Ključ za vrata uspeha

Na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK) s ponosom ističu činjenicu da imaju 16 akreditovanih studijskih programa, od toga 8 studijskih programa osnovnih akademskih studija, 5 studijskih programa master akademskih studija i 3 studijska programa doktorskih studija. Ne manje važna je i činjenica da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja akreditovalo fakultet za obavljanje naučno-istraživačke delatnosti u dva naučna polja: društveno-humanističko i tehničko-tehnološko polje, čime je ovaj fakultet ušao u odabranu grupu malog broja fakulteta u Srbiji koji imaju akreditaciju za dva naučna polja. Na ovaj način fakultet je podigao opšte i posebne kompetencije i u oštroj konkurenciji sa državnim fakultetima obezbedio prestižno mesto u društvu najboljih naučno-istraživačkih visokoškolskih institucija. „Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment uložio je veliki napor kako bi nastavu i, uopšte, celokupan režim studija osavremenio i prilagodio zahtevima savremenog doba, pri čemu je sačuvao ono najbolje što je nasleđeno iz prošlosti. Koliko je to bio težak, ali i veličanstven i inspirativan zadatak, znaju svi na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment“, kaže u razgovoru za NIN dekan Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment prof. dr Dragan Soleša. „Koliko smo u tom poslu uspeli najbolje će pokazati vreme koje je pred nama i studenti – najoštriji i najpravedniji kritičari našega rada. Naš cilj je da Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment zauzme prestižno mesto u sistemu visokog obrazovanja Srbije, ali i da u međunarodnim okvirima postane važan segment razmene studenata i nastavnika u ovom delu Jugoistočne Evrope.“ S obzirom na činjenicu da polovina znanja koje danas neko stiče verovatno neće biti upotrebljivo za deceniju-dve, zašto bi mladi uopšte studirali i ulagali toliko energije, vremena pa i novca za svoje obrazovanje? Smatra se da je u današnjem društvu ključni pokretač razvoja i promena – znanje. Na toj osnovi gradi se vizija „društva koje uči“. To je društvo budućnosti i cilj koji treba postići obrazovnom politikom. Istraživanja pokazuju da je vizija društva 21. veka učenje i znanje. Znanje je osnovna valuta 21. veka, a upravljanje tim znanjem je umešnost kvaliteta savremenog menadžmenta. Ova činjenica podrazumeva da se u društvu znanja menja nekadašnji ideal obrazovanja, razumevanje procesa obrazovanja, njegovih ciljeva, mesta i načina na koji se ono odvija. Prioriteti u društvu znanja postaju: spremnost pojedinca da uči i usavršava se tokom čitavog života, odabir i usvajanje pravih informacija, primena stečenog znanja u novim situacijama, razvijanje radoznalosti, kritičke svesti, kreativnosti, komunikativnosti, samostalnosti, socijalnih kompetencija, upravljanje sopstvenim procesom učenja i slično. Pravo na obrazovanje postaje fundamentalno pravo, a dostupnost obrazovanja shvata se kao ključni preduslov izgradnje demokratskog društva. Jasno je da bez obrazovanja nema društvenog napretka. Obrazovanje je jedan od osnovnih stubova na koje se oslanja svako društvo. U takvom okruženju neophodno je da mladi ljudi budu sposobni da uoče, definišu i kreiraju nova rešenja problema; da umeju da komuniciraju i sarađuju; da su u svakom trenutku otvoreni za promene i nove mogućnosti; da su osposobljeni da samostalno donose odluke i spremni da preuzmu odgovornost za sopstveno obrazovanje i upravljanje sopstvenim životom. Današnja generacija mladih pripada tzv. alfa generaciji, koja zahteva novi pristup učenju. Moja poruka mladim ljudima je da je ulaganje u sopstveno obrazovanje investicija koja ima dalekosežne pozitivne efekte, i to su uviđali i mnogi pojedinci i društva pre nas. U tom kontekstu – koje uslove i mogućnosti obrazovanja studentima pruža Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment? Jedan od najtežih problema koji će savremeni obrazovni sistem morati da reši jeste osposobljavanje za učenje tokom celog života. Naime, brzo rešavanje problema, brzo pronalaženje informacija, njihova