Kome je Mišković popio mozak

Možda bih i zaboravio ljutnju Informera zbog mog gostovanja na N1 da dobar deo onoga što je 3. januara napisao ili nekom od svedoka-saradnika izdiktirao Dragan J. Vučićević nekoliko dana kasnije nije ponovio i predsednik Aleksandar Vučić. U internet izdanju, uz naslov „Mišković mu popio mozak“ Informer na opasku da sa sadašnjim stopama rasta Srbija ne može da dostigne evropski standard ni za 500 godina, zaključuje – njegovo (moje) „najveće dostignuće u karijeri to što redovno odlazi na ručkove i večere kod tajkuna Miroslava Miškovića“, a izjava je toliko „sumanuta“ da je jedino objašnjenje da sam u studio „stigao direktno iz Miškovićevog kabineta“. Poenta je, dakle, da niko ne može da nađe nijednu manu ovoj vlasti ako mu pre toga „Mišković nije popio mozak“. Problem je, međutim, u tome što Vučićević - da se poslužim njegovim rečnikom – laže! Prvi put sam sa Miškovićem ručao posle 25 godina novinarskog staža - kada sam proglašen za Najevropljanina – zajedno sa kolegama iz Ekonomista, jedinog lista čiji novinari nisu pozvani na svečanost povodom 20 godina od osnivanja Delte! Ni posle toga ga ne viđam više od dva, tri puta godišnje – dakle mnogo ređe nego što se viđam sa drugim biznismenima, bankarima, akademicima, profesorima univerziteta, piscima, poslanicima, ministrima, članovima Fiskalnog saveta, javnim ličnostima... Ne bih imao ništa protiv da češće pričamo, mada mi se čini da i on i Vučić o mnogim stvarima misle isto - drugačije od mene. Nego, koliko je hrane D. J. V. pojeo na Miškovićev račun? Na čijem je platnom spisku godinama bio? I plaši li se neželjenih svedoka iz Delte koji su mu, kada se na društvenim mrežama pohvalio da je kupio novi auto, poručili da bi „konačno mogao da vrati hondu koju mu je Miško kupio“? Ili onih koji su onomad Kuriru dojavili da ga je častio i sa 35.000 evra vrednom belom tehnikom. Sanja li otvoreno pismo bivšeg direktora Presa Vuka Vučurevića, u kojem ga optužuje da je od Miškovića „dobio toliko da se običnom čoveku zavrti u glavi“. Zato optužbama Vučićevića ne bih pridavao nikakav značaj da ih za Kurir nije ponovio - Vučić. „Mišković skupi pet urednika novina, i to na redovnoj bazi, i onda im saopštava kako je u Srbiji katastrofa... i tako čitate gluposti raznih ekonomskih analitičara i svih drugih koji pojma nemaju šta više pričaju“, tvrdi predsednik i posebno potencira „one koji Srbiju predstavljaju kao koncentracioni logor“. Ispričao je i da je sa najvećim tajkunom poslednji put razgovarao pre sedam-osam godina i da su se razišli zato što su Mišković, Tadić i Đilas mislili da se problemi srpske ekonomije mogu rešiti povećanjem potrošnje. Pošto je već pomenuo da su ti isti koji sada idu kod Miškovića ranije „branili najgore ekonomske koncepte, jer je tada Mišković to branio i zastupao“, a on je, eto, bio protiv, mogao je i pre razlaza sa vlasnikom Delte, 2009. u Ekonomistu da pročita: „I ono para što uspe da sakupi srpska država usmerava u potrošnju. A kada se jednom nešto pojede, ne može da ostane za sutra. Zna se gde to završava. Neko građanima na vreme to mora da kaže. Da se uzalud ne nadaju da će sledeće godine živeti bolje“. Ili: „Ako su u pravu ministri koji tvrde da će se povećanjem plata i penzija podići tražnja za domaćom robom, što će posledično uticati i na rast proizvodnje, onda je bolje da to povećanje bude što veće, bar 20-30 procenata! Zašto bi cepidlačili i natezali se zbog siće? Tim pre što nisam čuo da je iko od onih koji se zalažu za povećanje plata objasnio odakle, bre, pare za to? Tim pre što manjak u državnoj kasi raste svaki dan. Kao kvasac“. Ili: „Da je spas samo u potrošnji, Srbija bi bila među svetskim ekonomskim silama. Pa, zar nismo godinama trošili bar za 20 odsto više nego što stvaramo“? Bože, valjda nije već zaboravio da ovo nije upućeno na njegov račun, jer nije on 2009. bio na vlasti. Ali, otkako ima apsolutnu moć, sve je postalo relativno – tako samo on poredi sadašnji javni dug i budući bruto domaći proizvod, uvećan za planirani rast! I svi objave da je Srbija već ispunila kriterijum iz Mastrihta, jer je javni dug 57,7 - dakle manji od 60 odsto BDP-a. Iako nije. Jedino je čudnija matematika Ramuša Haradinaja. On negira da je za sedam dana odmora u Švajcarskoj potrošio 80.000 evra. „Na odmoru sam bio samo tri dana, to me je koštalo 7.000 evra i sve sam platio svojim parama“, tvrdi. Jadan, od čega će sad živeti ako je za tri dana potrošio dve i po mesečne plate? Da neće od nekog u Beogradu da traži zajam?