Da li nam je potreban Remont?

Godinu koja izmiče, u oblasti vizuelnih umetnosti svakako će obeležiti završetak rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti, koja nas je uvela u, sada izvesno, okončanje istog posla u Narodnom muzeju. Godinama iščekivano, otvaranje obnovljenog zdanja MSUB otvorilo je sasvim novi spektar problema. Čitavih 30 miliona dinara potrošeno je za vreme svečanog događaja, a da nisu uzete u obzir potrebe ni institucije, ni umetničke scene. Poređenja radi, reč je o sredstvima većim od godišnjeg budžeta Ministarstva kulture u oblasti savremene vizuelne umetnosti (24,5 miliona) ili godišnjeg programskog budžeta Muzeja savremene umetnosti, koji bi trebalo da bude najvažnije središte domaće umetničke produkcije. Sa druge strane, veliki pritisak i mreža različitih interesa izmakli su poluge odlučivanja, što narušava autoritet, ali i profesionalni kredibilitet ustanove. Nedostatak svesti o mestu i ulozi kulturnih institucija u društvu, kao i problematična shvatanja o njihovim finansijskim i stručnim potrebama, profesionalnom utemeljenju, za posledicu imaju njihovu degradaciju. Jedna od takvih kulminirala je ove godine. Reč je o ukidanju Kulturnog centra Požega. Formalno gledano, reč je o preimenovanju - Kulturni centar Požega postao je Kulturno sportski centar Požega, međutim bahat i bezobziran način na koji je proces izveden podseća na formalno legalne, ali suštinski mutne postupke koji se odvijaju u privredi, kojima se izbegavaju ili „zaobilaze“ pravne i finansijske obaveze. Čini se da proces u Požegi pripada drugoj grupi, sudeći po činjenici da je donedavna direktorka Centra, Slađana Petrović Varagić i čitavo osoblje Centra na ovaj način ostalo bez posla, bez obzira na sve prethodne sudske odluke u korist zaposlenih. Na drugačiju vrstu problema naišao je Grafički kolektiv. Institucija stara više od šest decenija ostaje bez prostora zbog restitucije. Naknadnom prodajom prethodno vraćene imovine uveden je novi vlasnik i situacija je postala komplikovana. Galerija će morati da se preseli u novi prostor, ali još nije poznato koji. Bez obzira na sve okolnosti koje objašnjavaju situaciju, činjenica je da prilikom promišljanja restitucije nije uzet u obzir javni interes, koji bi ovakve situacije sprečio, ili bar unapred pravno odredio njihov tok. Ovako je sve prepušteno srećnom ili nesrećnom spletu okolnosti i dobroj volji aktera. Formiranje Muzeja Tera u Kikindi, institucije posvećene čuvanju skulpture od terakote, veliki je utisak protekle godine. NJen nastanak rezultat je pre svega dugogodišnjeg rada vajara, a sada i direktora Muzeja Tera, Slobodana Kojića, na Simpozijumu Tera, vajarskoj koloniji kroz koju je prošlo preko 400 umetnika i u kojoj je stvoreno više od 1.000 skulptura. Drugi važan momenat bila je budnost opštine Kikinda, koja je imala svest da otkupi prostor napuštene vojne kasarne i omogući pravno i fizički prostor za Teru. Uz pomoć Pokrajine i Republike, rekonstruisano je staro zdanje iz 19. veka i stvoreni uslovi da novi muzej postane ne samo kulturno, već potencijalno i jedno od privrednih središta Kikinde. Najzad, Nezavisna umetnička asocijacija Remont, otvorila je niz pitanja o shvatanju uloge i značaja rada nezavisnih institucija akcijom Da li vam je potreban Remont? Reč je o organizovanom angažovanju aktera umetničke scene sa ciljem da se obezbede sredstva za sređivanje i rad Remonta. Samoorganizovano udruženo delovanje na više planova, ne samo da je pokazalo potrebu i zainteresovanost ljudi koji participiraju u kulturi za opstanak institucija ovakvog tipa, već je i svojevrstan šamar društvu koje, tendenciozno zanemarujući vrednosne i profesionalne principe i sadržajno prazni naše kulturne vidokruge. TOP 5 1. Završetak rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti 2. Otvaranje Muzeja Tera u Kikindi 3. Pitanje prostora Galerije Grafički kolektiv 4. Ukidanje Kulturnog centra Požega 5. Samoorganizacija Nezavisne umetničke asocijacije Remont