obrada i upotreba, kao i efikasno skladištenje tih informacija, već danas se nameće kao jedan od osnovnih zadataka u edukaciji i vaspitanju savremene ličnosti. Upravo na FIMEK-u nastavnici i asistenti pripremaju studente za život u učećoj civilizacji - studenti na našem fakultetu stiču sposobnost prenošenja složenih ideja, sposobnost rešavanja složenih problema, kao i sposobnost snalaženja u nejasnim situacijama. Obrazovnu paradigmu danas na FIMEK-u čine tri međusobno uslovljena i povezana principa: male grupe, razgovor i praktičan rad. Rad u malim grupama je dobar preduslov za uspešan duhovni razvoj i usvajanje znanja. Male grupe su preduslov i za plodotvoran razgovor. Praktičan rad na fakultetu i kompanijama kao partnerima predstavlja način usvajanja pojmova i činjenica koje imaju smisla. Naš princip usvajanja znanja kroz rad je da pojedinačno prethodi opštem. Znanje, dakle, vidimo kao informaciju u izvornom kontekstu. Takvo znanje jeste moć – sposobnost da se razumeju pojave u njihovom okruženju, odnosno da se izazovu ili oblikuju različite pojave u stvarnom svetu. Takvo znanje znači i slobodu duha. Ono odgovara i na „šta“ i na „kako“. Naši studenti su osposobljeni za rešavanje realnih problema u oblasti ekonomije, što je prepoznato i od strane mnogih kompanija gde su zaposleni naši diplomci. Upravo su to razlozi zašto mladi ljudi danas treba da studiraju i nastave da usvajaju nova znanja. Nastavni proces na našem fakultetu prvenstveno polazi od pretpostavke da različiti nastavnici daju prednost različitim stilovima predavanja, te da različiti koncepti zahtevaju različite medijume i metode komunikacije, kao i da studenti imaju različite kognitivne stilove učenja. Sa internetom, nastava može da se proširi tako da obuhvati interakciju sa drugim studentima, nastavnicima, preduzećima, bankama, javnim ustanovama i društvenom zajednicom u celini. Veština korišćenja obimnog resursa kao što je internet, ne stiče se trenutno, niti je uniformna, veština se stiče i izgrađuje postepeno. Da li ste vi, kao dekan, doktor tehničkih nauka i ekspert u oblasti informatike, skloni da favorizujete novi studijski program „Informatika“, ili biste, kao Vojvođanin, ipak prednost dali inženjerskom menadžmentu u agrobiznisu? Ili smatrate da je afinitet studenata prema određenoj oblasti jedini pravi putokaz za izbor studijskog programa? Kada govorimo o novom studijskom programu Informatika i studentima na ovom studijskom programu, moram da naglasim da Informaciono društvo koje se stvara u razvijenom svetu, a u koje je zakoračila i Srbija, zasniva se u velikoj meri na rešenjima koja svakodnevno osmišljavaju i razrađuju upravo informatičari. Povezanost informacionog društva i društvenog razvoja posebno je uočljiva u poslednjih 10 godina. Uspešna budućnost danas se vezuje za informaciono društvo, odnosno društvo znanja. Trend zavisnosti od informacionog društva i znanja se ubrzava i postaje centralna tačka budućnosti. U ekonomski i tehnološki visoko razvijenim društvima, razvoj industrije softvera predstavlja jedan od nosilaca privrednog rasta. Rast koji je neophodno ostvariti u kratkom vremenskom periodu sa sobom povlači otvaranje velikog broja novih radnih mesta kako u softverskoj industriji, tako i u kompanijama koje isporučuju proizvode softverskim kompanijama. Globalno tržište informacionih tehnologija, koje uključuje hardver, softver, servise i telekomunikacije procenjeno je u 2016. godini na 3.800 milijardi dolara, što je rast od skoro 100 milijardi dolara u odnosu na 2015. godinu. S druge strane, studijski program Inženjerski menadžment u agrobiznisu svojim sadržajem nastoji da studentima pruži sva potrebna znanja i veštine koji su neophodni da odgovore imperativu vremena u oblasti agrobiznisa i usmerava ih da sagledaju veze poljoprivrede, održivog razvoja i životne sredine. Agrobiznis je razvojna šansa za našu privredu ali i čitavo društvo, naši diplomirani inženjeri trasiraju put novoj poljoprivrednoj proizvodnji u kojoj sada imamo povećan udeo znanja, a koja zahteva visokoobrazovane stručnjake u svakoj