SAD su spremne da se uključe u pregovore o Kosovu

U malom kabinetu na DŽon Hopkins univerzitetu u Vašingtonu još drži neiskorišćenu nalepnicu „Gotov je!“ sa poznatom siluetom Slobodana Miloševića. Uz zastavu libijske opozicije, čuva i zastavu srpskog Otpora. Ni jedna ni druga organizacija danas ne postoje. U svoje vreme poslužile su svrsi, libijska opozicija u vreme Gadafija, Otpor u vreme Miloševića. Doduše, kaže da se sa Vilijamom Montgomerijem, tadašnjim ambasadorom Amerike u Srbiji, svađao oko finansiranja postpetooktobarske akcije otporaša „Samo vas gledamo“. „Da smo nastavili da finansiramo Otpor, mnoge stvari bi danas bile drugačije u Srbiji“, tvrdi Server u razgovoru za NIN. S obzirom na to da često putuje po regionima pogođenim konfliktima, prtljag u kabinetu mu je stalno spakovan. Upravo se vratio sa puta po Bliskom istoku, tokom koga je arapski svet dočekao vest da je Donald Tramp odlučio da se ambasada SAD u Izraelu preseli u Jerusalim. „Čitava stvar oko Jerusalima je samoranjavanje SAD. Predsednik je odluku doneo kako bi zadovoljio pojedine grupe u Americi, po svemu sudeći bez ikakvog ozbiljnog promišljanja o internacionalnim posledicama. Zašto? Zbog hrišćanskih evangelista u SAD i određenog broja velikih donatora koji su to tražili od njega. Takođe, mislim da je zaključio da mirovna inicijativa između Izraela i Palestine ne ide nikuda, pa je pomislio da neće ništa ni upropastiti“, kaže Server. Šta su vam rekli na Bliskom istoku? Arapi i Palestinci bi bili zadovoljni da je odluci dodao samo jednu rečenicu koja bi glasila: „Radujem se danu kada će i palestinska prestonica biti u Jerusalimu“. Činjenica da je tu rečenicu izostavio govori mnogo. Tramp je potpuno na izraelskoj strani. Ne samo na izraelskoj, već na Netanijahuovoj strani, a ta strana ne želi palestinsku državu. To je čist Trampov autogol. Naprosto je fantastično da je 128 država glasalo protiv nas na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Šta će vam veći dokaz da ovaj čovek slabi poziciju SAD. Amerika nikada nije izgledala usamljenije nego na tom glasanju. To me ne iznenađuje. To je čovek koji je kritikovao naše najbliže saveznike i mislim da uopšte ne može da poseti Nemačku u ovom momentu, čak možda ni London. Amerika danas ne govori jednoglasno. Ono što je predsednik rekao juče ne mora da bude ono što će reći sutra i to je veliki problem, prosto ne postoji mentalna i verbalna disciplina ni kod samog predsednika, pa zašto bi postojala kod bilo koga drugog u administraciji. Čemu to pripisujete? Negde ste ga opisali tvrdoglavim i neobrazovanim. Da, on naprosto nema dobro obrazovanje. Ne interesuje me da li je išao na Vorton univerzitet, on jednostavno ne pokazuje više znanja od učenika šestog razreda osnovne škole. Ne čita, ne uči lako. Savladava one stvari koje se tiču lično njega, ali ništa drugo. Čitavu karijeru je zasnovao na lažima. Lagao je oko svojih poslova sa nekretninama, koliko je novca kada imao, nije pokrivao svoje obaveze prema podizvođačima i uvek je uspevao da se izvuče iz svega. Zašto bi očekivali od njega da se drugačije ponaša sa svojih 70 kada se poslednjih 50 godina ponaša na isti način, i to prolazi. U januaru će proslaviti prvu godišnjicu u Beloj kući. Mislite li da će dočekati sledeću? Mislim da hoće. Predsednik u Americi može da se smeni na dva načina. Jedan je impičment, koji je pokušavan u nekim ranijim slučajevima, ali nikada uspešno. S obzirom na republikansku većinu u oba doma Kongresa, to se neće desiti ni ovog puta, bar ne pre novembra sledeće godine. Drugi način nikada nije ni pokušan u istoriji Amerike, a to je da se iskoristi 25. amandman i da potpredsednik, uz podršku Kongresa, proglasi predsednika nesposobnim za obavljanje svoje funkcije. Lično mislim