Ućutkani budžet

Iako nisu napustili salu, kao što je to uradila opozicija prilikom usvajanja budžeta za 2012, sadašnjim opozicionim poslanicima ni prisustvo nije pomoglo da se njihove kritike i zamerke čuju dalje od skupštinskih kuloara i ponekih medija. Novoustanovljenim igrokazom vladajuće većine, skupštinska rasprava o budžetu za ovu godinu je praktično onemogućena, pa je najvažniji zakonski predlog poslat tokom prethodne godine u skupštinsku proceduru, usvojen ućutkivanjem njegovih potencijalnih kritičara. Sa druge strane, pojedini poslanici vlasti nisu mogli da oćute ni na retku opasku, koju je na račun ovogodišnjeg budžeta uputio predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović i to zbog odluke da se penzije smanjene početkom 2015. godine, što je bila jedna od najznačajnijih mera fiskalne konsolidacije, ovogodišnjim budžetom ipak ne vrate na pređašnji nivo, iako je u državnoj kasi bilo novca da se tako nešto uradi. Petrović je optužen da ne zna šta hoće, jer se od jednog od najvećih zagovornika fiskalne konsolidacije pretvorio u nekoga ko zahteva da se penzionerima u 2018. vrati ono što im je 2015. uzeto. Zbog odsustva parlamentarne rasprave o predlogu državne kase, koji je ministar finansija Dušan Vujović prosledio poslanicima Skupštine, NIN je pojedine opozicione poslanike upitao šta to nisu imali priliku da kažu tokom sati predviđenih da se o ovom predlogu raspravlja. Dušan Pavlović, poslanik Dosta je bilo, kaže za NIN da je podnošenje na stotine besmislenih amandmana koji su kasnije povučeni, zapravo „najsofisticiraniji oblik sabotaže parlamenta viđen do sada u srpskoj parlamentarnoj praksi“, sproveden od strane parlamentarne većine. Da su poslanici opozicije imali priliku da kritikuju predloženi budžet Srbije za ovu godinu, Pavlović tvrdi da bi se u toj raspravi videlo da je fiskalna konsolidacija sprovedena na pogrešan način i da je umesto kažnjavanja neodgovornosti, vlast nastavila da kažnjava zaposlene u javnom sektoru i penzionere. „Umesto da se vrate penzije i plate na nivo na kom su bile pre otpočinjanja fiskalne konsolidacije, nastavljeno je finansiranje besmislenih i bespotrebnih projekata, poput Kancelarije za saradnju sa Rusijom i Kinom, koja je samo jedan primer. Zašto se izdvaja 50 miliona dinara za tu kancelariju kada posao koji ona obavlja treba da bude zadatak Ministarstva spoljnih poslova. Takođe, zašto se odvaja novac za kabinete četiri potpredsednika Vlade kada su oni istovremeno i ministri i imaju i na taj način predviđene budžete. Pojedinačno gledano, ti iznosi nisu preveliki, ali ih je mnogo. Samo 18 milijardi dinara opredeljeno je za plaćanje kazni i penala, što je 80 odsto uštede na penzijama ili platama. Za šta se te kazne i penali plaćaju, to niko ne zna. Niti piše u budžetu, niti smo saznali tokom rasprave, koje nije ni bilo“. Dosta je bilo, nastavlja Pavlović, podržava fiskalnu konsolidaciju, odnosno smanjenje deficita i javnog duga, ali ne na način na koji to radi vlast - smanjenjem plata i penzija, a istovremenim subvencionisanjem investitora i gubitaških preduzeća, kojima se nastavkom takve politike šalje poruka da i dalje mogu da se ponašaju neracionalno i gomilaju gubitke. „Umesto da smanjuju državnu neodgovornost, oni smanjuju plate i penzije i zadržavaju privredi namete sa kojima ne može da se bori“, kaže ovaj skupštinski poslanik. NJegov kolega, Srđan Nogo, poslanik Dveri dodaje da je vladajuća većina uskratila ne samo mogućnost da se kritikuje predloženi budžet, već i da se govori o predlozima zakona o stečaju ili izmenama