Simboli nakaznih izobličenja

Mira Otašević Gorgone Mira Otašević je dramaturg iz Beograda. Bavi se teorijom književnosti i pozorišta, posebno područjem istorijskih avangardi. Bila je članica uredništava časopisa Književnost i Književne novine, a osamdesetih i devedesetih je sarađivala sa zagrebačkim časopisima Prolog i Frakcija. Objavila je knjigu multižanrovskih eseja Spojni sudovi i romane Magamal, Ničeova sestra, Beket i jastog, Zmajevi od papira i Zoja, koji je takođe bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. Na stranicama romana Gorgone (izdavač: Geopoetika), prepliću se i sudaraju životopisi pisaca, glumaca, muzičara, slikara, muškaraca, žena, ljubavnika, policajaca, vojnika, dželata, žrtava i ubica, preživelih i mrtvih. Breht, Bojs, Đango, drugi znani i neznani, stvarni i nestvarni, različitog porekla i jezika, raspeti u vremenu omeđenom svetskim ratovima, onim razornim i onim „hladnim“. Vremenu kojem su se grčevito, bezuspešno opirali, dok se pretvaralo u vrtlog koji ih je sve većom brzinom uvlačio u sebe. Borili su se umetnošću, prijateljstvima, ljubavima, tajnim, zabranjenim, povlačenjem u senku i emigraciju, stradajući i dobijajući rane i ožiljke strašnog vremena, nabijenog netrpeljivošću i mržnjom. Kakav prozni svet čeka čitaoca iza naslova Gorgone? Iza naslova Gorgone čitaoca čeka prozni svet dokumentarističkog karaktera, svet u kojem živimo – dakle, svet „pun gada“, kako bi rekao Andrićev Gazija. U grčkoj mitologiji, Gorgone su tri nemani, simboli nakaznih izobličenja društvenosti, morala, duhovnosti. Tako je i danas. No, danas ih je više od tri! Kako vam se otvorila ova priča? Širom otvorenih očiju! Svedočeći neljudskostima svih vrsta, odsustvu svake empatije, bezumnom razaranju... Kako vidite poziciju NIN-ove nagrade u kontekstu srpske kulture? U kontekstu srpske kulture, NIN-ova je nagrada, neretko, umela da sačuva vlastiti dignitet i osećaj za vrednosti. Istorija NIN-ove nagrade više je od dokaza te činjenice.