Čeprkanja

Ono što mi ne ostane u glavi, ne treba mi ni na buđavoj hartiji, kaže junakinja filma Splav Meduze, izražavajući slikovito odnos koji je autor scenarija, Branko Vučićević, imao prema stvaranju arhiva i dokumentovanju, posebno sopstvenog života. Zbog ovakvog principijelnog i dosledno sprovedenog stava, kreiranje izložbene celine posvećene značaju Branka Vučićevića (1934–2016) koju je izveo Radonja Leposavić, dobitnik Nagrade „Lazar Trifunović“, nije bilo nimalo lako. Realizovana uz pomoć prijatelja u nelinearnoj narativnoj foto-strip formi, koja posetiocu pruža mogućnost za idealan Vučićevićev hobi – čeprkanje, izložba kroz tri linije pruža uvid u njegova raznovrsna interesovanja, obrazovanost, jedinstven duh i pogled na svet. Hirovita hronologija usmerava nas na Vučićevićevo proučavanje evropske i svetske avangarde sa bezbroj relacija i slojeva, analitičnih stavova i iskaza koji sugerišu potrebu da se ovo umetničko polje očisti od naknadnih unosa. U fokusu je i izuzetan prevodilački rad, vokacija Branka Vučićevića po obrazovanju, zatim činjenica da je Vučićević jedini zvanični član svetskog umetničkog pokreta FLUXUS sa ovih prostora, kao i njegov autentičan pristup filmu u kojem je, kao i u životu, citirao, preuzimao, izmišljao i na osoben način spajao. Vučićevićev originalan montažni postupak primenjuje i autor izložbe, režirajući fiktivni susret Branka Vučićevića sa Lazarom Trifunovićem, podsećajući nas na zaboravljenu Reviju za kulturu Danas, koju je između 1961. i 1963. uređivao Stevan Majstorović, a u kojoj su u jednom trenutku tekstove objavili obojica. Iz sličnog slobodnog kreativnog viđenja istorije nastao je i scenario za film Benjamin u Moskvi. Ovaj svojevrsni Paper movie koji je trebalo da bude realizovan sa Karpom Godinom, proizišao je iz Benjaminovih zapisa u Moskovskom dnevniku, sporadičnih biografskih beleški o opčinjenosti Asjom Lasis i knjige Neobični doživljaji gospodina Benjamina u zemlji boljševika, možda idejno stvorene u Brankovoj minimalistički uređenoj sobi u Cvijićevoj, koju navodi kao reper sopstvene poetike.