Vreme čuda i obećanja

Vreme je darivanja i čuda. Ali to važi samo za ostatak planete. Mi u Srbiji čudima svedočimo bar nekoliko puta nedeljno, a obećanjima nas daruju barem tri puta dnevno. I uopšte ne moramo da čekamo praznike da bismo se čudili. Nama je takoreći svaki dan praznik. Možda bi neko rekao da naša čuda nisu tako lepa kao uobičajena praznična, možda bi neko primetio da obećanja ne možeš lepo upakovati i staviti ih ispod jelke, ali to govore samo zli jezici koji su umrljani penom od kafe i kapućina. Podsetimo se samo dela tih čudesnih stvari koje smo doživeli u 2017. godini i koje gotovo sigurno niko drugi u svetu nije doživeo. Ka Kosovu smo poslali voz oslikan freskama i natpisom „Kosovo je Srbija“, u njemu su bili Miša Vacić i Marko Đurić, ali nisu daleko stigli - Đurić je utekao već u Topčideru. Premijer Aleksandar Vučić je bio pametniji, nije se petljao mnogo sa vozovima već je za 200 do 400 evra iznajmio avion koji ga je odvezao direktno u predsednički mandat. Nije ga u tome mnogo omelo ni priznanje da 20 godina nije vratio knjigu u biblioteku, štaviše, izgleda da se mnogim glasačima to prilično dopalo. Nakon izbora izbili su višednevni protesti studenata nezadovoljnih njihovim rezultatima. Nikome ni danas nije potpuno jasno šta se tu zapravo desilo. Možda baš zato policija i danas povremeno šalje pozive studentima na informativne razgovore, čisto da se sazna malo više detalja o nečemu što ih kopka već mesecima i zbog čega ne mogu da se fokusiraju i posvete ozbiljnim slučajevima kao što su atentatori iz Jajinaca, rušenje Savamale ili subverzivnost pesama Dragana Kojića Kebe. Prošle godine saznali smo i da je ministar odbrane Aleksandar Vulin novac za stan dobio od ženine tetke iz Kanade, te da ga je u zemlju uneo devet po devet hiljada evra. Vulin, međutim, nije objasnio od koga je pozajmio pare za tolike avionske karte i kako će da ih vrati. Kod novogodišnje rasvete nije bilo nekih velikih iznenađenja i čuda, ukrasi su postavljeni već u oktobru. Političari tvrde da to privlači turiste, a da motiviše i nas same da trošimo više. Nije poznato da li su ukrasi motivisali građane da troše više, ali znamo da jesu motivisali vlasti grada Beograda. Na novogodišnju jelku potrošili su čak 83.000 evra! Mogli su da kupe i mnogo više jelki da prethodno nisu potrošili 1,8 miliona evra na muzičku fontanu, ali znate kako kaže naš narod – bolje jedna muzička fontana na Slaviji, nego 21,6 svetlećih jelki na Trgu republike. I ovo je tek delić autentičnih srpskih čuda u samo godinu dana. Bilo je tu i zgrčenih opozicionih lidera i profesora koji uz tvitove o budžetu objavljuju linkove ka porno-filmovima i Palmi koji postaju najevropljani i predsednika države koji piše pi-ar tekstove za prodavnicu nameštaja i koalicija sa kosovskim arhineprijateljem Ramušom Haradinajem... U poređenju sa našim čudima, sva ta praznična čudašca, koje svet iščekuje tako željno cele godine, deluju nekako sićušno i nevažno. A da stvar bude još zanimljivija, nas najveće čudo tek očekuje. Biće, naime, pravo čudo, ogromno čudo, ako uspemo da preživimo sva naša svakodnevna čuda i ostanemo ovde. Srećni praznici i nova čuda!