da je savršeno očigledno da ovaj čovek nije sposoban da obavlja funkciju predsednika, ali nije bitno šta ja mislim, već šta misli potpredsednik i većina kabineta, a oni to još ne misle. Kako onda vidite Ameriku i svet u 2018? Svet u 2018. je u prilično lošem stanju. Najveći neposredni izazovi pred SAD su Severna Koreja i Iran. Na duže staze, moraćemo da se prilagodimo jačanju moći Kine, naročito na Pacifiku, ali i u drugim krajevima sveta. Suočićemo se i sa Rusijom, ali je to drugačija vrsta izazova. Putin danas izgleda velik, ali će njegov balon da pukne i onda neće izgledati tako. U međuvremenu, stvarni izazov sa Rusima predstavlja njihova ekspertiza na internetu. Pored toga postoje i brojni drugi izazovi u Africi i na Bliskom istoku, naročito u Jemenu i Libiji. Vaš izveštaj u Savetu za odnose sa inostranstvom, kao i kasniji izveštaj Atlantskog saveta, na Balkanu su izazvali buru jer ljudi misle da je to priprema za buduće američke odluke u regionu. Da li je to tačno? Ne. Poenta oba izveštaja je da bi SAD trebalo više pažnje da obraćaju na Balkan. Ne vidim da se to dešava, niti mislim da će se to dešavati. LJudi u Beloj kući imaju previše problema, od kojih su neke sami stvorili. Da, ali šta je s angažovanjem Hojta Jia u makedonskoj krizi, sa situacijom u Crnoj Gori, Pensovom posetom regionu, Vučićevom posetom Pensu? Sve su to dobre stvari. Hojt Ji je uradio dosta dobar posao u Makedoniji, kao i Pens u Crnoj Gori, ali nekoliko poseta ne čine politiku. Balkanu je potreban specijalni izaslanik ili makar da se Pens formalno zaduži za rešavanje problema u regionu. Ali kako mi je rečeno, to je malo verovatno. Osnovni problemi na Balkanu su normalizacija odnosa između Srbije i Kosova, ulazak Makedonije u NATO, ustavna reforma u Bosni i Hercegovini i ruski uticaj na region. Angažovanje Pensa na tim poslovima bi mnogo značilo, ali ne vidim da će se to desiti, kao ni da će se odrediti neki specijalni izaslanik. Ali nekako ćemo se iskobeljati. Samo se nadam da će osoba koja će zameniti Hojta biti jednako pametna i jednako upoznata sa situacijom na Balkanu kao što je Hojt. Da li će se Amerika direktno uključiti u pregovore Srbije i Kosova? Kosovari to žele i mislim da su Amerikanci spremni, ali Vučić sad preti uvođenjem Rusa, što ne mislim da je mudro, s obzirom na to da su Rusi podržali nezavisnost Južne Osetije, Abhazije, Transnistrije, Krima, možda čak i Donbasa. Rusija nije principijelna i oslanjanje Srbije na Rusiju je velika greška. Činjenica je da je Amerika virtuelno prisutna u pregovorima jer ih svi informišu o tome šta se dešava, zato i ne mislim da postoji potreba za američkim direktnim prisustvom u prostoriji za pregovore. Osnovna briga SAD treba da bude normalizacija odnosa, i pod tim podrazumevam ulazak Kosova u UN i razmenu ambasadora ili nekakvih predstavnika na istom nivou. Ne mislim da Amerika treba da vodi računa o čemu god Beograd i Priština danas razgovaraju - graničnim prelazima, telekomunikacijama, energetici, sve to EU sasvim dobro vodi. SAD treba da vode računa o teškim političkim i diplomatskim temama. Normalizaciju odnosa definišete kao ulazak Kosova u UN i razmenu ambasadora? Da. Srbija mora da prihvati suverenitet i teritorijalni integritet Kosova. Očekujete da se to desi u 2018? Ne, ali bi moglo da se desi kada bi Srbija tako odlučila. Zašto bi Srbija trebalo tako da odluči? Pa zato što bi bila velika greška ako to ostavi za kraj pregovora o pristupu EU. Beograd tada ništa neće dobiti zauzvrat, već će morati da uradi sve što Unija kaže. Šta bi mogao da dobije sada? Nisam siguran. Možda neki ustupak oko kosovske vojske, jer će u suprotnom Kosovari formirati armiju bez obzira na to da li Srbija na to pristaje. Zato mislim da bi za Srbiju bilo bolje da završi