fazi proizvodnje poljoprivrednih proizvoda. Kada govorimo o današnjoj generaciji učenika i studenata, onda moramo naglasiti da ona pripada generaciji rođenoj u doba interneta i da je savremeni psiholozi, sociolozi i pedagozi označavaju je sa Y ili Z generacija. Mladi ljudi treba da vrše izbor svoje buduće profesije na osnovu svojih afiniteta, sposobnosti i interesovanja uz uvažavanje potreba tržišta rada i mogućnosti daljeg usavršavanja. Šta je bio osnovni motiv rukovodstva da akredituje najnovije studijske programe (saobraćaj i studije na daljinu)? Koje nove mogućnosti pružaju ovi najmlađi programi, i da li se do sada pokazalo da je njihovo pokretanje bio pravi potez? Ostvarivati konkurentsku prednost u savremenom poslovnom okruženju predstavlja pitanje opstanka visokoškolske institucije, a ne pitanje uspeha. Konkurentska prednost se ostvaruje kada visokoškolska institucija pruža superiornu vrednost studentima, a po kojoj se razlikuju od svoje konkurencije. Fakulteti mogu ostvarivati konkurentsku prednost na više načina: superiornošću u pogledu kvaliteta nastavnog procesa, inovativnošću i razvojem novih proizvoda ili usluge, primenom savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija i novih tehnoloških rešenja, većim ulaganjem u promotivne aktivnosti i slično. Dinamičan razvoj tržišta znanja i naše institucije zahtevali su od rukovodstva fakulteta da odgovore na potrebe tržišta rada i privrede i društva u celini. Kao rezultat višegodišnjeg istraživanja došli smo do saznanja da su upravo studije iz oblasti saobraćajnog inženjerstva i studije na daljinu pravi odgovor na potrebe tržišta rada, ali i stvaranje konkurentske prednosti u odnosu na konkurenciju. Oba studijska programa imaju perspektivu daljeg razvoja na našem fakultetu uz naglasak da su mladi ljudi prepoznali najnoviju konkurentsku prednost FIMEK-a. Sa kojim novinama FIMEK ulazi u novu 2018. godinu? Sa početkom školske godine na FIMEK-u su pokrenute značajne aktivnosti koje će odrediti razvoj naše visokoškolske institucije u narednoj kalendarskoj godini. Pre svega, pokrenuta je snažna projektna aktivnost koja se ogleda u participiranju na preko 20 projekata na više nivoa, od gradskih, pokrajinskih do projekata koje finansira Evropska unija. Takođe, u pripremi su novi studijski programi, nova laboratorija, rad na unapređenju naučnog časopisa i niz drugih aktivnosti koji će dodatno ubrzati inače dinamičan razvoj fakulteta. Rukovodimo se načelom da se fakultet nove generacije mora temeljiti na novim alatima i pritom obezbediti svim nastavnicima i studentima jednostavan i brz pristup do ukupnog svetskog znanja. Stoga je poslednji trenutak za početak temeljnog preobražaja našeg fakulteta, koji će daleko više nego do sada koristiti informacione i komunikacione tehnologije. Recite nam za kraj: da li vaši studenti i posle sticanja diplome mogu da računaju na podršku fakulteta tokom razvoja svoje karijere? Kakva su vaša dosadašnja iskustva u tom pogledu – da li vaši bivši studenti koriste ovu privilegiju i vraćaju se fakultetu kad osete da su posustali i da su im potrebni dodatni alati da „poprave“ svoje lestvice za uspon do vrha? Naša svakidašnjica obeležena je stalnim promenama. Život iz dana u dan nosi mnoštvo izazova i neizvesnosti koji mladim ljudima mogu da izmaknu tlo pod nogama, da im poljuljaju veru u mogućnost popravljanja svog položaja i navedu ih da prihvate nihilistički odnos prema životu. U takvim okolnostima čoveku su potrebni putokaz i utočište. Kao što su stoici u vreme propadanja Rimskog carstva učili da je jedino mudro što čovek može da učini - da se skloni u kakvo sigurno utočište, tako je i čovek današnjice prinuđen da pred svakodnevnim nevoljama nađe siguran zaklon. Mladi ljudi svoj zaklon mogu i treba da nađu u obrazovanju. Naši studenti su čvrsto vezani za FIMEK, velika većina njih nakon završetka osnovnih akademskih studija nastavlja svoj dalji akademski put na FIMEK-u, na master i doktorskim studijama. Takođe nakon zaposlenja, nastavlja se saradnja na zajedničkim projektima ili na polju stručnog usavršavanja.