Beneficirani staž za Micu ubicu

U nedelji u kojoj je većina članova Predsedništva SNS zahtevala da se, paralelno sa beogradskim, raspišu i vanredni parlamentarni izbori, da bi potom svi, osim dvoje, glasali suprotno, onako kako je predložio Aleksandar Vučić, gotovo neprimetno provukla se vest da je Državna revizorska institucija otkrila da od četiri milijarde dinara za zaposlene sa beneficiranim radnim stažom, čak 59 odsto novca odlazi u pogrešne ruke! I da 65.000 od 110.000 ljudi ne bi ni trebalo da imaju pravo na beneficirani radni staž. I šta sad? Da li se, možda, neko u Nemanjinoj 11 lupio po čelu ili je ljut na sebe zbog toga što je boljom kontrolom trošenja javnog novca mogao godišnje državi da uštedi 2,4 milijarde dinara samo da je sprečio da te povlastice imaju i frizeri, kuvari, moleri, električari, doktori, psiholozi, farbari, komercijalisti, šalterski, administrativni i tehnički radnici, pi-arovi i ko sve još ne. Da nije bilo DRI nikada ne bismo saznali da su u Srbiji ovo jako rizična zanimanja. Dodatni problem je što svi oni mnogo ranije od vršnjaka iz privatnog sektora ispunjavaju uslove za penziju, pa ostaju i posle toga na državnim jaslama, iako mnogi od njih mogu volu rep da iščupaju. Da ironija bude veća, problem je isplivao na površinu neposredno posle mera fiskalne konsolidacije, koje su se dobrim delom bazirale na smanjenju penzija čak i onima koji su radili i uredno uplaćivali doprinose za penziono osiguranje punih 40 godina. I dok je njima država uzimala, godišnje je više od dve milijarde dinara neosnovano davala zaposlenima u ministarstvima odbrane, policije, BIA, Zavodu za izdržavanje sankcija i Poreskoj upravi. Niko, naravno, ne dovodi u pitanje beneficirani staž rudara, vatrogasaca, zatvorskih stražara i čuvara, policajaca, pripadnika specijalnih jedinica, vojnika, ali su na neki način bar neki od njih saučesnici u svojevrsnom zločinu zbog toga što ćuteći odobravaju da isti tretman imaju i razne „Mice ubice“, od kojih beneficirani staž mnogo više zaslužuju nesrećnici koje šalterski radnici svaki dan vraćaju po već čuveni „još jedan papir“. Među 65.000 povlašćenih ima i muzičara, koji su sigurno na pitanja revizora odgovarali kao u Balkan ekspresu: „Jesmo muzičari. Mislim nismo. Pa, kažem da jesmo. Samo (Vulinovoj) tetki da odnesem lek“. U svakom slučaju svi oni rade na neuporedivo sigurnijim radnim mestima od zidara na građevinskim skelama ili radnika za strugovima... Neki od prozvanih pokušali su nemušto da se opravdaju. Bolje da su ćutali. U Ministarstvu odbrane navode da su i administrativni radnici, šefovi kabineta i ljudi iz protokola profesionalna vojna lica i da su „izloženi rizicima“, a u MUP-u i BIA poručuju da su i zaposleni po kancelarijama pod svakodnevnim „stresom“ kada sarađuju sa funkcionerima i rade sa poverljivim informacijama. Iskreno, slažem se sa Markom Somborcem - šef kabineta i pi-ar ministra policije Nebojše Stefanovića zaslužuju sve moguće beneficije, jer nije nimalo naivno „povezati neka lica sa nekim prostorima, neka lica sa nekim predmetima, neka lica sa drugim licima“... Ako ne verujete, probajte. Kako li je tek modnom kreatoru uniformi za ministra odbrane Aleksandra Vulina koji vojsku nije služio kad je bilo vreme, a moda se od tada promenila? Ili njegovom savetniku koji mora pod oznakom hitno, kao da je proglašen „atomski zdesna“ da pronađe tetku šefove supruge u Kanadi? Ili moleru direktora BIA Bratislava Gašića koji je svestan da njegov šef bolje od njega razlikuje italijansku od domaće keramike? Ponekad pomislim da bi im uz beneficirani radni staž i orden trebalo dati. Možda bi zato revizoru bilo bolje da se strpi još malo i da, umesto da vlastima zagorčava život, lepo ode na premijeru mjuzikla o Slobodanu Miloševiću i Mirjani Marković, koji spremaju glumci prištinskog pozorišta u Gračanici. Ionako je sve ovo samo jedna velika predstava, koja će se kao i mnoge pre završiti na isti način – po principu pojeo vuk magare. Tim pre što svaki dan pokušavaju da nas namagarče. To rade i oni koji su posle „detaljne“ istrage slučaja Savamala za nesavestan rad osumnjičili samo Gorana Stamenkovića, šefa smene dežurne službe beogradske policije. A ja naivno poverovao Aleksandru Vučiću da iza rušenja stoje „najviši organi gradske vlasti“. Baš sam kompletni idiot.