radnog zakonodavstva na koji su poslanici ove stranke takođe imali zamerke. „Kada je reč o budžetu, ministar finansija Dušan Vujović sve vreme je praktično želeo da obmane javnost zamenom teza i predstavljanjem poreskog platca, kao poreskog obveznika. Dakle, nije tačno da su teret podneli i podnose oni koji za račun poreskog obveznika, odnosno svakog zaposlenog građanina ove zemlje uplaćuju porez i doprinose. Teret podnose građani, poreski obveznici i ušteda je ostvarena na njihovim leđima, a ne na leđima poreskih plataca, odnosno poslodavaca“, kaže Nogo i dodaje da se njihove zamerke odnose i na uvođenje akciza na struju, kao i na nedovoljna izdvajanja za porodicu i populacionu politiku. Istovremeno, baš kao i Pavlović, kritikuje netransparentno trošenje novca za penale i kazne. „Doprinosi za zaposlene ostaju i dalje visoki, ali se zato troše milijarde dinara na pomoć i subvencije Etihadu, Fijatu i drugim investitorima. Skoro 30 milijardi dinara opredeljeno je za pokrivanje dugova javnih preduzeća, a pritom nema odgovornosti direktora tih preduzeća za poslovanje firmi na čijem su čelu. Poreski obveznici plaćaju svojim novcem tekuće poslovanje Srbijagasa, a isto to preduzeće onda plaća kazne Povereniku za informacije od javnog značaja jer nije dostavilo zakonom obavezne podatke. I niko ne snosi nikakvu odgovornost za takvo ponašanje“, kaže poslanik Dveri za NIN. Iako su državne subvencije politika koju je svaka vlada Srbije više od decenije sprovodila u gotovo nepromenjenom obliku, opoziciji je očigledno to najveći trn u oku. Ivan Stefanović, iz Demokratske stranke reći će da je u pitanju prevaziđen model na koji se još uvek bacaju ogromne pare. „Pritom, novcem iz budžeta uporno se finansiraju neracionalnosti i odsustvo reformi u javnim preduzećima, ali se zato štedi na socijalnim komponentama, kao i na platama i penzijama“. Stefanović kaže da vlast budžet temelji na prihodima, od kojih oni jednokratni čine pozamašan deo, a sa druge strane rashode smanjuje tamo gde ne bi trebalo. Objašnjava da su još ranije predlagali izmene pojedinih ekonomskih i poreskih zakona, ali da njihovi amandmani nisu prihvaćeni, pa nisu ni ušli u skupštinsku raspravu. „Predlagali smo izmenu Zakona o porezu na dobit kako bi se sa jednoobrazne poreske stope od 15 odsto prešlo na stopu od 10 do 30 odsto, u zavisnosti od prosečne zarade u pojedinim regionima u Srbiji. Suština je da se pravnom licu koje je u prethodnom poreskom periodu isplaćivalo zaradu veću od 150 odsto proseka regiona u kojem posluje, porez na dobit zaračuna 10 odsto, onome čiji zaposleni primaju između 80 i 150 odsto od proseka porez da ostane 15 odsto, a onima koji isplaćuju manje od 80 odsto od proseka porez da bude 30 odsto, čime bi se postigla veća socijalna pravda i poreska pravednost i smanjile ekstremne razlike u prihodima“, kaže Stefanović i dodaje da su pored ovih promena predlagali i izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave, poreza na dohodak građana i drugih propisa, ali da vlast nikada nije prihvatila njihove amandmane. Istini za volju, prihvatanja amandmana opozicionih poslanika retko kada je bilo u srpskoj parlamentarnoj praksi, ali nikada do sada nije se dogodilo da poslanici vladajuće većine zatrpaju raspravu beskorisnim amandmanima kako bi ukrali sve vreme predviđeno za eventualnu kritiku predloženog budžeta. Sve i da nije prekršeno nijedno pravilo koje reguliše rad Skupštine, takva praksa daleko je od parlamentarne. Maštovitosti, pak, vladajuće koalicije u karikiranju rada zakonodavnog tela, nema se šta zameriti.