O pretnjama, pritiscima i ucenama

Dan nakon lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji, 23. oktobra 2017. Oliver Ivanović je dao svoj poslednji intervju NIN-u. Razočaran u kampanju, tokom koje je označen neprijateljem srpskog jedinstva, jer nije podržao Srpsku listu, opisivao je razne ucene, čak i telefonske pretnje i poruke kandidatima SDP-a da se jave određenim „lokalnim šefovima“, zbog kojih su se neki od njih povukli sa liste. „Pritisci počinju od kada su raspisani izbori, a ja stavio do znanja da ću se kandidovati. Moj greh je postao veći zato što sam smatrao da SDP mora da se pojavi u svim severnim opštinama, ali negde i južno. To znači da sam ozbiljno ušao u interesnu sferu onih koji se zovu jedinim državnim projektom. Sledeći korak je zaustavljanje svakog mog pojavljivanja u medijima… Proces prelazi na sledeću fazu - pritisak na potencijalne kandidate. Objašnjava im se zašto treba da odustanu od kandidature rečima: šta će to tebi, znaš da ćeš ući u sukob, to znači da će te pozvati kriminalci. Često se događa da ih pozove pripadnik policije koji je na kriminalnoj vezi i obavesti ih da se jave tom i tom kriminalcu… Širi se atmosfera straha u gradu i zapravo dolazi do toga da se presreće svaki građanin koji bi se sa mnom video, pozdravio ili došao u prostorije SDP“, ukazivao je Ivanović pre manje od tri meseca. Na insistiranje NIN-a da kaže ko je osoba koju optužuje da rukovodi zastrašivanjem i ucenama i da je „glavni šef Srpske na lokalu“ Ivanović je kazao: „Srpska je sastavljena od ljudi koji bez pogovora slušaju druge iz jednog kriminalnog kruga. Oni su iz tog kruga vođeni. Da li je moguće da srpska vlast to ne zna? Nemoguće je. Znam da zna, jer je predsednik Vučić pomenuo jednog od tih ljudi u jednom od svojih govora. Ako zna za njega, onda se nadam da ne zna kakve metode koristi i čime se sve bavi taj čovek. Neću pominjati ime, ali ako pogledate njegovu izjavu o tome čija deca čuvaju KiM, biće vam jasno.“ Nakon razgovora sa predstavnicima SL, pre nego što su podržali izbor Haradinajeve vlade, Vučić je 12. septembra kazao: „Hvala im što čuvaju KiM u Srbiji - i Rakićeva, i Kostićeva i Radojčićeva deca, svako njihovo dete, čuva KiM u Srbiji.“ I Vladeta Kostić, doskorašnji gradonačelnik Gračanice, i Goran Rakić, prvi čovek Kosovske Mitrovice, funkcioneri su Srpske liste. Milana Radojčića, na koga Ivanović verovatno misli, Tužilaštvo za organizovani kriminal je 2012. teretilo da je, kao saradnik kuma, kontroverznog biznismena Zvonka Veselinovića, učestvovao u nezakonitom prisvajanju 32 kamiona. Euleks i Kfor istraživali su njihovu odgovornost za barikade na administrativnom prelazu Jarinje, decembra 2011, a za aferu sa kamionima pravosnažno su oslobođeni krajem 2015. O trenutku u kome je nenadano uhapšen i odnosu srpske vlade prema njegovom slučaju, Ivanović je kazao: „…Jasno je bilo da hapsiti između dva kruga kandidata za gradonačelnika, čoveka koji nikada nigde nije bežao i držati ga u pritvori tri i po godine, od čega osam meseci bez suđenja, to može samo neko ko hoće da vas eliminiše sa političke scene. Pogotovo što je optužnica potpuno besmislena... Ko je iz toga izvukao korist, vidite sami. Šta mislite“? A na sugestivno pitanje „šta vi mislite - Srpska?“ odgovorio je: „To ste vi rekli“. „…Beograd je radio u korist moje odbrane. Ja bih možda malo više uradio za njih, ali formalni putevi za nekog ko zauzima visoku državnu funkciju da pomogne nekome ko je makar i nepravedno optužen za ratne zločine su veoma uski. Tako teška optužnica vezuje ruke onima koji bi hteli da pomognu. Raspoloženje prema meni se menja onda kad sam kazao da ne želim ni u jednu stranku i da hoću da sarađujem sa svakom vladom u Beogradu. Jer Srbi nemaju taj luksuz da ratuju protiv sopstvene vlasti.“ „...Spadam u one koji misle svojom glavom i znam da odluke o važnim političkim temama u vezi sa KiM donosi onaj koji dobija dva miliona, a ne par hiljada glasova. Znam gde mi je mesto, ali ne očekujem ni da se ignoriše moje mišljenje kao građanina KiM…“ „…Izašao sam jednom sa koliko-toliko konkretnom idejom kiparskog modela, ne kao sa rešenjem, jer to nije rešenje, nego kao primerom metodičnosti, sistematičnosti i dugoročnosti. To su tri aspekta koja moramo imati u vidu kad govorimo o tako ozbiljnom problemu. Usaglasiti stavove svih do te mere da oni čine kvalifikovanu i meritornu većinu, moguće je samo u razgovoru s ljudima koji imaju znanje i spremnost da uđu u tu raspravu. Jedino sistematska i dugoročna rasprava može odrediti pravac sa koga ne sme biti skretanja…“