normalizaciju odnosa ranije. Ali ako Srbija pristane na to u ovom momentu, kakav adut će joj ostati do kraja pregovora sa EU? Šta su Slovenija i Hrvatska uradile na kraju pregovora? Pristale su na sve jer to morate da uradite kada ulazite u EU. Vidite li sličnosti između Vučićevog pristupa i pristupa Borisa Tadića u rešavanju kosovskog pitanja? Ipak mislim da je, iz međunarodne perspektive, Vučić uradio mnogo više u vezi s pitanjem Kosova. Tadić je obećavao i obećavao, ali nikad nije ispunio nijedno od obećanja o Kosovu. Doduše, Tadiću je bilo teže jer je njegova opozicija bila nacionalistička, dok Vučiću isti nacionalisti čine bazu birača i oni mu daju veliku podršku. Ali moram da primetim da gubi pravac u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Ovaj put u Moskvu i ta priča da Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji… Čini mi se da Vučić bira pogrešnu stolicu. I žao mi je zbog toga. Da li zaista mislite da Vučić bira rusku stolicu? Čini mi se da se njegovo ponašanje i vokabular u Vašingtonu mogu razumeti kao da bira rusku stolicu. Vučić kaže da Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji, da je Srbija uvek glasala sa Rusijom u međunarodnim organizacijama, da će Srbija ostati neutralna. Ne znam šta znači biti neutralan u posthladnoratovskom svetu, ali pomisao na to da ćete biti neutralni ako se svrstavate uz Rusiju umesto uz EU je iluzija. Ali zar niste rekli da Vučić i privatno i javno govori da želi da uvede Srbiju u EU? To jeste tačno, ali Vučić menja ploču i mislim da to ima veze sa situacijom u svetu, sa Putinovom agresivnošću, sa dostavljanjem vojne opreme, sa ruskom bazom u Nišu. Zar ta baza nije humanitarna? Znate, da su odnosi Moskve i Vašingtona na višem nivou, baza u Nišu bi bila idealno mesto za zajednički američko-ruski humanitarni centar, ali ona to nije. To je vojna baza sa civilnom glazurom. Niko nema iluzije oko toga. I ranije ste pričali da Srbija ne radi dovoljno na uspostavljanju medijskih sloboda, nezavisnog sudstva i normalizaciji odnosa sa Kosovom. Hoćete da kažete da vaš prijatelj Vučić ne donosi rezultate na ovim poljima? To govorim već duže vreme. Ne kažem da nije doneo nikakav rezultat, to ne bi bilo fer, ali je napredak veoma spor. Što se tiče medija, moj savet mom prijatelju Vučiću, kako ste ga nazvali, jeste da razgovara sa mojim prijateljem Đukanovićem. Dok je Đukanović bio premijer i predsednik, mediji su uglavnom bili protiv njega, a ipak je bio veoma popularan. Ne morate da kontrolišete medije. Mediji su mediji i pustite ih da rade šta god da prokleto rade. Tramp bi takođe to trebalo da nauči. Što se tiče sudstva, problem je u sudijama i tužiocima koji nisu navikli da budu nezavisni. Više puta ste se videli sa Vučićem. Da li ste stvarno stekli utisak da nije diktator, već neko ko može da donese rezultate? Ne znam da li će doneti rezultate. Znam da on zna šta ja mislim, jer smo pričali o tome. I šta vam je rekao? Ne mogu to da kažem jer se podrazumeva da su ti razgovori privatni. Moj utisak je da predsednik Srbije ima tešku ulogu. Srbija je još uvek u tranziciji, a zemlje u tranziciji moraju da budu veoma pažljive kada kreću u borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. U to moraju da krenu samo ako su sigurne u pobedu. To je kao vojni napad. Morate da koncentrišete sve snage i napadnete svim sredstvima kako biste pobedili. A šta ako su vam najbliži prijatelji i članovi porodice korumpirani i imaju veze s organizovanim kriminalom? Onda za vas nemam nikakvih simpatija. Od političara očekujem da budu čisti. Da li zaista mislite da su političari na Balkanu čisti? Bez navođenja imena, mislim da nisu i za to postoje brojni dokazi. Ali oni su na vlasti i ja to moram da poštujem. Nisam ih ja birao.