovatno uz pridruženoga Mula Šapića, kandiduju se za nastavak sistematskog uništavanja grada i razvlašćivanja gradske sirotinje u korist tankog sloja bogataša. Nedostaje samo starac Fočo od stotinu ljeta. Znajući potencijale vlasti u promovisanju „kompletnih idiota“, „slina“ i njima sličnih naprednih ljudi, može se i takvo pojačanje očekivati. Naposletku, ono što najviše brine jeste činjenica da se osnovni društveni problemi – depopulacija; status banana-države u kojoj njen predsednik javno zastupa interese velikih stranih korporacija; nečovečno izrabljivanje radnika u preduzećima bogataša koje Vlada pomaže parama domaće sirotinje (poreskih obveznika); vlast mafije nad državom; političko-mafijaška manipulacija Crvenom zvezdom i Partizanom; masovno reketiranje poslovnih ljudi i preuzimanje njihovih poslova koje sprovodi „porodica“; zapošljavanje nestručnih stranačkih kadrova; među mladima sve raširenije nacionalističko šarlatanstvo i moralna tupost, vezani za tumačenje dalje i bliže nacionalne prošlosti – prenose i u nastupajuću godinu. Vučić će jednog dana otići, baš kao nekoć Milošević, ali ako sistem ostane isti ili sličan, onda ostaje „još samo par godina za nas“. Naime, autoritarnost ove dvojice vođa ne sme da zamagli činjenicu da osnovni problem leži u oligarhijsko-mafijaškim strukturama društva, kojima pripada kako vlast tako i veći deo „opozicije“, na periferiji svetskog kapitalističkog sistema. Čitaocima NIN-a želim mnogo sreće u 2018!