Nisam uticao na konačan ishod

Povodom teksta „Slučaj pokušaja otmice Ksenije Radovanović, zaštitnik građana na delu“, koji je objavljen u vašem listu 28. decembra 2017. godine, a radi potpunijeg informisanja javnosti, molimo vas da moj odgovor, u skladu sa zakonom, objavite u narednom broju vašeg lista: Ugrožavanje bezbednosti građana Srbije od strane predstavnika organa javne vlasti bio bi nedopustiv čin, posebno kada se radi o praćenju, zastrašivanju i pokušaju otmice građana. Kada se u ovaj kontekst dovede i institucija zaštitnika građana i navede moje ime kao osobe koja ne želi da vidi činjenice koje ukazuju na ugrožavanje bezbednosti građana, dužan sam da javnosti predstavim sve aktivnosti koje je preduzela ova institucija po pritužbama Ksenije Radovanović, u predmetu koji je formiran devet meseci pre mog dolaska na čelo institucije: Ksenija Radovanović se prvi put obratila zaštitniku građana 13. decembra 2016. godine u slučaju koji je poznat javnosti. Posle podnošenja pritužbe, Ksenija Radovanović se još dva puta obraćala tražeći odgovor o preduzetim koracima. Zaštitnik građana je aktom od 24. januara 2017. godine odgovorio da se pritužba odbacuje zbog preuranjenosti. Ksenija Radovanović se obraća novom pritužbom 31. januara 2017. godine. sa tri nova podneska. Zaštitnik građana traži da se dopuni pritužba dokazima da se prethodno obratila Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a, što je pritužilja i učinila. U junu 2017. godine usledilo je pokretanje postupka kontrole rada MUP-a aktom koji je potpisao v.f. zaštitnika građana Miloš Janković, koji se po ranije utvrđenoj raspodeli resora, kao zamenik zaštitnika građana, bavi upravo kontrolom MUP-a. Po obaveštenju upućenom MUP-u usledila su izjašnjenja tog organa. Nakon prikupljenih svih dokaza i činjenica u predmetu resorni zamenik nije našao osnov za upućivanje preporuka ovom državnom organu, što je naveo u završnom aktu od 29. novembra 2017. godine. Na dužnost zaštitnika građana sam stupio 20. jula 2017. godine i nakon četiri dana, zadržavši postojeću sistematizaciju, ovlastio sam svoja četiri zamenika da u okviru svojih specijalističkih oblasti nastave da obavljaju svoje dotadašnje poslove, odnosno, da rukovode postupcima kontrole zakonitosti i pravilnosti rada organa uprave na način kako su to činili i pre mog dolaska. Tako je učinjeno i u ovom slučaju. Na osnovu svega iznetog, svako dobronameran može da zaključi da mog postupanja u ovom predmetu nije bilo, niti da sam uticao na konačan ishod.